Bootstrap Framework 3.3.6

[IMPACT]

[heksagon123]

^ dečko od milijun dolara

[IMPACT]

^
Хвала ти за дечко!

[IMPACT]

Лето 1987-1, Београд, Калемегданско степениште...

[IMPACT]

[IMPACT]

[tajfun983]

[IMPACT]

^

[IMPACT]

Ево ме, вечерас, да сам поново сео, пише ми се...
Да пре свега олакшам себи душу. Дешава ми се милион ствари и ситуација које сам изазивам, покрећем и стварам. А нигде никог. Нисам луд, здрав сам ко дрен, ово је Орвелов свет...

Дубоко сам несрећан и усамљен. И нико није крив. Ни они а ни ја. Ми смо два света-они мени као што сам и ја њима. Нема овде ни једног појединца кога могу да сматрам себи заиста и потпуно блиским, чак ни свога супруга. И он је део њих...

Дубоко сам потиштен и препуштен самом себи .Од почетка. Од пре 27 година. Мислио сам временом ћу се уклопити, наћи овде себи сродне душе. Нема тога, нема од тога ништа, од тога никад неће бити било чега. Помирио сам се са тим.

Оно што ме вади је што је Париз пун странаца...

Вади ме што су моји пријатељи у Београду имућни, своји, што су нам односи здрави. Вади ме што нисам сам, на улици, бос и гладан. Вади ме што ћутим. Вади ме секс као начин да стварим односе са другим мушкарцима. Ван секса никог себи битног нисам ни упознао.

Данас сам угледао на улици оног мог бившег и пребогатог Филипа, што ми пре 15 година, за само три месеца, замало није живот упропастио. Остао је исти, није се променио, он мене није ни видео. Није ни чудо, не гледају они било кога на улици. Ни лево и десно, ни испред ни позади. И да јесте, не бих имао шта да му кажем...

[IMPACT]

''Да ветрова нема пауци би небо премрежили''

[ZlatnaPtica]

Bilo bi dosadno, i bio bi ti sam (sebi, i drugima) dosadan da si u grupi potpunih istomišljenika, koji te potpuno razumeju i kojima potpuno pripadaš. Izdvojiti se, a ne biti usamljen; pripadati, a ostati svoj - to su neke večite dihotomije i to je problem koji je zdrav, treba da postoji, i da se rešava iznova i iznova. Proći će. Promenićeš se malo ti, promeniće se malo tvoji prijatelji i tvoj suprug, promeniće se možda i neki ljudi u tvom životu, i ponovo ćeš pripadati, naći sreću i srodnost u nečijoj duši (staroj, ili novoj). A onda ćete nastaviti da se menjate malo po malo, pa će biti novih rastajanja i sastajanja i tako u krug. Čovek je potpuno srećan, potpuno pripada i ima potpuno srodnu dušu jedino onda kada se ne menja. A čovek koji se ne menja nije čovek nego kip.

Ili možda grešim, štajaznam, imam 23 godine, al eto, to je neka moja filozofija.

[IMPACT]

[/url]Bilo bi dosadno, i bio bi ti sam (sebi, i drugima) dosadan da si u grupi potpunih istomišljenika, koji te potpuno razumeju i kojima potpuno pripadaš. Izdvojiti se, a ne biti usamljen; pripadati, a ostati svoj - to su neke večite dihotomije i to je problem koji je zdrav, treba da postoji, i da se rešava iznova i iznova. Proći će. Promenićeš se malo ti, promeniće se malo tvoji prijatelji i tvoj suprug, promeniće se možda i neki ljudi u tvom životu, i ponovo ćeš pripadati, naći sreću i srodnost u nečijoj duši (staroj, ili novoj). A onda ćete nastaviti da se menjate malo po malo, pa će biti novih rastajanja i sastajanja i tako u krug. Čovek je potpuno srećan, potpuno pripada i ima potpuno srodnu dušu jedino onda kada se ne menja. A čovek koji se ne menja nije čovek nego kip.

Ili možda grešim, štajaznam, imam 23 godine, al eto, to je neka moja filozofija.

Слаткиш мој.
Није то проблем. Писаћу. Имам материјала. Пуно сам посматрао. Разумећете ме...
Разумећете ме, знам да хоћете...

[IMPACT]

Мој супруг је један диван човек, добар, поштен, леп, паметан, душеван...

Вечерас је отишао у прихијатријску болницу јер се већ дуже време не осећа добро. Одлази на посао а кад се врати ћути, није му ни до чега. Углавном, данас поподне сам провео у граду, шетао, посматрао људе, куповао глупости.

Иначе, овогодишњи месец јули је у Паризу био један од најлепших од кад живим овде. Ни кап кише, божанствено топло време. Једном да се и њима посрећи...

Договорили смо се да се чујемо око осам. Јавио ми је да чека у хитној помоћи да га приме на прихијатрији. Сео сам у такси и долетео...

Већ сам писао да проводим јануар у Београду и да пуним батерије да бих овде издржао годину дана.

А шта мислите, шта Ви мислите шта је то што ја овде издржавам, шта је то што ми овде тешко пада, што ме кињи и што ме чини несрећним?

Ја децо немам овде с ким кафу да попијем...

Да цркнем то никог живог не би интересовало. Људи су овде машине из Орвеловог света. Није код нас боље али бар се ПОСТОЈИ, на овај или онај начин, бар неког занима да ли сте живи, како сте, шта радите...

Да ја овде да не чиним сталне напоре да ПРИЛАЗИМ ДРУГИМА провео бих цео овај живот ПОТПУНО САМ.

Патим од тоталне равнодушности овог света према мени али и од њихове међусобне, урођене им равнодушности. Психолошки сам потпуно здрав, поштујем друге, прилазим им са знатижељом и радошћу, спреман сам да чиним напоре, да се одрекнем личног задовољства или СВОЈИХ потребе ради заједничке користи. Доживљавам емоције и то се види.

Овде је све ја, ја и само ја.
Поседују све материјално а тако су заправо ситни и сиромашни духом, људскошћу, образовањем и културом. Једино што знају је да се ПРИСТОЈНО ПОНАШАЈУ У ДРУШТВУ.

Написаћу ускоро шта се вечерас десило у болници. Одох да спавам, сутра устајем рано.

[ZlatnaPtica]

Drži se. Nadam se da će sve sa mužem biti u redu.

[IMPACT]

Већ прошле недеље, предвече, мом супругу није било добро. Око 6 сати, на тридесет степени, у таквом стању, смогао је снаге и отишао је у најближу болницу да на хитној помоћи тражи средства за смирење. Нису му дали ништа. Зрелом, озбиљном човеку од 45 година, један балавац је посаветовао да шета у природи и да размишља позитивно. Срећом за малог да нисам био с њим...

Прекјуче се поново одлучио да оде у болницу, овога пута у главну, психијатријску... Чекао је већ 3 сата у чекаоници, иако је у њој седео сам, када ми је послао телефонску поруку где се налази и када сам му рекао да долазим.

Сама та болница је читав један град у граду, величине Клиничког центра Србије. Прво сам пола сата тражио ургентно оделење... Када сам га коначно нашао, на рецепцији, млади људи који су више личили на студентарију а не на болничко особље рекли су ми да се пацијент кога тражим већ налази у консултацији са специјалистом.

[IMPACT]

Сео сам и нарених сат времена буљио у плафон. Нико ме није ни питао ко сам ја, ко сам ја пацијенту. Јако узнемирен и лабилан човек лудачким погледом је зверао у мене тражећи да ми на било који начин привуче пажњу. Када сам га коначно погледао махнито и механички ми је пет пута поновио да жели цигарету, врло сугестивно притискајући обема рукама свој полни орган симулирајући да се онанише.

А мене је ова дечурлија оставила да чекам са оваквим лудаком у истој просторији. Ко ми гарантује да ми неће наудити? Пресекао сам му поглед леденим гласом саопштивши му да треба да се стиди себе јер је опет и по ко зна који пут разочарао своју јадну мајку. Нисам стручњак али кад треба знам са њима. Покупио се сав постиђен и некуд је изишао.

Е онда је са шалтера неко у белом мантилу дошао да ми саопшти, дакле након сат времена чекања, да мој супруг није у консултацији већ да је у башти болнице и да спава на клупи. Остао сам затечен и пренеражен, руменило ми је облило лице, крв ми је ударила у мозак али сам ипак савладао себе, спорих покрета, сконцентрисан на сваки корак и све обуздавајући се да не планем, мирно сам изашао да га пронађем...

У оваквим тотално апсурдним ситуацијама које су овде врло честе, где генерално од вас праве будалу или вас понижавају или вас вређају или гледају да вас олеше, најважније је остати миран. Најважније је не показати било какву реакцију. То се учи, то је оно што вас овде убија и истовремено челичи.

Учи се да се у свим животним ситуацијама прво испоштује форма а да јој се тек онда испуни садржина смислом. Форма, која је заправо ништа, овде је важнија од садржаја. Форма је израз моћи, онај који је одређује као начело понашања, говора, изгледа, влада другима, влада светом.

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

[heksagon123]

IMPACT zamisli da ove tvoje slike osvanu u nekoj galeriji ili po Beogradu na plakatima, bi li te to ugodno iznenadilo?
....
Inače kažu da bi svi ljudi navodno trebali tu i tamo stat pred ogledalo u potpunosti nagi ne bi li više zavoljeli vlastito tijelo- više kao neki vid prihvaćanja onoga što imaš u potpunosti i ponos time . Ja mislim da je to apsolutna istina, pogotovo kod ljudi koji imaju problem prihvatiti nešto u vezi sebe fizički. Takodjer mislim da je potrebno prezentirati razne oblike ženskog tijela npr... Svako tijelo je apsolutna umjetnost i jedinstvenost.

[IMPACT]

[/url]IMPACT zamisli da ove tvoje slike osvanu u nekoj galeriji ili po Beogradu na plakatima, bi li te to ugodno iznenadilo? .....

Zanima me tvoje misljenje. Pozdrav!

[heksagon123]

[/url]

[/url]IMPACT zamisli da ove tvoje slike osvanu u nekoj galeriji ili po Beogradu na plakatima, bi li te to ugodno iznenadilo? .....

Zanima me tvoje misljenje. Pozdrav!

Pa naravno da trebaju osvanuti u galerijama. Pa nago tijelo je ljekovito...
Djeluje umirujuće. Ti si dečko car!!!

Kad ću ja imat svoja 4 zida, posvuda ću staviti aktove žena i svaki dan ću biti dobro raspoložena. Ti si isto odličan.

[IMPACT]

Ко буде долазио у Париз да знате где је...
https://www.timeout.com/paris/en/bars-pubs/raidd-bar" target="_blank

Пет минута траје ''спектакл'' у коме један од набилдованих келнера овога ноћнога локала улеће у туш кабину и изводи стриптиз мажући се шампоном, затим се од њега испира под млазом све као да је у своме купатилу уз подробно лицкање свога предивног тела и свих дарова мајке природе. Најрадозналија публика су жене...

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

Париз, јули 1991...





Бордо, март 1992...





Преко ноћи сам остарио десет година и стекао сам ту сету у погледу која га више од тад никад није напустила...

[IMPACT]

Два месеца већ како је ушао у наш живот зашавши нам под кожу, у мисли, у време без њега празно, у навике, разговоре и речи, унео је радост, унео је љубав, чисту љубав и захвалност за сву ту нашу бригу и пажњу. Мачке су независне? Ма немој ! Да видите овог мог како ме свуда прати, како се за мене брине и пати кад ме нема...