Bootstrap Framework 3.3.6

[IMPACT]

[Galateja]

Baš volim IMPACTov stil pisanja i senzibilitet.

Za verne posetioce ove teme darujem po jednog Francuza, odnosno Francuskinju.

Za IMPACTa:


Za Sanju:


Za Ledenu:


Za mene

[alexandermagic]

Među vErnim posjetiocima teme ima i onih koji ju rado i s uživanjem iščitavaju, a baš se posebno i ne oglašavaju. Ja npr. Čiju fotku dobijam kao poklon?

[Galateja]

^


Reklamacije ne primamo.

[alexandermagic]

Dobro, poklonjenom konju neću gledati u zube.

[IMPACT]

Baš volim IMPACTov stil pisanja i senzibilitet.

Za verne posetioce ove teme darujem po jednog Francuza, odnosno Francuskinju.

Za IMPACTa:

Галатеја хвала ти за диван предосећај, овај глумац је заиста оличење свега што волим код Француза, додуше мали је растом, прцољак, метар и жилет, доста рошав, али има тело феноменално!
Маљаво, вретенасто, мишићаво, поглед, осмех, шарм, ма сав је прожет сексапилом и дупенце му је врло... А како се то Французима често задеси надпросечно је обдарен ...

За оне који га не познају ево његове филмографије...

http://en.wikipedia.org/wiki/Romain_Duris

[IMPACT]

Ево слика па ви процените да ли вам се допада или не... Тип је стрејт.
Ја за оваквима буквално сечем вене...

[IMPACT]

Овај филм ми се посебно допао као и његов наслов:


''Да лупа престало је срце моје'' ( De battra mon coeur s'est arrête )...



Неколико портрета овог иначе врло доброг глумца који се опробао у свим врстама улога...

Прави француски шмекер...

[Galateja]

Ja sam ga gledala u filmu Paris. Tu ima kratku kosu.
http://www.imdb.com/title/tt0869994/

[IMPACT]

Ja sam ga gledala u filmu Paris. Tu ima kratku kosu.
http://www.imdb.com/title/tt0869994/

Oдгледао сам све његове филмове...


Ево по мени једне врло лепе девојке ...





И једне врло лепе глумице...
За оне који је не познају:
Кјара Мастројани, ћерка Катрин Денев и Марћела Мастројанија.





А пасте сад како изгледа... Пао сам у несвест неки дан гледајући ''Пилетину са наливом од шљива'' француско - ирански филм...

"Poulet aux prunes"...

http://youtu.be/RwRyHTjzh2c

Много ми је ближа по ономе чиме зрачи од њене чувене мајке! Вероватно због оца...

[ZlatnaPtica]

Jako mi se svidja ova tema It's a real breath of fresh air Impact, super si, samo napred

[IMPACT]

Među vErnim posjetiocima teme ima i onih koji ju rado i s uživanjem iščitavaju, a baš se posebno i ne oglašavaju. Ja npr. Čiju fotku dobijam kao poklon?

Док ја нађем неког крупног, разбацаног. дебелог врата и по твојој мери...
Е ове су слике мале али види се шта треба да се види...
То је један пандур што је пре пар година дошао пред геј бар "COX" да наплаћује ''као'' казне за неправилно паркирање...



Ја га слико' док смо га сви гледали како се шепури и цео бар је за њим звиждао... Мислим да је намерно то радио, чисто да нас и да самог себе пали...

[Galateja]

Ево по мени једне врло лепе девојке ...

Dopada mi se njena androginost iako me ovakve devojke ne privlače seksualno.

Moja velika ljubav je Žilijet Binoš. Omiljena glumica. Retko koju ženu 45+ doživim na erotičan način, ali bih se Binoševoj podala veoma voljno. Ona je jedna od retkih glumica koja ume uspelo da odglumi tugu i da prirodno plače na platnu.



I još jedna zanimljiva Francuskinja. Veoma su mi privlačne njene demonske oči i look savremene veštice:

[antibiotic]

Magicno i insprativno. Svidja mi se tvoje lepo pisanije, san o zivotu. Tvoja secanja su film u toplim bojama. Salut

[Sanja Steppenwolfin]

[quote="Galateja"]Baš volim IMPACTov stil pisanja i senzibilitet.

Za verne posetioce ove teme darujem po jednog Francuza, odnosno Francuskinju.


Za Sanju:


is it 'cause she is blond?

like

[Galateja]

^
Znam da voliš plavuše i veoma mladolike, a pošto je ova tema (izmeđuostalog) omaž Francuskoj i francuskoj kulturi, ja se nisam mogla setiti mladolikije Francuskinje.

[alexandermagic]

Sexy je, osobito na drugoj fotki.

[IMPACT]

Била је пијаца старина у центру Париза целог прошлог викенда,у улицама околним већници трећег арондисмана (кварта-општине). То се овде не зове ''бувљак'', ствари су сувише фине, чисте и скупе, често и од нових скупље јер су "Vintage"...Одлично место да се сретну нека фина лица...

[IMPACT]

Дуго писао нисам а није да ми се писало није али мисли, те проклете мисли што роје се и лете, промичу кроз главу на тренутак само и поред све моје воље да наставим одјуре којекуд оне у бестрага не записане.
Оно што неким људима није јасно то је да се од данас до сутра све може променити и да исти човек одједном и себи и другима не буде више он него само привид физички некадашњег спољног утиска других о себи и себе о самом себи...

Кажем утиска, јер колико у суштини познајемо те нама најближе и најдраже или да не буде да дирам у болну тачку... Колико се заиста познајемо ?

[IMPACT]

ЈАКО ТЕШКО НАВЛАЧИМ СЕБЕ НА ИЗЛАСКЕ ПОСЛЕ НАПОРНИХ ДАНА И САТИ ПРОВЕДЕНИХ НА ПОСЛУ СТОЈЕЋИ, ЗНОЈЕЋИ СЕ, ЈУРЕЋИ НА СВЕ СТРАНЕ НЕ БИХ ЛИ ДРУГИМА ПРИЈАТАН БИО И УЗ ОСМЕХ ОТРПЕО СВУ ГЛУПОСТ И ХИР ТИХ ШТО БАЦАЈУ ПАРЕ КРОЗ ПРОЗОР ДО КОЈИХ СУ ОЛАКО ПОСРЕДСТВОМ НАСЛЕДСТВА ДОШЛИ И ЕТО САДА ИХ МРЗИМ,САДА СУ МИ СИЛНО ОДВРАТНИ АЛИ ГУШИМ МЕНИ СОЈСТВЕН А СВИМ ЉУДИМА ОВДЕ НЕРАЗУМЉИВИ НАДНИЧАРСКИ РЕВОЛТ И ПРОЛЕТЕРСКИ БЕС. И ОНДА МИ ЈЕ УВЕЧЕ ДОСТА СВЕГА. ПАДНЕ МИ МРАК И НА ОЧИ.
МРЗИМ КАПИТАЛИЗАМ СВЕ ВИШЕ И ВИШЕ, ИЗ ДНА ДУШЕ МИ СЕ ОД ТОГ НАЧИНА РАЗМИШЉАЊА ГДЕ СЕ СВЕ МЕРИ НОВЦЕМ, ПОВРАЋА А ГАЗИО БИХ РАДО КОМУНИСТИЧКОМ ЧИЗМОМ НА ЊИХОВУ МЕРКАНТИЛНОСТ КОЈА МИ ЈЕ И ДАЉЕ ПОТПУНО СТРАНА. ОВДЕ ЈЕДИНО ЛИЧНА СЛОБОДА ВРЕДИ ПАЖЊЕ А ПАРА У ЕВРОПИ ВИШЕ И ОНАКО НЕМА.
ЈЕДНО ВЕЧЕ, НЕ ТАКО ДАВНО СЕ ИПАК ОБУКОХ У ЦРНО САВ, СА РАЗВЕЗАНОМ ЦРВЕНОМ КРАВАТОМ ОКО НА ГРУДИМА РАСКОПЧАНЕ КОШУЉЕ ПРИПИЈЕНЕ УЗ СТРУК И У ВРЛО УСКИМ И ТЕСНИМ ''G-STAR'' САВРШЕНО СКРОЈЕНИМ ФАРМЕРКАМА ОДЛЕТЕХ У ''LE DÉPÔT'' ДА ЂУСКАМ...

[IMPACT]

[Sanja Steppenwolfin]

“U nekim trenucima mi nedostajes, da znas. I krivo mi je sto tako mislis o meni i kako me sada vidis.Ali, ok. Razumem. Eto, to sam samo htela da ti kazem, ne treba nista da odgovaras.”

Nisam odgovorila. Prolazi vec treci dan od te poruke i ne dam na sebe. Nisi zasluzila. Ili.. Mozda ipak ja nisam?
Dozvolila sam da me uvuces u tu kapsulu u kojoj se sve oko tebe okrece. Nema ni proslosti ni buducnosti, samo sada i ovaj tren postoje. Ili sam se mozda samo ja okretala?
Cudna je ova nedelja u kojoj se nismo videle. Mislila sam da ce biti teze, da cu se slomiti. Mozda ovo i pisem kako bi bila sigurna da pravilno postupam?
I opet moja nesigurnost, i opet vise pitanja nego odgovora..
Produktivnija sam u svakom slucaju i sto se posla i sto se ucenja tice. Povukla sam se malo i izolovala od ljudi. Smeta mi kada za tebe pitaju. Nije mi tesko u tom smislu da mi naviru suze, ili da posle toga satima o tebi razmisljam. Samo ta pitanja imaju moc da mi raspolozenje sa 100 spuste na 0 u roku od 5 sekundi. Ali isto toliko vremena mi je potrebno da promenim temu. Ipak, ja ne dam na sebe. Vise ne. Prija mi samoca, koja me je ranije uvek gusila. Po prvi put u zivotu nakon posla sedam da sama gledam film. Ranije mi je to uvek bio znak za “forever alone”. Izasla sam sama po prvi put da setam, sama sam sedela u kaficu, pila kafu i citala knjigu.. I nisi mi nedostajala.

Bacim pogled s’ vremena na vreme i na nasu zajednicku sliku. Ali, tek onda mi ne nedostajes. Pogled mi ne pada na tebe, vec na moje oci. U njima se vidi kako su prazne. Popijene.

Brzo sam sklopila neku savrsenu sliku i kako bi sve to moglo izgledati. Verovatno mi je zato svaki put i bilo tesko kada bi me ti svojim ponasanjem i postupcima izbacila iz ritma. Kao da si u mojoj glavi malo po malo cepkala tu sliku, od koje su ostale samo komadici, a kako je ovih dana hladno, vetar te komadice svakim danom sve dalje i dalje od mene duva.
Steta. Mnogi su navijali za nas, ali mnogo vise njih je vikalo “ua”. Mozda si bila pod njihovim uticajem, mozda te je uplasila moja savrsena slika, mozda jednostavno to nisi mogla u ovom trenu.. Ali za mene je bolje da sebi, svaki put kada na tebe pomislim, ponovim .. “jednostavno, nije htela..”
Necu da budem lazljiva i pravim se da niceg nije bilo. Trenutno ne osecam potrebu ni da te vidim, ni sa cujem sa tobom, ni da znam sta ti se desava u zivotu. Ne, nisam ogorcena i povredjena, vec necu da sebe dovodim u situaciju da stojimo jedna ispred druge i da cutimo.
U secanju ce mi ostati razgovori koji su trajali satima, izlazci, zezanje, pa i plakanje.. Cutanja tu nikada nije bilo.. Niti ce biti..

“Nikada te necu zaboraviti”
Hvala za sve i izvini za sve.

P.S. Ni ovaj put se okrenuti necu, vec sam otisla.

''

[IMPACT]

'' What do you think about?''?

Обојца су деловали сасвим ОК, лепо су се смешкали док смо испијали пиће за баром ... ''Да ли би желео да проведемо ноћ заједно?''
Велика је предност живети у Паризу, да сам им послао мејл да ми се из Милвокија придруже, не би све испало тако једноставно и комотно, овако ми се стално чини да ми цео свет долази на ноге.
Карл, норвешког порекла, испричао је да ради у болничкој администрцији а Енди да је адвокат, 10 су већ година заједно и врло су срећни... И деловали су тако, два слатка Амера без оног њиховог типичног ''њакања'' и пренемагања што код њих иначе не могу да поднесем, опуштени, нигде им се журило није, видим да су опасно загрејани...

Волим туђу љубав, без зазора, без стида, без страха, волим да посматрам те што су заљубљене, да их сликам, да им се осмехнем у пролазу , гледајући их како се погледом траже и ја почнем да тражим оног кога нема и бринем се за исход, дешавало ми се већ да прискочим у помоћ. Када видим старију даму где се сирота претрне ако господина што је мало спорији са годинама на тренутак више нема. Крену ми сузе од те бриге, од те пажње, од тих гестова и речи, као у биоскопу исто је то, кад приметим где се заљубњени за руке снажно држе, снажно тако снажно да им прсти пуцкетају од силног тог стега или када се свађају гласно на сред улице па се онда театрално љубе, бришу са очију једно другом сузе или кад их голе наслоњене једно на друго затичем погледом док се на јутарњем сунцу широм отвореног прозора тако чедно бестидни и слепи излажу погледима пролазника што их, приметивши их, постиђено и журно настављају даље ...





Волим са паровима да љубав водим, да будем онај трећи, додатак или нека врста награде или само зачин њиховој свакодневици, волим када се преко мога тела траже или ми њихови пољупци изгледају као писма која сам ту да од једног другом пренесем ...
И парови не зазиру од присуства мог, бирајући ме, они ме желе, ја сам равноправан а не играчка или справа, никад ми то осећање до сада није кроз главу прошло, знају да их волим, подједнако, да су ми намере добре, нисам ту да стварам збрку ... За једну ноћ само а после куд који... Али та ноћ је обично бајна!

[Galateja]

^
Lepo!

Imam jednu sugestiju: mislim da bi to što pišeš bilo još lepše da ne praviš inverziju kojoj često pribegavaš, ne znam da li slučajno ili namerno. Recimo, umesto 'И парови не зазиру од присуства мог' bi bilo mnogo lepše 'И парови не зазиру од мог присуства'. Dakle, samo o toj sugestiji porazmisli, red reči u rečenici. Inače, baš mi se dopada kako pišeš i dotiče me ta senzualnost. A i sama sam trenutno u nekoj fazi ljubavi prema Francuskoj i svega što ide uz nju.

[IMPACT]

[/url]^

Lepo!
Imam jednu sugestiju: mislim da bi to što pišeš bilo još lepše da ne praviš inverziju kojoj često pribegavaš, ne znam da li slučajno ili namerno. Recimo, umesto 'И парови не зазиру од присуства мог' bi bilo mnogo lepše 'И парови не зазиру од мог присуства'. Dakle, samo o toj sugestiji porazmisli, red reči u rečenici. Inače, baš mi se dopada kako pišeš i dotiče me ta senzualnost. A i sama sam trenutno u nekoj fazi ljubavi prema Francuskoj i svega što ide uz nju.

Врло често, у праву си, знам да може да нервива, архаично је, твој предлог измене моје реченице је граматички јаснији и једоставнији али некако сувише рационалан за мој осећај, када пишем пре свега ме интересује целина и нека врста мелодије и ритма у тексту, имам и музику у глави, мало сам старомодан, на ноте и то је оно што одудара од те велике слободе за коју сам се изборио да у њој живим.
У иностранству сам 20 година ,заборавља се, знам да и доста грешака правим. Тешко је писати.

Кроз текстове се разлива сва моја несавршеност коју не прикривам и које сам у потпуности свестан. Али твоју сугестију примам и гледаћу да у будуће о томе поведем мало више рачуна.

[IMPACT]

[IMPACT]

Овде, на овој фотографији са Хвара ми је три године...

На каменој клупи што је у зграду тамошњег позоришта уклесана, на страни према тргу и цркви, до мене је седео на слици још један дечкић, мој брат близанац. Он и даље на тој слици седи али то нико више осим мене не види, из мог живота изашао је сам, пре пет година, грубо и изгледа неповратно, не могавши више да живи са стидом што му је јадном, моја различитост, у његов лични живот као сметњу унела. Рупа није само на слици остала. Патим нечујно, кад бих бар братанице могао да видим...

Нисам га отерао, нисмо се свађали, није било тешких речи...Изашао је на исти онај начин из мог живота на који је кроз мајчину течност, ситан какав је био желећи да ме безуспешно предухитри у нечему што је природа сама одредила којим редом треба да се деси, да ето пре мене њен топли трбух пошто пото напусти и да се некуд одмах вине, да нас све у тој брзоплетој намери заборави, презре, оде вечно усамљен, у притвор ћутања непрекидног свих младих година својих, којим се штитио од нас као сметње, себи припремајући дефинитивни бег.
Човек коме љубав породична није значила ништа, коме моји родитељи и ја не недостајасмо уопште, не представљасмо му ни топлину ни љубав ... Не бејасмо му важни.
У стомаку смо маминoм од марта до децембра лежали заједно, ронили у почетку у течности тој, као пуноглавци, не срећући се стално, не сметајући један другом до дана када смо се растом својих тела сударали све чешће и чешће постајућу свесни да нисмо сами, да ту има још неког. Изгледа да то он није могао да поднесе.

Ја сам му се сигурно радовао а моја му је маленкост већ тада сметала. Грубо сам био притиснут његовим телом у последњим недељама пред порођај, до те мере да ми је као крупнијој беби која је прва у 23.55 часова изашла на свет, да ми је он пригњечивши је, кичму тешко оштетио, желећи несвесно да ме у том изласку спречи. Рођен сам потпуно повијене главе...

Шест месеци ме је отац свакодневно носио у ортопетску болницу на Бањици да ми тамо вежбама те тад још меке кости некако исправе, да не бих остао инвалид. Тата ми је причао да сам трпео ужасне болове и да је од немоћи да их спречи горко и сам због мојих мука плакао.

[IMPACT]

[IMPACT]

Deni
"Quelques instant de tendresse dans un monde de brutes"...

Ти си стварно један прави мали геније, не знам са које си планете сишао, са Марса ниси јер бих већ био обавештен, тамо живи једна моја ударена тетка, не знам ни где си се родио јер још нисам разумео да ли си из Бечеја или из Сурдулице , одакле ти бре све то што у себи носиш, колико то жена у теби има ? Где ли се пресвлаче?
Да си најгори габор а ниси мада изгледа као да те стално Статус слика, ја бих се гоњен искључио инстинктом јер остало ме страховитом неизвесношћу плаши, у тебе одмах затреско до даске а пошто си врло, врло секси момак а не знаш шта то подразумева јер не практикујеш секс, јебига, нисам се заљубио у тебе а ко прича и не практикује значи да треба да престане да прича и да почне да практикује.
Поврх свега си енциклопедија најгорег шунда а умеш то да представиш и увијеш да изгледа ко да је Бог зна шта... Ма немој... Мене ћеш ти жедног преко Тисе да пренесеш? Пази се да се не укочиш! Имам пуних 76 кила од тога 22 само ситних костију... Надам се да вишечасовно свакодневно преслушавање народњака није оно што је несрећнике што за тобом уздисаху на крају од тебе дефинитивно и отерало? Сигурно да јесте то сам тек тако из учтивости споменуо.
Мене Лало ти у сред Париза стално излуђујеш, немаш појма о томе и баш те брига за моју муку јер ти је непозната. Ти си ми прилика да се коначно оженим правом дамом додуше новокомпонованом али рачунам на твој војвођански педигре...
Та луд си тотално а изгледаш добар ко свеж лебац са доста квасца и корицом тамам загорелом толико колико волим да загори, не разумем ко су те будале што нису знале да сачувају срећу да им живећи уз тебе никад не буде досадно?

[Galateja]

''