- 04 Mar 2022, 11:18
#2825197
Zdravo momci, ja sam u nekakvoj situaciji i ne znam gde drugde da pitam za pomoć. Ja nisam siguran da li ovaj sajt idalje ima česte postove, da li je ovo tačan board, ili da li uopšte smem u ovim godinama da pravim akaunt, ali starvo nemam nigde da pitam za pomoć.
Ja sam osmi razred osnovne škole, u Nišu, i od oko petog razreda shvatio sam da mi se ne sviđaju žene baš. Iskreno, baš mi je teško. Oduvek sam mislio da bi mi život bio mnogo lakši da jednostavno nisam gej. Imale su puno devojka (dobro, ne tolko) koje su u mene bile zaljubljene, a ja nisam mogo da uzvratim. Ovo je Srbija, gde je u prošlom državnom popisu pisalo da 52% posto populacije misli da je homoseksualnost bolest. Svi moji drugari koriste reči i uvrede kao "peder" i nikom ne škodi. Svi moji drugari pričaju kako je to ili grozno ili treba jednostavno biti zakonito zabranjeno. I svaki put kad sam video nekog druga sa devojkom, malo me je pogađalo pošto znam da ja, barem još nekoliko godina, nemam nikakvu šansu. Kad sam prvi put shvatio da sam gej, iskreno me je teralo na suicidalne misli, koje sam nekoliko puta zamalo poslušao.
Idalje mislim da bi mi bilo lakše da jednostavno nisam gej, ali vremenom sam sklopio mir sa tim delom sebe. Svaki put kad sam video nekog koji mi se malo sviđa, mislio sam da jednostavno moram da se nosim sa tim da 100% je strejt, i da ne mogu ništa da radim. Malo pogađa, ali tako je kad si gej i rasteš.
Ali sad mi je drugačije. Ima jedan is drugog odeljenja, ista škola isti razred, koji je jednostavno MNOGO sladak. Ima lepu kosu, dosta je niži od mene (meni se sviđaju takvi muškarci), nema ni milimetar dlake ispod vrata ili na licu, generalno izgleda ko iz snova da mi je izašo. Ja nekoliko nedalja pokušavam da se sklonim od njega, da se ne bi moja osećanja pogoršala, ali juče na času nemačkog (spajaju nam se odejenja) nisam mogo oči sa njega da sklonim. Polomio je ruku, bio je u gipsu, i ja sam sve vreme celog časa razmišljao o tome kako bi voleo da ga pojim, da ga štitim, da se brinem o njemu dok je u takvom stanju.
Dan pre toga sam nalio dve vodke pošto sam bio tužan oko njega, znači možda sam jednostavno bio glup i mamuran, ali sam odlučio da po prvi put u životu ne želim da jednostavno se suočim sa tim što najverovatnije neće sa mnom. Generalno on je baš tih i ne druži se puno, i ja iz nekog razloga mislim da to znači da MOŽDA je gej.
Sklopio sam plan juče dok sam se šetao, sledeći čas gde se spajamo je u četvrtak, ja ću do tad da počnem da idem u teretanu. Ima da kupim neke skuplje parfeme, i da sklanjam bobuljice. Ima da obrijam sve ispod čela (prilično sam dlakav), i ja mislim da je to dovoljno da se "uljudim". Kad dođe četvrtak, ima namerno da kasnim na nemački (prvi je čas) pa da imam izgovor da dođem i sednem pored njega. Onda ima da se družim sa njim dosta, kad dođe vreme da ga pitam da li ima devoljku, i ako ne da pokušam da vidim da li možda voli muškarce.
Znam da najverovatnije neće da ide kako ja želim, ali mi se skroz smučilo da se primirim sa tim što neću naći dečka. Izuzetno dug post, ali dosta mi je više. Nekoliko godina imam sva ova osećanja i moram nekom da kažem.
Želim od vas da čuljem mišljenje: da li je dobar plan, kako da ga poboljšam, da li uopšte imam šansu/treba da planiram, itd.
Hvala puno.
Ja sam osmi razred osnovne škole, u Nišu, i od oko petog razreda shvatio sam da mi se ne sviđaju žene baš. Iskreno, baš mi je teško. Oduvek sam mislio da bi mi život bio mnogo lakši da jednostavno nisam gej. Imale su puno devojka (dobro, ne tolko) koje su u mene bile zaljubljene, a ja nisam mogo da uzvratim. Ovo je Srbija, gde je u prošlom državnom popisu pisalo da 52% posto populacije misli da je homoseksualnost bolest. Svi moji drugari koriste reči i uvrede kao "peder" i nikom ne škodi. Svi moji drugari pričaju kako je to ili grozno ili treba jednostavno biti zakonito zabranjeno. I svaki put kad sam video nekog druga sa devojkom, malo me je pogađalo pošto znam da ja, barem još nekoliko godina, nemam nikakvu šansu. Kad sam prvi put shvatio da sam gej, iskreno me je teralo na suicidalne misli, koje sam nekoliko puta zamalo poslušao.
Idalje mislim da bi mi bilo lakše da jednostavno nisam gej, ali vremenom sam sklopio mir sa tim delom sebe. Svaki put kad sam video nekog koji mi se malo sviđa, mislio sam da jednostavno moram da se nosim sa tim da 100% je strejt, i da ne mogu ništa da radim. Malo pogađa, ali tako je kad si gej i rasteš.
Ali sad mi je drugačije. Ima jedan is drugog odeljenja, ista škola isti razred, koji je jednostavno MNOGO sladak. Ima lepu kosu, dosta je niži od mene (meni se sviđaju takvi muškarci), nema ni milimetar dlake ispod vrata ili na licu, generalno izgleda ko iz snova da mi je izašo. Ja nekoliko nedalja pokušavam da se sklonim od njega, da se ne bi moja osećanja pogoršala, ali juče na času nemačkog (spajaju nam se odejenja) nisam mogo oči sa njega da sklonim. Polomio je ruku, bio je u gipsu, i ja sam sve vreme celog časa razmišljao o tome kako bi voleo da ga pojim, da ga štitim, da se brinem o njemu dok je u takvom stanju.
Dan pre toga sam nalio dve vodke pošto sam bio tužan oko njega, znači možda sam jednostavno bio glup i mamuran, ali sam odlučio da po prvi put u životu ne želim da jednostavno se suočim sa tim što najverovatnije neće sa mnom. Generalno on je baš tih i ne druži se puno, i ja iz nekog razloga mislim da to znači da MOŽDA je gej.
Sklopio sam plan juče dok sam se šetao, sledeći čas gde se spajamo je u četvrtak, ja ću do tad da počnem da idem u teretanu. Ima da kupim neke skuplje parfeme, i da sklanjam bobuljice. Ima da obrijam sve ispod čela (prilično sam dlakav), i ja mislim da je to dovoljno da se "uljudim". Kad dođe četvrtak, ima namerno da kasnim na nemački (prvi je čas) pa da imam izgovor da dođem i sednem pored njega. Onda ima da se družim sa njim dosta, kad dođe vreme da ga pitam da li ima devoljku, i ako ne da pokušam da vidim da li možda voli muškarce.
Znam da najverovatnije neće da ide kako ja želim, ali mi se skroz smučilo da se primirim sa tim što neću naći dečka. Izuzetno dug post, ali dosta mi je više. Nekoliko godina imam sva ova osećanja i moram nekom da kažem.
Želim od vas da čuljem mišljenje: da li je dobar plan, kako da ga poboljšam, da li uopšte imam šansu/treba da planiram, itd.
Hvala puno.