''Бесмртни цар'' ...
Доналд Никол, британски византолог, (
https://en.wikipedia.org/wiki/Donald_Nicol" target="_blank)
Написао је овде кратку студију о последњем ромејском цару, Константину Драгашу Палеологу. Његова је мајка била Јелена Драгаш,( Драгашић - Драгашевић), српска принцеза а отац му је био пореклом Венецијанац. И првом ромејском цару Константину рођеном у Нишу, мајка се такође звала Јелена. Интересантно, језгровито, брзо се чита.
''Говор и језик'' Исидора Секулић...
Велика је наша срећа да смо у својој књижевности имали оваквог лингвисту, стилисту и приповедача. Увек јој се враћам са великим поштовањем и увек ме гане до суза њена посвећеност језику, неизмерном богатству и лепоти његове сликовито логичне срочености у исказу. Исидора мисли да смо ми једини народ у коме се на селу много боље, исправније и лепше говори неголи у градовима...
''Пут у живот'' Лав Толстој...
Овај зборник мудрости, како га је то сам аутор назвао, представља прецепте за један богат, духован и частан живот.
Мој је савет - читати полако, миц по миц, вадити белешке, гледати да прочитано одлежи...
Књига је из библиотеке мога деде, издавач је било ''Народно дело'' из Београда, објављена је 1932. године а интересантно је да ју је штампала ћирилицом ''Типографија'' из Загреба.
''Ходочашће Арсенија Његована'', Борислав Пекић...
Отац ми је фини господин, стара гарда, он све односе са људима одржава са пуно такта и предусретљивости. Његова је пажња дирљива. Пријатно ме је овога пута изненадило то, што ме на видном месту библиотеке, дискретно убачена међу остале, дочекала и ова нова књига. А за њу сам сазнао недавно, захваљујући, опет, оцу. Пошто је причом о местима на којима се одвијају радње овог романа заинтригирао моју знатижељу, одмах ми га је и купио на поклон.
Реч је о једном предратном београдском рентијеру који се у Комунизму понаша као да му све зграде које је некад поседовао и даље припадају. Ко воли стари Београд уживаће.
Пекић је плодан аутор и врло интересантан по тематици али је његов стил по мени толико напоран да ми се буквално на свакој наредној страници одустаје од даљег читања.
Не уживам у лектири коју сам тек отпочео али зато вадим белешке са врло вредним подацима који су толико исцрпни и бројни и за које уопште не разумем како је аутор до њих долазио...
