23. februar 2007.
NE DAM GARU
Lovac Milivoje Radoja, koga je upucala kuja Gara, svu krivicu za nesreću svaljuje na sebe
BANJALUKA - Samo sekunda nesmotrenosti i provereni lovac Milivoje Radoja (48) iz sela Miloševci u blizini Laktaša našao se u lokvi vlastite krvi. Radoja je teško ranjen u nogu kada ga je njegova petomesečna kuja Gara upucala iz sačmarice.
Zacrnila je "mrka" Gara svom vlasniku dane, jer ih odbrojava u bolničkoj postelji na odeljenju za plastičnu hirurgiju Kliničko-bolničkog centra Banjaluka, gde čeka na drugu operaciju. Noga je teško oštećena u pucnjavi, a lekari kažu da ju je zamalo izgubio.
Uprkos ozbiljnim zdravstvenim problemima, Radoja, radnik laktaške "Niskogradnje", nije ljut na svog psa. Pored sve boli i patnje Radoja nikom ne dozvoljava ni prst da digne na njegovog psa. Supruga Irena i deca redovno obilaze i hrane Garu na porodičnom imanju, gde su ovog nestaška sakrili od radoznalih pogleda.
- Neko kaže ubi kuju, gle šta ti je napravila. Ali ja ne dam. Niko ne sme da je dirne! Postala moja Gara medijska ličnost, a uz nju i ja dođoh u novine - šali se Radoja i svu krivicu svaljuje na svoja pleća.
- Isto sam uradio po sto puta i nikada nisam imao ni najmanju nezgodu. Gara je čistokrvni poljski kop, namenjen za lov lisica i divljih svinja. Pitoma je i voli decu. Mnogo smo lovačkih dogodovština zajedno prošli. Pažljiv sam lovac i ništa ne prepuštam slučaju, ali, po svemu sudeći, za sve uvek postoji prvi put. Ovoga puta zatajio je isključivo ljudski faktor, a moja Gara nije ništa kriva - objašnjava Milivoje iz bolesničke postelje.
Foto
Ranjeni lovac Radoja
Kako sam kaže, sve se odigrala veoma brzo, ali nesreća je htela da u blizini ne bude nikog ko bi mogao da mu pritekne u pomoć. Ranjen je u dvorištu porodične kuće u Miloševcima, kada se s lovačkim psima vratio iz lova na lisice. Glavu je spasao samo zahvaljujući vlastitoj prisebnosti.
- Krenuo sam da se presvučem, a sačmaricu sam okačio o traktorsku prikolicu. U blizini se igrala Gara, kojoj je verovatno bilo interesantno kako se okačena puška klatila. Naskočila je na nju i, bog zna kako, ustrelila me u levu nogu. Ne znam da li je šapom nekako uspela da zakači obarač ili je možda samo oborila pa je puška sama opalila.
- E, za to sam sam kriv. Pored Gare imam još dva psa, koji vole skupa da se igraju. Trebalo je da ih pustim u dvorište da se igraju sa njom, pa se ne bi motala oko puške - priča ranjeni lovac, koji iduće sedmice čeka još jednu operaciju.
U njegovoj levoj nozi, u potkolenici, završile su dve sačme ispaljene iz neposredne blizine. Osim njega u kući nije bilo nikoga, pa je gotovo sat vremena bio polusvestan, obilno krvareći.
- Dva puta sam pokušavao da iz džepa izvučem mobilni telefon kako bih pozvao pomoć, ali svaki put kad bih pokušao, pao bih u nesvest. Kad sam se drugi put probudio, ležeći u krvi, pomislio sam da sam sanjao neki ružan san.
- Kad sam opipao krv, koja se liptila niz nogu, shvatio sam da nije san u pitanju. Tek u trećem pokušaju uspeo sam da telefonom pozovem suprugu Irenu, koja je alarmirala rođaka. On je brzo došao, podvezao ranu i pružio mi prvu pomoć - kaže Radoja i nada se da će do cvetanja trešanja svojoj kući.
(SINA)
Evo i ovaj primer pokazuje kolika je ljubav izmedju coveka i psa. Iako ga je pas slucajno upucao vlasnik ne da ni po koju cenu da se pas ubije /jos se zove i Gara-kao moj nick/. Eh, nema vece ljubavi....
samo je moja bela i razroka!!!
![[img=http://img223.imageshack.us/img223/5830/dscn4110tc3.th.jpg]](http://img223.imageshack.us/my.php?image=dscn4110tc3.jpg){kind=link}