- 30 Jan 2011, 04:06
#2120474
Dakle, odlazim, a volim te.
''
Zanimaju me veze koje se tesko raskidaju. Odnosi koji su toliko jaki, isprepletani da pobede nasu volju da ih prekinemo. Razlozi za kraj nastanu, nekako se jezivo iskristalisu I ne mogu se zanemariti, unistavaju zdrav odnos. Tada uslede razgovori, konflikti i taj fiktivni kraj, kratkog daha, koji traje dok vaznost problema ne izbledi, dok dobre stvari u secanju ne nadjacaju.
I nisu u pitanju lake varijante kada tas sa problemima neosporno prevagne, vec “nepremostive razlike” , male stvari koje preuzmu vlast nad celim odnosom koji vas inace ispunjava. Prosta racunica ne daje resenje. U mom slucaju, razum me usmeri nazad u vezu, jer ne dam glupostima da me pobede, ali ubrzo skoro nagonski bezim iz nje. Tu “male stvari” pokazu svoju snagu.
I opet sa vremenske distance na sebe gledam kao na razmazenu devojcicu, koje je mogla da se potrudila umesto da je odustala i osecam krivicu, a opet mogla sam i sebe vise ispostovati i otici... Nisam nacisto sa sobom po tom pitanju i otud i ova tema.
Da li se borite sa sobomo ili je zivot previse kratak za to i ima TOLIKO riba u moru plavom?
Da li u vezama po pravilu pratite razum ili bez mnogo osvrtanja bezite kada vam se bezi?
Da li i koliko cesto dolazite u takve sitacije? Kako se borite dok ste u njima?
Da li verujete da su takve veze retke i u sustini posebne ,a ako ne, da li su pre posledica navike, slabosti, zablude, zivotne filozofije, cega?
Kako se mirite sa nepremostivim razlikama?
Mislim da cu pitati sve o svemu kako sam krenula, stoga stajem ovde.
''
Zanimaju me veze koje se tesko raskidaju. Odnosi koji su toliko jaki, isprepletani da pobede nasu volju da ih prekinemo. Razlozi za kraj nastanu, nekako se jezivo iskristalisu I ne mogu se zanemariti, unistavaju zdrav odnos. Tada uslede razgovori, konflikti i taj fiktivni kraj, kratkog daha, koji traje dok vaznost problema ne izbledi, dok dobre stvari u secanju ne nadjacaju.
I nisu u pitanju lake varijante kada tas sa problemima neosporno prevagne, vec “nepremostive razlike” , male stvari koje preuzmu vlast nad celim odnosom koji vas inace ispunjava. Prosta racunica ne daje resenje. U mom slucaju, razum me usmeri nazad u vezu, jer ne dam glupostima da me pobede, ali ubrzo skoro nagonski bezim iz nje. Tu “male stvari” pokazu svoju snagu.
I opet sa vremenske distance na sebe gledam kao na razmazenu devojcicu, koje je mogla da se potrudila umesto da je odustala i osecam krivicu, a opet mogla sam i sebe vise ispostovati i otici... Nisam nacisto sa sobom po tom pitanju i otud i ova tema.
Da li se borite sa sobomo ili je zivot previse kratak za to i ima TOLIKO riba u moru plavom?
Da li u vezama po pravilu pratite razum ili bez mnogo osvrtanja bezite kada vam se bezi?
Da li i koliko cesto dolazite u takve sitacije? Kako se borite dok ste u njima?
Da li verujete da su takve veze retke i u sustini posebne ,a ako ne, da li su pre posledica navike, slabosti, zablude, zivotne filozofije, cega?
Kako se mirite sa nepremostivim razlikama?
Mislim da cu pitati sve o svemu kako sam krenula, stoga stajem ovde.
, ali to nece naciniti tvoj odnos sa nekim nista vrednijim, uzvisenijim ili potpunijim u odnosu na bilo koji drugi. Samo ce znaciti da ste kao jedinke nemocniji. Da zastitite sebe, nastavite dalje, umirite svoj ego, strast osecanja, ...
), pa se razulareno vratim u masinu sa novom snagom. I trebalo je dosta puta da se ponovi i dugo se ponavljalo. Valjda sam se vise bavila racionalizacijama nego kreativnim misljenjem. Tesko je odustati od ljudi koje volis, nisam imala nedoumicu da li je tako.
veoma cesto sam sebi skocim usta, ali nemam osecaj da je sada tako.