Bootstrap Framework 3.3.6

[IMPACT]

О коренима, о Београду, Паризу, о две непролазне љубави, двојном држављанству, двојној култури, о две историје, двојној сексуалности, близанцима, о двојној природи интересовања ...
О шифрама, статистикама, бројевима и бројности, о броју 2...

[KorvinOdAmbera]

Volim ove "niđe veze" teme.

Ili je ovo takođe blog-type tema?

[Sixto]

Ha...?

[IMPACT]

[/url]Volim ove "niđe veze" teme.

Ili je ovo takođe blog-type tema?

Нек и овде буде другачији приступ, питања, одговори ако знам, кратко, конкретно, информативно...

[KorvinOdAmbera]

Koliko misliš da tvoja dvojnost proističe od tvoje transcendentne neponovljivosti, a koliko do konvergentne luminoznosti tvog umetničkog animoziteta?

[Misfit]

a dok čekamo odgovor na ova teška pitanja, evo jedan populistički predah.

[IMPACT]

На француској телевизији се једно време приказивала емисија са истоветним насловом коју је водио овде познати новинар Бернар Пиво...
Гости су били познате личности страног порекла које су говориле о томе зашто су дошле да живе баш у Француску, зашто су њену културу прихватиле као своју и какву су везу сачувале са матерњим језиком и културом земље из које су родом.
Међу њима је била и Карла Бруни, сад удата Саркози.

[IMPACT]

Мислим да се у Београду процентуално и парадоксално рађа много више људи са заиста истанчаним осећајем за лепо неголи у Паризу или Фиренци...
Баш због свега онога о чему је Ото Лог писао, у тој глади за лепотом она се и те како више цени код нас, додуше од стране много мањег броја људи него на Западу али који и тако малобројни много боље познају естетику него ови овде већином надувани и површни снобови којима је то део неке свакидашње баналности... Овде СЕ ТО ГАЈИ као ствар друштвеног престижа а не из истинске и искрене потребе за лепим као код нас. У томе је разлика.

Када се на пример, заиста добро погледа у Ајфелову кулу и обрати пажња на мноштво и разновсност материјала, боја и обраде чак и више коришћених стилова при њеној изградњи и одржавању, онда се може заиста и ценити генијалност њенога творца... Кула има облик који има и та њена ЕЛЕГАНТНОСТ није била ствар нечијег хира већ јој је облик изабран таквим какав је искључиво у складу са законима физике и математичким обрачунима о највећој могућој отпорности ветровима. Ајфел је у овом пројекту био директно инспирисан Лафонтеновом басном о храсту и трски коју је као мали читао ...

Гледам је скоро сваки дан са разних страна као и мноштво других јако познатих споменика Париза, само их гледам, што је још увек овде бесплатно и упијам, упијам непресушно стално нешто ново ...

Шта је то што ја упијам??? Чему ли то служи? Има ли од тога икакве користи? Може ли се ту нешто и наплатити?

Наравно да може али пре свега лепота ствара осећај спокоја ...
Осећај благости, тренутак у коме озарени неком унутрашњом топлином и светлошћу ма рекао бих и разбуђене свести неким посебним и новим жаром заборавите на време које за вас одједном више не протиче па се самим тим и неминовност ваше смрти и пропадања ЗАУСТАВЉА.
Човекова упорност и воља на неким местима на земљиној кугли је била толико јака и толико истрајна да се због тога на тим местима наслеђе вредно пажње и одржало и сачувало и ОПЛЕМЕНИЛО.

И Париз је кроз векове страховито разаран као и Београд али су неке куће буквално због лепоте своје ПРЕСЕЉЕНЕ или тотално враћене у пређашње стање, јер овде људи који о тим стварима одлучују нису били нити су данас политичари већ изузетне естете, интелектуалци које политичари као саветнике КОЈИ ЗНАЈУ користе а пошто је лепота ствар престижа самим тим је она и део моћи...

Ко је жедан лепоте њему она никад не досади али она права лепота је увек ненаметљива и има у себи прво практичну сврху а онда треба уложити напор да се њен смисао боље разуме , када се он коначно докучи одједном се око погледу отвори и као оловка изоштри и стварно се свет око себе боље сагледава, не треба журити, то се сатима разгледа, коментарише и куси...

[IMPACT]

Париз је град три прстена:

У првом најстаријем и најужем живи два милиона и 200 хиљада становника од којих је 10% геј популације...
У другом прстену који се зове ''Мала Круна'' има их још 4 милиона, омеђан је обилазним аутопутем А-26...
И у најширем, ''Великој круни'', пречника педесет километара, окруженом аутопутем "La Francilienne" живи свеукупно 12 милиона људи или петина целокупног становништва Француске.

[IMPACT]

У Београду код Техничког факултета у Паризу код Ecole Normale Supérieure. И тамо и вамо близу факултета ...
Рођен сам у велеграду и једино се у великим метрополама и осећам комотно.
Док сам био студент живео сам дуго у провинцији али ми је тамо ван факултета а касније посла било досадно.

Овде као и у центру Београда довољно је изаћи на улицу и све је близу, лако, пред носом. Погодности живота у престоници и кад им се не служимо ипак су ту а осећај да сте у центру догађања није лажан.

Анонимност је предност која пружа велику слободу и независност. Зато се придошлице тешко одлучују да и поред тога што је живот одувек био јако скуп како у Београду тако и у Паризу, када су једном богатство могућности велеграда окусили да се онда, искључиво ради бољег стандарда врате у родно место.

Они који то учине често се дешава да се покају.

[Galadriel]

[/url]О коренима, о Београду, Паризу, о две непролазне љубави, двојном држављанству, двојној култури, о две историје, двојној сексуалности, близанцима, о двојној природи интересовања ...
О шифрама, статистикама, бројевима и бројности, о броју 2...

alo predikat

[IMPACT]

[Wilhelmina]

I, kako ide tarotarski posao, Dionise?

[Ulix]

[/url]I, kako ide tarotarski posao, Dionise?

Great minds think alike.

[IMPACT]

Прослава победе социјалиста на председничким изборима на тргу Бастиља...
У позадини пише ''Промене сада''...

[alexandermagic]

[/url]I, kako ide tarotarski posao, Dionise?

Netko poput tog korisnika ne može sklapati ovakve rečenice. A i jasno je da se radi o potpuno drugačijem senzibilitetu.

Osim ako onom nisu njegov mozak nadomjestili drugim, što je malo vjerojatno.

[nsc]

[/url] Рођен сам у велеграду

sto ja volim kad neko ko zivi u Parizu nazove ovu kasabu velegradom

[/url] Погодности живота у престоници

prestolja odavno nema, ali se gradovi i dalje zovu prestonicama

[bern]

[/url]Прослава победе социјалиста на председничким изборима на тргу Бастиља...

ok su fotke, ali čemu ovi posmrtni okviri?

[IMPACT]

ok su fotke, ali čemu ovi posmrtni okviri?

Нису посмрни и на старим разгледницама Београда а и Париза су уметани исти...

[IMPACT]

sto ja volim kad neko ko zivi u Parizu nazove ovu kasabu velegradom

Па ипак је живот, нарочито геј људима одувек био много лакши у Београду него у провинцији. Ти то знаш и сам боље и дуже него ја.

Чињеница је да у Београду не постоје геј сауне и секс клубови као ни већи број геј барова, места специјално конципираних за окупљање лезбо популације као и већег избора у ноћном проводу већ искључиво већ годинама постоји у ствари једно једно те исто место које се само сели и мења адресу, у коме се генерације не мешају у коме је атмосфера и музика без виднијих промена. Моји Французи би радо дошли у Београд али кад им кажем да нема скоро никаквих геј места то их мало охлади...

Ко се осмели да у Београду направи геј бизнис тај ће се сигурно и страховито обогатити!

Мени је на неким стрејт местима и поред скупог провода и за западни џеп било феноменално, ноћни живот је ипак забавнији у Београду него у неким другим и већим метрополама од њега као на пример: у Бечу, Риму, Варшави, Стохолму где се заправо ништа ни не дешава...

[nsc]

gay sex klubovi postoje i rade 1 dan u gotovo svakoj nedelji, najcesce cetvrtkom, ponekad sredom (veceras Klub Egal) ili petkom (proslog vikenda, noc pre Bear Party-ja)

[IMPACT]

''Софија ти си разумна, најлепше те молим убеди мужа, нема више времена за чекање, ево пропусница, крећите још вечерас за Београд, случајно сам сазнао да из Загреба већ по трећи пут у нашу војну управу стиже брзојав у којем срећом погрешно откуцавши ваше презиме захтевају да се Ђуро одмах ухапси ''.

Поп Грга је том с којим је разговарао рекао да православног свештеника са дотичним презименом у Оточцу нема али је знао да ако мој прадеда под хитно не напусти Хрватску, да ће се врло брзо сазнати његово право презиме и да прикривањем истине о њему и он сам због тога ризикује да буде приведен. Са пропусницама које му је издејствовао молио га је да породици и себи што пре извуче живу главу из тек формиране НДХ. Знао је шта се спрема...

Милица, моја баба-тетка, Ђурина најстарија кћи, пробуђена несвакидашњом буком и комешањем које је допирало из оближњих официрских станова, видела је кроз прозор у црно обучена униформисана лица, где из камиона, ноћу, упадају у те зграде што су се налазиле тачно преко пута цркве и парохијског дома, правећи у глуво доба тамо невиђени лом, до ње су из тих станова допирали звуци пуцња, удараца, урлика и плача жена и деце у мрклом мраку. Ништа она о томе није говорила својим старим родитељима који спаваше спокојно у суседној соби, да их не узнемири и да их поштеди слика тог што виде за неверовати ужаса.



У Оточцу се православна црква налази у Главној улици, на малом тргу, тачно преко пута католичке.



Прадеда и поп Грга би после богослужења и мисе, заједно, већ годинама по устаљеној навици, шетали њоме, полако, горе доле, мирно разматрајући теолошка питања како са становишта православне тако и виђењем тих истих од стране католичке доктрине уз велико међусобно поштовање и уважавање разлика у мишљењима и приступу проблемима вере. Били су пријатељи.

Мој деда, Василије, Ђурин син, мобилисан је у чину мајора четрдесет и прве, у том месецу априлу налазио се негде у Босни где је ускоро и заробљен и одведен у војни логор у Немачку. У стрепњи од рата и бомбардовања породица његове млађе сестре Јелене је из Београда отпутовала у Оточац на ускршње празнике, рачунајући да је тамо безбедније док се не види шта ће се десити.

Јеленим муж, и он се звао Ђуро, такође мобилисан у исто време, такође се налазећи и он са својом јединицом негде у Босни и он тамо паде у заробљеништво. Спасило га је то што је говорио Немачки и што је главнокомандујући, сазнавши да су заједно студирали шумарство у Грацу, због тога га, у име заједничких успомена из младости, пусти на слободу, из поштовања према бившем колеги, геманофилу, давши му притом и цивилно одело да се несметано врати својој кући, у разрушени Београд. Да се којим случајем нису срели и Ђуро би као и сви официри искључиво српске националности Југословенске Краљевске војске, био послат у заробљенички логор Оснабрик.



У Карађорђевом парку тачно преко пута старог ресторана ''Орач'' ту где је сада парк до рата се налазила зграда Шумарског одељења Министарства Индустрије која је у априлском бомбардовању потпуно изгорела а са њом и његов стан. Остао је без игде ичега и без вести о породици која се још увек налазила у Лици.



Прадеда је послушавши католичког свештеника напустио Оточац, стигавши избријан возом у Земун без свештеничке одежде и браде. Тамо му Усташе одузеше вагон са стварима одвукавши у неповрат и дукате за не дај Боже ушивене у јастуке од постељине. Прабака се надала да ће ствари једнога дана ипак стићи...



Понтонским, који је заменио срушени мост Краља Александра минираног од стране наших пред сам улазак Немаца у град, после тешког путовања стигоше они ипак живи и здрави преко Саве у мали двособни стан у Молеровој улици број 12, реквидиран као празан од стране Недићеве владе у циљу да се колико толико помогне преживелим избеглицама погрома у Хрватској.
Коначно на окупу и срећни што су живи! Прадеда је умро 1946 године, болестан и стар не стигавши да се захвали своме доброчинитељу.

Пречасни Грго, ја ти се ево, пре свега у његово име као и у име целе наше породице захваљујем на свој твојој човености, невероватном пожртвовању и доброти и знај да сад тамо где си а сигуран сам да је то у рају, да се о теби, у нашој кући само бираним речима и са пуно захвалности говорило и говори.

[IMPACT]

Из музеја Карнавале, музеја града Париза ...
Улаз је бесплатан и има тога доста занимљивог да се види, овде је живела у 17 веку мадам де Севињи, француска књижевница...
То је био њен дворац у граду, на француском се то зове ''Hotel particulier''...
Налази се у кварту Le Marais, што дословно преведено значи мочвара, бара. Овај крај се налази тик уз реку Сену тако да је попут Баре Венцеције у Београду, где је сад железничка станица често и он био плавњен.
У овом делу Париза живи најбројнија геј популација, ту су углавном и сва геј места за изласке, кафићи, бутици, књижаре и удружења. Ту пребива и највећи део париских Јевреја. Цео кварт је изграђен у 17 и 18 веку, у њему су ти приватни хотели, дворци врло бројни, до 70-тих година прошлог века стајали су потпуно запуштени или претворени у занатске или индустријске објекте. Постојали су планови да све буде комплетно срушено. Данас је то један од најскупљих квартова Париза где се квадратни метар стамбеног простора креће око 10 хиљада еура. Све прелепе зграде су детаљно и систематски рестаурисане.

Слике су део зидне декорације једне од дворана...

[IMPACT]

Данас је овде одржана Геј Прајд 2012. Било је око 60 хиљада учесника.

Припрема се предлог закона о геј браковима и усвајању деце од стране хомосексуалаца који ће се затим гласати у Француској Народној Скупштини.
Социјалисти, којима је ово било предизборно обећање а који су на управо завршеним парламентарним изборима освојили апсолутну већину посланичких места уверавају да би овај Закон требао да ступи на снагу крајем 2013-те године.

[IMPACT]

Дан обележавања избијања Француске револуције, овде најважнијег државног празника...

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

[/url](imam utisak kao naci usao medj jevreje i pokusava da im objasni kako je holokaust prihvatljiv i kao jbt sto se durite pa kazem vam smireno i fino)

Овај Блентин коментар, извучен из свог контекста подсетио ме је на текст који сам написао поводом дешавања 2-гог октобра 2011 године:

Једна политичка манифестација је из предизборних разлога је у Београду, 2-гог октобра забрањена...
У реду, нема проблема... Нема више никаквих проблема ни у Бечу ни у Будимпешти ни у Прагу а ни у Варшави! Почетком прошлог века биле су то блиставе европске метрополе а данас су селендре.

И тамо су Фашисти хтели чисту, здраву, не- девијантну расу да успоставе, одлично су то постигли уништивши оне који су својим присуством, радом и умећем чинили да се култура и знање па самим тим и дух народни уздижу.

Ти ''они'', њих 6 милиона, носили су жуту а они други мање видљиви и бројни ''они'', розе извезену звезду на реверу, с тим што су ови са розе звездом, њих 200 000 хиљада, имали ту привилегију да се на њима бројни садистички и медицински експерименти врше као на пацовима...

Хвала богу што у градовима као што су Париз у коме живим, Лондон и Њујорк у које свраћам као и Берлин у коме сам био и који се од зла тешко и полако опоравља, Богу хвала што у овим изузетно виталним центрима културне размене и креације, богатство те понуде пружају углавном и даље ти исти ''они'' и једни и други и имају све услове за нормалан живот, цене се, поштују и законом штите од сваког насиља.

Кад видим шта се код нас дешава и како се ствари развијају, на жалост, морам да признам да и после 20 година живота на Западу никад се покајао нисам што сам из Београда отишао!

Четвртак, шести октобар, 2011...

[IMPACT]

Bourg - место ( насеље), la reine - краљица , име града у предграђу Париза...

На француском језику различите речи могу да се изговарају на исти начин - чешћи случај јер њихов изговор није фонетски или се могу писати исто а изговарати различито - ређи случај...

Глагол bourrer значи трпати у, набијати у - али у сленгу и нагузити, дивљачки содомисати, са примесама понижавања и доминције дотичног - дотичне , практично силовати некога најчешће курцем у чмар ...

Je bourre, ж - бур ( ја - набијам ) изговара се исто као и реч bourg - бур ( место ).
Пошто у овом језику игре речи имају углавном сексуалну конотацију кад се неком каже '' Идем у Бур ла Рен'' сви се смеју јер мисле идем да набијем ( нагузим ) краљицу. То у сленгу значи идем да се сексам, имаћу добар секс, обично поподне и кришом, са удатом или са ожењеним. То овде уопште није реткост.

А на коју краљицу се мисли ? Па пре свега, прва асоцијација је Мари Антоинет, жена Луја XVI-тог, позната по својим авантурама са мушкарцима и женама и великом сексуалном апетиту.
А њега је интересовала само оправка часовника...

[IMPACT]

Ово је један нови ''воћни бар'' и оно што је привукло моју пажњу су по излогу исписане ''народне'' изреке у вези са воћем и поврћем...



Avoir la banane - имати банану - бити добре воље, бити рљсположен...
Tomber dans les pommes - пасти у јабуке - онесвестити се, избезумити се...
Les carottes sont cuites - шаргарепе су скуване - безизлазна, безнадежна ситуација...
Garder la pèche - сачувати брескву - бити у форми...
Raconter des salades - причати салате - измишљати глупости, не говорити истину...
Ramener sa fraise - понети, довући своју јагоду - бити першун у свакој супи, мешати се у оно што вас се не тиче...
Avoir un coeur d'artichaut - имати срце артичоке - бити мекан, осећајан, душеван, заљубљив...



La fin des haricots - крај грашку - крај приче, безизлазна ситуација...
Mi-figue, mi-raisin -пола смоква, пола грожђе - нит смрди нит мирише, неко превртљив, несигуран, незрео...
Rouge comme une tomate - црвен ко парадајз (овде се парадајз сматра воћем) - поцрвенети од стида или од беса...
Prendre le melon - узети дињу - постати арогантан, претенциозан...
La cerise sur le gâteau - трешња на колачу - најбоље за крај...
Se fondre la poire - преполовити крушку - ваљати се од смеха...