Gay-Serbia.com | Diskusije

.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

Dolazi to sto vidis gore...

a u val koji ti je bre??? Vreme lechi sve, a ako nemate vremena uhvatite se za flashu!! salim se naravno!! treba malo i patiti, pustiti koju suzu, pustiti dushu da odmori, i zaceli...pa sve iz pocetka...u nova osvajanja!!

Patnja,bol...se?anja..pa opet bol,ali brzo proðe,naðeš nešto bolje,odvu?e ti pažnju i budeš ponovo sre?an.Prošlost ostaje kao podatak...

cutnje misle i bol. Pa bice bolje docice novo jutro.

Dolazi novi susret. Novi rastanak.

Dolazi neko nov da te podseti koliko je bio bolji onaj pre!

Originally posted by Sixto
Dolazi neko nov da te podseti koliko je bio bolji onaj pre!

E jbg.

Budi optimista

Jbg

Mada...i to sto kazes. Been there - than that.

A moze da bude i obrnuto setis se bivseg i pomislish What the hell was I thinking

Joj meni se to obrnuto desi ali uglavnom u slucaju jedne stvari

U najboljem slucaju dolazi do toga da bivseg/bivsu sretnes jednom godisnje na ulici, a ti pritom setas neverovatno dobru istog pola koji je i bivsui partner, a on/a se pati sa nekim slepcem.

Pa nesto nisam u zivotu isao s konja na magarca, al ne kazem da necu! Nikad ne reci nikad!

Originally posted by decko
Joj meni se to obrnuto desi ali uglavnom u slucaju jedne stvari

i posle neko meni kaze da sam dirty-minded

Originally posted by colonia_boy

Originally posted by decko
Joj meni se to obrnuto desi ali uglavnom u slucaju jedne stvari

i posle neko meni kaze da sam dirty-minded

Ma nisam na to mislio

Originally posted by decko

Originally posted by colonia_boy

Originally posted by decko
Joj meni se to obrnuto desi ali uglavnom u slucaju jedne stvari

i posle neko meni kaze da sam dirty-minded

Ma nisam na to mislio

Eeeee.... onda stvarno ne znam na sta si mislio, al¨ cisto sumnjam da je nesto naivno

Naravno da je bilo nevino....

...pardon, navino

U mom sluchaju je bivalo sledece:
Onog trenutka kada kazem da je kraj i da nema svrhe da nastavimo dalje, i kada se on sa time slozi, ali istog trenutka se pokajem.
Krenem ka svom stanu, sav sludjen, pokushavajuci, sa mukom, da delujem makar na ulici normalno.
Ulazim u stan, zatvaram vrata za sobom,
i onda krece agonija i ludilo!
Vrishtim, plachem, bacam se po stanu, tresem se poput padavichara i opet vrishtim, plachem...
Gledam u mobilni, poput davljenika u tananu granchicu na dohvat ruke, i pokushavam da se izborim sa sobom da ga ne uzmem u ruke i ne napravim totalnu budalu od sebe, molivshi ga da se predomisli, jer ja jesam. Opet vrishtim, bacam se po stanu, jecam, zapomazem, optuzujem sebe.
Svice novi dan, ja sam izmozden, umoran, tuzan.
U toku dana ponovo plachem. Tiho cvilim, jer u meni nema vishe energije. Nedostaje mi, i to mnogo!
Vrtim film kroz glavu. Prolaze mi sve nashe navike.
Redjaju se slike mesta gde smo se nalazili, njegov osmeh.
Njegove rechi pune ljubavi, koje sada imaju desetostruko vece znachenje. Jbt, otkachio sam nekog koga volim, i koji me je voleo!
Nedostaje mi toliko, da osecam fizichku bol u grudima!

Prolazi nedelja, a nije proshao ni sat, ni pola, ni chetvrtina, ni minut a da nisam mislio na njega. Nije proshao ni dan, a da nisam makar zacvileo.
Pokushavam da ukljuchim razum, da objasnim sebi, zapravo potsetim se zashto sam reshio da to okoncham, ali svaki pokushaj pada u vodu! Secanja na sve ono shto sam voleo i shto je bilo prijatno, udobno i lepo su mi najveci neprijatelj i tiranin. Muchim se!

Prolazi druga nedelja, ja sam i dalje tuzan, ali pokushavam da komuniciram sa ljudima. Ide jako traljavo, ali to je ono shto se mora. To je put ka povratku u normalu.
Noc je i dalje najgore doba. Koliko god to ne zelim, ja i dalje nocu neprestano prizivam njegov lik. Proganja me!

Navrshilo se mesec dana. Prazan sam.
Vidjam se sa prijateljima, radim po chitav dan, pa opet sa prijateljima, odlazuci odlazak kuci i prostoru da ostanem sam sa svojim mislima. Sreli smo se par puta i svaki od njih mi se kovitlalo u stomaku, dok je srce udaralo toliko ludachki, da sam imao utisak da je lupanje vidljivo golim okom. Imao sam pokushaj sexa sa drugim, ali sam ga prekinuo na pola, ili ga otaljigao bez volje.

Nakon par meseci, razum je doshao na svoje. Jasni su mi razlozi koji su me naterali okonchanju veze. Znam da nije imala buducnost ili da ona ne bi bila lepa da nisam skupio muda i presekao. Sreli smo se josh koji put sluchajno. Stomak josh uvek igra, ali brze se zaustavlja. Ipak, osecaj sete me josh uvek drzi. Sex sa drugima je polako postao prihvatljiviji.

Godinu, dve kasnije, preboleo sam ga definitivno. Nema vishe onog osecaja u stomaku kada se sretnemo. Ne razmishljam o njemu. Nekada mi prija evociranje uspomena, nekad mi zasmeta kada mi neko dobaci po koju vest o njemu. Sve u svemu, deo je mog zivota i kao takav, uvek ce u srcu biti neki chudan, ne definisani osecaj posvecen samo njemu.

Tri puta sam voleo iskreno, od srca i tri puta sam proziveo sve ovo.

A zashto sam se otvorio i ogolio dushu?
Pa, da sledeca izjava ne bi zvuchala kao fraza:
Vreme lechi sve!

Originally posted by zbunjena
Vreme lechi sve, a ako nemate vremena uhvatite se za flashu!! salim se naravno!! treba malo i patiti, pustiti koju suzu, pustiti dushu da odmori, i zaceli...pa sve iz pocetka...u nova osvajanja!!

K'o da sam joj diktirala šta da napiše.

ko se jos danas rastaje?
alo ljudi, ovo je 2007 godina

E, EYA, ako si nam rekla.

Eh, gorilice, kao da si mene posmatrao, pa seo da kucas...

Mora da je to zbog toga shto smo isto godishte. LOL

valjda veza, kao i svako drugarstvo ili posao ili pilo kakva interakcija prolazi u glavi kroz stalni proces reevaluacije...

sta je to novo u vezi, sta je zabavno , sta je to novo dosadno, da li mi je isto kao i prvi dan, da li je bolje nego prvi dan, da li se vise nerviram ili sam stalozneniji, pros/cons, kakav je user benefit, kakav je user outreach, da li je veza kvalitetna ili se svodi na pretvaranje i stvaranje opscene ...

...e , a ko god ovo radi NEMA TEORIJE da na kraju veze oseca nista drugo do rasterecenje i novi pocetak...

...ako stalno ne ispitujes svoja osecanja i nisi u stalnom tesitranju tih osecanja pa samim tim i veze taj bol i haos i sve sto neki od vas pisu da osecaju samo je posledica iznenadjenja jer se kula od karata srusila...

ali dobro , ljudi su generalno emotivno nezreli ... u Srbiji posebno.... ili vec na prvom dejtu razmenjuju informacije o tome jesu li dobro ili ne kakili taj dan , te jeli bilo tecnije ili tvrdje, ili se ponasaju kao da ih u sred okupiranog Beograda o poziciji tajne stamparije ispituje sam major Kriger....

jako je malo izbalansiranosti... koliko ste puta doziveli da vas pri prvom sustretu ispituju gde radite , koliko zaradjujete, odakle ste i sl...

i na kraju krajeva... nije veza grisina pa da pukne, eto tako odjednom, a ko god nije umeo da prepozna signale i na vreme se pripremi... njegov/njen problem...

Originally posted by fencysmurf
valjda veza, kao i svako drugarstvo ili posao ili pilo kakva interakcija prolazi u glavi kroz stalni proces reevaluacije...

ali dobro , ljudi su generalno emotivno nezreli ... u Srbiji posebno.... ili vec na prvom dejtu razmenjuju informacije o tome jesu li dobro ili ne kakili taj dan , te jeli bilo tecnije ili tvrdje, ili se ponasaju kao da ih u sred okupiranog Beograda o poziciji tajne stamparije ispituje sam major Kriger....

jako je malo izbalansiranosti... koliko ste puta doziveli da vas pri prvom sustretu ispituju gde radite , koliko zaradjujete, odakle ste i sl...

Da, da, prvi dejt ume da bude slican isledjivanju i veoma je stresan i stalno sebi postavljam ista pitanja pred ogledalom pre tog "prvog" dejta: dal da mu kazem koliko para imam, dal je mnogo, dal je malo, nemam kola, ufff ... ok, vozim se taxijem to je valjda dobra zamena .... i tako ... zastrasujuce. A tek kad trebam da izaberem gde ici na pice .... jooooooooj!

pa uvek posle rastanka dolazi neka praznina...

Originally posted by gorilica
U mom sluchaju je bivalo sledece:
Onog trenutka kada kazem da je kraj i da nema svrhe da nastavimo dalje, i kada se on sa time slozi, ali istog trenutka se pokajem.
Krenem ka svom stanu, sav sludjen, pokushavajuci, sa mukom, da delujem makar na ulici normalno.
Ulazim u stan, zatvaram vrata za sobom,
i onda krece agonija i ludilo!
Vrishtim, plachem, bacam se po stanu, tresem se poput padavichara i opet vrishtim, plachem...
Gledam u mobilni, poput davljenika u tananu granchicu na dohvat ruke, i pokushavam da se izborim sa sobom da ga ne uzmem u ruke i ne napravim totalnu budalu od sebe, molivshi ga da se predomisli, jer ja jesam. Opet vrishtim, bacam se po stanu, jecam, zapomazem, optuzujem sebe.
Svice novi dan, ja sam izmozden, umoran, tuzan.
U toku dana ponovo plachem. Tiho cvilim, jer u meni nema vishe energije. Nedostaje mi, i to mnogo!
Vrtim film kroz glavu. Prolaze mi sve nashe navike.
Redjaju se slike mesta gde smo se nalazili, njegov osmeh.
Njegove rechi pune ljubavi, koje sada imaju desetostruko vece znachenje. Jbt, otkachio sam nekog koga volim, i koji me je voleo!
Nedostaje mi toliko, da osecam fizichku bol u grudima!

Prolazi nedelja, a nije proshao ni sat, ni pola, ni chetvrtina, ni minut a da nisam mislio na njega. Nije proshao ni dan, a da nisam makar zacvileo.
Pokushavam da ukljuchim razum, da objasnim sebi, zapravo potsetim se zashto sam reshio da to okoncham, ali svaki pokushaj pada u vodu! Secanja na sve ono shto sam voleo i shto je bilo prijatno, udobno i lepo su mi najveci neprijatelj i tiranin. Muchim se!

Prolazi druga nedelja, ja sam i dalje tuzan, ali pokushavam da komuniciram sa ljudima. Ide jako traljavo, ali to je ono shto se mora. To je put ka povratku u normalu.
Noc je i dalje najgore doba. Koliko god to ne zelim, ja i dalje nocu neprestano prizivam njegov lik. Proganja me!

Navrshilo se mesec dana. Prazan sam.
Vidjam se sa prijateljima, radim po chitav dan, pa opet sa prijateljima, odlazuci odlazak kuci i prostoru da ostanem sam sa svojim mislima. Sreli smo se par puta i svaki od njih mi se kovitlalo u stomaku, dok je srce udaralo toliko ludachki, da sam imao utisak da je lupanje vidljivo golim okom. Imao sam pokushaj sexa sa drugim, ali sam ga prekinuo na pola, ili ga otaljigao bez volje.

Nakon par meseci, razum je doshao na svoje. Jasni su mi razlozi koji su me naterali okonchanju veze. Znam da nije imala buducnost ili da ona ne bi bila lepa da nisam skupio muda i presekao. Sreli smo se josh koji put sluchajno. Stomak josh uvek igra, ali brze se zaustavlja. Ipak, osecaj sete me josh uvek drzi. Sex sa drugima je polako postao prihvatljiviji.

Godinu, dve kasnije, preboleo sam ga definitivno. Nema vishe onog osecaja u stomaku kada se sretnemo. Ne razmishljam o njemu. Nekada mi prija evociranje uspomena, nekad mi zasmeta kada mi neko dobaci po koju vest o njemu. Sve u svemu, deo je mog zivota i kao takav, uvek ce u srcu biti neki chudan, ne definisani osecaj posvecen samo njemu.

Tri puta sam voleo iskreno, od srca i tri puta sam proziveo sve ovo.

A zashto sam se otvorio i ogolio dushu?
Pa, da sledeca izjava ne bi zvuchala kao fraza:
Vreme lechi sve!

sve to, samo spickano u mesec dana...

Originally posted by hlaefdige

Originally posted by gorilica
U mom sluchaju je bivalo sledece:
Onog trenutka kada kazem da je kraj i da nema svrhe da nastavimo dalje, i kada se on sa time slozi, ali istog trenutka se pokajem.
Krenem ka svom stanu, sav sludjen, pokushavajuci, sa mukom, da delujem makar na ulici normalno.
Ulazim u stan, zatvaram vrata za sobom,
i onda krece agonija i ludilo!
Vrishtim, plachem, bacam se po stanu, tresem se poput padavichara i opet vrishtim, plachem...
Gledam u mobilni, poput davljenika u tananu granchicu na dohvat ruke, i pokushavam da se izborim sa sobom da ga ne uzmem u ruke i ne napravim totalnu budalu od sebe, molivshi ga da se predomisli, jer ja jesam. Opet vrishtim, bacam se po stanu, jecam, zapomazem, optuzujem sebe.
Svice novi dan, ja sam izmozden, umoran, tuzan.
U toku dana ponovo plachem. Tiho cvilim, jer u meni nema vishe energije. Nedostaje mi, i to mnogo!
Vrtim film kroz glavu. Prolaze mi sve nashe navike.
Redjaju se slike mesta gde smo se nalazili, njegov osmeh.
Njegove rechi pune ljubavi, koje sada imaju desetostruko vece znachenje. Jbt, otkachio sam nekog koga volim, i koji me je voleo!
Nedostaje mi toliko, da osecam fizichku bol u grudima!

Prolazi nedelja, a nije proshao ni sat, ni pola, ni chetvrtina, ni minut a da nisam mislio na njega. Nije proshao ni dan, a da nisam makar zacvileo.
Pokushavam da ukljuchim razum, da objasnim sebi, zapravo potsetim se zashto sam reshio da to okoncham, ali svaki pokushaj pada u vodu! Secanja na sve ono shto sam voleo i shto je bilo prijatno, udobno i lepo su mi najveci neprijatelj i tiranin. Muchim se!

Prolazi druga nedelja, ja sam i dalje tuzan, ali pokushavam da komuniciram sa ljudima. Ide jako traljavo, ali to je ono shto se mora. To je put ka povratku u normalu.
Noc je i dalje najgore doba. Koliko god to ne zelim, ja i dalje nocu neprestano prizivam njegov lik. Proganja me!

Navrshilo se mesec dana. Prazan sam.
Vidjam se sa prijateljima, radim po chitav dan, pa opet sa prijateljima, odlazuci odlazak kuci i prostoru da ostanem sam sa svojim mislima. Sreli smo se par puta i svaki od njih mi se kovitlalo u stomaku, dok je srce udaralo toliko ludachki, da sam imao utisak da je lupanje vidljivo golim okom. Imao sam pokushaj sexa sa drugim, ali sam ga prekinuo na pola, ili ga otaljigao bez volje.

Nakon par meseci, razum je doshao na svoje. Jasni su mi razlozi koji su me naterali okonchanju veze. Znam da nije imala buducnost ili da ona ne bi bila lepa da nisam skupio muda i presekao. Sreli smo se josh koji put sluchajno. Stomak josh uvek igra, ali brze se zaustavlja. Ipak, osecaj sete me josh uvek drzi. Sex sa drugima je polako postao prihvatljiviji.

Godinu, dve kasnije, preboleo sam ga definitivno. Nema vishe onog osecaja u stomaku kada se sretnemo. Ne razmishljam o njemu. Nekada mi prija evociranje uspomena, nekad mi zasmeta kada mi neko dobaci po koju vest o njemu. Sve u svemu, deo je mog zivota i kao takav, uvek ce u srcu biti neki chudan, ne definisani osecaj posvecen samo njemu.

Tri puta sam voleo iskreno, od srca i tri puta sam proziveo sve ovo.

A zashto sam se otvorio i ogolio dushu?
Pa, da sledeca izjava ne bi zvuchala kao fraza:
Vreme lechi sve!

sve to, samo spickano u mesec dana...

e da,skoro pa sve to..."spickano" u 14dana...

Sloboda?

Dolaze neke nove ljubavi. Posle nekog vremena. Jebiga bas nesto i nema radnog materijala, ako razumete sta bih da kazem.