Gay-Serbia.com | Diskusije

Pozdrav svima. Nov sam na forumu i konacno sam odlucio da je vreme nekome da se otvorim. Interesuje me kako podnosite ormar ili ako ste se autovali, kako je ormar uticao na vas?

Trenutno imam 18 godina i moram priznati da ormar negativno utice na razvoj moje licnosti. U ranim tinejdzerskim godina prezirao sam samog sebe i nikako nisam mogao da se suocim sa cinjenicom da sam gej. Vremenom sam to prihvatio i ponovo poceo da volim sebe.

Medjutim, nikako ne mogu da prihvatim okruzenje u kom zivim. Postao sam ogorcen i pun mrznje, bez trunke empatije. Gledam iskljucivo svoje interese i ne marim za tudja osecanja. Mislim da ako sam ja nesrecan i drugi zasluzuju da budu nesrecni. Postao sam zloban, sadistican, emocionalno otudjen i sklon da povredjujem ljudske samo zato sto su homofobicni.

Vazno mi je sta drugi misle o meni i zelim da me vole i zbog toga nikako ne smem da se autujem. Kritike ne prihvatam, arogantan sam, lako planem i kada bi me neko kritikovao zbog moje seksualnosti, moje ludilo bi dostiglo vrhunac. Iako mi je bitno da me ljudi vole, iste te ljude zelim da povredjujem zbog njihovih homofobicnih stavova i da im se na taj nacin svetim. Uzivam da ih iskoriscavam i manipulisem jer smatram da zasluzuju.

Paranoja je uobicajena stvar kod ormara. Nisam se autovao ni osobama koje su pro LGBT jer nikome ne verujem i nikome nikada nisam odao ni jednu svoju tajnu jer bi me stalno pratio osecaj da ce svi da saznaju. Dok drugi ljudi imaju dilemu da li su iskljucili ringlu ili zakljucali vrata kada izlaze iz kuce, ja se opterecujem da li sam obrisao History. Dobro je pa sam pronasao Incognito mode i sada pisem ovo sa Incognito moda.

Suicidne misli nikad nisam imao jer smatram da je moj zivot vredniji od onih koji su ucinili da se osecam ovako i zato sam zelju smrti ustremio ka njima. Cesto razmisljam kako bi bilo lepo da atomska bomba padne na zemlje u kojima vesaju homoseksualce. Ove misli cine da se osecam bolje.

Trenutno sam apatican, prazan, socijalno izolovan, destruktivan, ali me drzi nada da cu se jednog dana odseliti na neko bolje mesto. Zelim sve da izbrisem i zapocnem zivot kao nova osoba, ali ne znam kako.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2788073#p2788073]TheMadKing napisao:[/url]....i moram priznati da ormar negativno utice na razvoj moje licnosti............

........Vremenom sam to prihvatio i ponovo poceo da volim sebe.

Gledam iskljucivo svoje interese .... sklon da povredjujem ljudske samo zato sto su homofobicni.

... iste te ljude zelim da povredjujem zbog njihovih homofobicnih stavova i da im se na taj nacin svetim.
Suicidne misli nikad nisam imao jer smatram da je moj zivot vredniji od onih koji su ucinili da se osecam ovako i zato sam zelju smrti ustremio ka njima. Cesto razmisljam kako bi bilo lepo da atomska bomba padne na zemlje u kojima vesaju homoseksualce. Ove misli cine da se osecam bolje.

citirao sam delove koji su pozitivni i što je razumljivo.

ostatak posta tj. sve necitirano je kontradiktorno tako da nemam komentar....

Pozdrav TheMadKing, dobrodosao na forum Ovde mozes naci gomilu coming out prica i tema koje ti mogu pomoci oko dubljeg razumevanja sopstvene seksualnosti, samog procesa izlaska iz ormara + savete koje mozes primeniti na sopstven coming out kada odlucis da do njega dodje.
Ovom temom si resio pola problema posto verujem da si shvatio gde je koren tvog nezadovoljstva i kako utice na tvoj zivot.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2788073#p2788073]TheMadKing napisao:[/url]Interesuje me kako podnosite ormar ili ako ste se autovali, kako je ormar uticao na vas?

Pre nego sto sam se prvi put autovao takodje sam prolazio kroz period prihvatanja sebe. Bese davno ali se secam da mi je bilo tesko da zivim neautenticno, da nisam iskren prema prijateljima, da moram da lazem i sakrivam ceo jedan deo sebe.
Ormar je uticao tako sto me je terao da izgledam kao drugi i da pokusavam da se uklopim.
Zaista je tesko biti okrenut protiv sebe zarad tudje homofobije, netolerancije i gluposti. Svaki put kad sam odlucio da precutim, lazem ili jednostavno izbegavam istinu sam osecao kao da dajem moc i priznjanje takvoj vrsti ponasanja dok sam osecao da je moj sopstveni identitet pretrpeo stetu.

Izlaskom iz ormara sam osetio ogromno olaksanje, pao mi je kamen sa srca. Nasao sam prijatelje koji su mi bili podrska u tom periodu i koji su me prihvatili. Konacno sam mogao da kazem kako se osecam, ko mi se svidja i kad se zaljubim. Prestala je paranoja oko toga hoce li neko saznati, jednostavno me vise nije bilo briga, jer kad se jednom osetis slobodnim vise niko ne moze u ormar nazad da te strpa.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2788073#p2788073]TheMadKing napisao:[/url]
Trenutno imam 18 godina i moram priznati da ormar negativno utice na razvoj moje licnosti. U ranim tinejdzerskim godina prezirao sam samog sebe i nikako nisam mogao da se suocim sa cinjenicom da sam gej. Vremenom sam to prihvatio i ponovo poceo da volim sebe.

Medjutim, nikako ne mogu da prihvatim okruzenje u kom zivim. Postao sam ogorcen i pun mrznje, bez trunke empatije. Gledam iskljucivo svoje interese i ne marim za tudja osecanja. Mislim da ako sam ja nesrecan i drugi zasluzuju da budu nesrecni. Postao sam zloban, sadistican, emocionalno otudjen i sklon da povredjujem ljudske samo zato sto su homofobicni.
.

Vecina nas je prosla slican put, od apsolutnog izostanka prihvatanja homofobicne okoline do osecaja izolovanosti i tihe patnje.
Kad kazes da ne maris za tudja osecanja mislim da zapravo govoris o tome kako ne maris za svoja iskrena osecanja koja ne mogu da dodju na povrsinu zbog ormana.
Verujem da je povredjivati ili manipulisati/koristiti ljude samo zato sto su homofobicni (ili uopste) pogresno. Mozda ne bi bili homofobicni ukoliko bi znali za tebe i prihvatili te. Sta mislis o tome? Naravno da ti je vazno sta ljudi misle o tebi, i zelis da te vole. Ali kako da voleo sliku koju si napravio o sebi a znas da nije istinita.

Verujem da bi ti jako pomoglo da kazes nekom dobrom prijatelju ili prijateljici kad budes spreman za to. Neko kome verujes, moze biti i starija/mladja osoba.

https://en.wikipedia.org/wiki/Cass_identity_model" target="_blank
http://www.crol.hr/index.php/politika-a ... -je-istina" target="_blank

najkraće rečeno, ostajanje u ormaru je samouništenje, kao što i sam vidiš.
dakle, coming out je imperativ. no, poželjno je i da se on ne pretvori u uništenje od strane homofobne okoline, uključujući i najbliže. kako i kada ćeš izaći iz ormara ćeš najbolje sam odlučiti, no već sama činjenica što si shvatio da te guši je veliki korak u dobrom pravcu, jer to znači da se nisi odlučio samozavaravati oko toga i prilagođavati dugoročnom ormaru.
nemoj dopustiti ormaru da uništi tvoju ljudskost, to je zapravo pobjeda homofobije.

za pocetak babysteps, outuj se jednom pro-lgbt prijatelju, nekome za koga mislis da te nece osudjivati i da nece siriti dalje bez tvog odobrenja, probaj da racionalno predjes preko te paranoje za tu osobu, ne moras da osetis sigurnost emotivno, ne veruj apsolutno svojim emocijama jer paranoja ume da te laze, ako racionalnost kaze da je osoba ok nek ti to bude dovoljno za pocetak. dobices instant osecaj vece slobode i prijace ti, koliko god strasno izgledalo u ovom trenutku. zblizices se s tom osobom mnogo sto ce ti umanjiti osecaj izlovanosti pa i mozda i paranoje i ostalih stvari.

strava je sto si svestan dosta stvari, to olaksava posao, i ne moras da imas dugorocnu coming out strategiju, cak i da hoces ne mozes, emocije ce ti se promeniti nakon svakog outovanja.

Nemaš pojma koliko će dobro biti kada sa nekom bliskom nehomofobnom osobom budeš to podelio. Ja se sećam da sam bio baš neopisivo srećan kad sam to uradio u drugom srednje, još uvek se sećam tog osećaja...

Za početak, dobro je što želiš da izađeš iz ormara. To je, što reče Srklet, imperativ.

E sad. Koliko ja vidim, ti bi istovremeno da te okruženje prihvati, ali i da nastaviš da budeš arogantan i da povređuješ ljude oko sebe? Ako želiš da te poštuju, moraš i ti da poštuješ druge. Niko neće da ferma i poštuje arogantnog sadistu. Ako ništa, usmeri svoj gnev ka pojedincima koji su te povredili, ne ka celom okruženju. Prema okruženju (tj. poznanicima, komšijama, kolegama i generalno nebitnim ljudima u životu) je najbolje biti ravnodušan i ne obazirati se na to šta raja misli i sudi.

Taj "get them before they get you" mentalitet samo vodi iz konflikta u konflikt, ka nasilju, otuđenosti i izolaciji. A u najvećem broju slučajeva dolazi upravo iz neke unutrašnje povređenosti i nesigurnosti koju pokušavaš da sakriješ. Tj, možeš ti do besvesti da ljude povređuješ, iskorišćavaš i manipulišeš, i to opravdavaš sebi time što su eto homofobi, glupi, ovakvi, onakvi - ali ne rešavaš pravi i najbitniji problem koji je u tebi, a ne (samo) u okruženju. Okruženje je homofobično pa je homofobično, to nećeš promeniti preko noći, so pick your battles.

Naravno, ta količina mržnje/netrepeljivosti koju gajiš prema okruženju jeste opravdana i razumljiva, ali ne sme nikako na tome da se završi. Prvo, na neki način time stavljaš okruženje u poziciju autoriteta čije mišljenje uvažavaš, čije prihvatanje želiš i kom treba da se dokažeš i pokažeš da bi te zavolelo; drugo, ogorčenost je emocija koja se širi kao infekcija i ume da potpuno obuzme čovekov um. Ništa gore od ogorčenosti, bre. Iskukaj se, isplači, iscedi gnoj i gorčinu iz sebe kako znaš i umeš, boleće ali će i proći.

Mislim da moraš da dopustiš (sebi, pre svega) da ti neko bude pomoć, podrška, uteha... Neko kome ćeš pokazati svoje ožiljke i pred kim ćeš smeti da budeš ranjiv. Pogotovo jer akumuliraš u sebi sva ta negativna osećanja, a osećanja postoje da bi se ispoljila. Svakome treba izduvni ventil, pa makar to za početak bio i ovaj forum, ali što pre nađeš bar jednu ili par osoba od poverenja s kojima možeš da razgovaraš, to bolje.

I da, stvarno je neopisiv osećaj kada se outuješ prijateljima. Ja sam se osećao kao da sam 30kg lakši, sav taj nepotreban teret sam nosio za sobom da bi me 90% ljudi prihvatilo bez problema. A i ovi što su bili tu i tamo homofobični su vremenom takođe postali 100% LGBT friendly.

There's my two pennies. Dobrodošao na forum!

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2788073#p2788073]TheMadKing napisao:[/url]
Vazno mi je sta drugi misle o meni i zelim da me vole i zbog toga nikako ne smem da se autujem. Kritike ne prihvatam, arogantan sam, lako planem i kada bi me neko kritikovao zbog moje seksualnosti, moje ludilo bi dostiglo vrhunac.

Ne mora baš da znači da neće više da te vole ako se autuješ, a i ako te u trenutku budu manje voleli, obično bude sve ok nakon nekog vremena. Ko te ne prihvati uopte, koj će ti qrac.
Što se druge rečenice tiče, arogancija i netolerisanje kritike su ozbiljne karakterne mane, pa ako si već svestan da imaš taj problem, probaj to da rešiš. Za početak nemoj da reaguješ na prvu loptu već razmisli, analiziraj pa reaguj.

Hvala vam na savetima i drago mi je da sam konacno pronasao mesto gde mogu da budem ono sto jesam, pa makar to bio Internet forum. Dugo sam se plasio i da na internetu govorim o tome i verujem da sam nacinio prvi korak. Trenutno sam 4. godina srednje i nemam nameru da se autujem jer je srednja i ovako sranje. Mislim da cu se autovati kad krenem na fax.

Napomenuo sam da sam postao arogantni sadista i da zelim da povredjujem homofobe. Ja to zapravo ne radim (cesto), iako zelim. Shvatam da je nekad potrebno suzdrzati se i kontrolisati bes, medjutim, u poslednje vreme zanemarujem samokotrolu.

Shvatio sam da sam postao fake osoba koja je u blizak krug prijatelja uvrstila homofobe. Kada mi je ,,najbolji prijatelj'' rekao da bi se odrekao svog deteta da je gej, to je za mene bila najstrasnija izdaja. Bio sam preplavljen besom, ali sam ostao pribran, nisam se dao odati izrazom lica, vec sam samo ravnodusno dodao: ,,I ja bih''. Nastavili smo da se druzimo, izlazimo, zezamo, ali bar jednom dnevno dok razgovaram s njim, pomislim ,,Bilo bi lepo da ti razbijem taj tvoj nos''.

Blizi se fax i nadam se da necu biti tolika paranoicna kukavica i da cu moci da skinem masku bez problema.

čini mi se da bi trebao odgledati treću sezonu 'skama', ako već nisi.

Prvi korak je uvek najtezi, posle je sve mnogo lakse. Ok, mozda je outovanje roditeljima najteze.
Imas u potforumu gde si inace smestio temu dosta o tome a i mislim da su iskustva/postovi ljudi odavde stvarno vredni paznje.
Srecno u svakom slucaju.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2788157#p2788157]TheMadKing napisao:[/url]

Shvatio sam da sam postao fake osoba koja je u blizak krug prijatelja uvrstila homofobe. Kada mi je ,,najbolji prijatelj'' rekao da bi se odrekao svog deteta da je gej, to je za mene bila najstrasnija izdaja. Bio sam preplavljen besom, ali sam ostao pribran, nisam se dao odati izrazom lica, vec sam samo ravnodusno dodao: ,,I ja bih''. Nastavili smo da se druzimo, izlazimo, zezamo, ali bar jednom dnevno dok razgovaram s njim, pomislim ,,Bilo bi lepo da ti razbijem taj tvoj nos''.

po mom skromnom mišljenju, ovo jako snažno govori da trebaš uraditi nešto. ili odjebati tog "najboljeg prijatelja" potpuno pa neka on duma zašto, npr. reci mu da je uopšteno glup, ili mu se baš autovati s npr. rečima -- vidiš kako smo dobri drugari, i znaj, ja sam gej, bio i ostao svo vreme. u nadi da će on shvatiti tada da biti gej nije ništa grozno.
tako bih ja. zapravo, ja, nakon one njegove izjave o gej detetu, sigurno ne bih "pribrano, ravnodušno rekao "i ja bih"", gde puklo da puklo.

but that's just me....

Korak po korak. Prvo out nekom za koga znas da je ok. Ne moras da se stapas sa homofobnim okruzenjem. Kako vise izlazis iz ormara tako ce ti biti odvratnije da se u njega vracas. Vuci ce te sloboda.

Nemas gej druga ni jednog, kontam?

ili odjebati tog "najboljeg prijatelja" potpuno pa neka on duma zašto

To i nameravam da uradim odmah posle srednje, ali sad mi jos uvek moze biti od koristi.

Nemas gej druga ni jednog, kontam?

Ne, nisam jos dosao i susret sa ljudima poput mene. Mozda i postoje takvi koji su takodje u ormaru.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2788157#p2788157]TheMadKing napisao:[/url]Shvatio sam da sam postao fake osoba koja je u blizak krug prijatelja uvrstila homofobe. Kada mi je ,,najbolji prijatelj'' rekao da bi se odrekao svog deteta da je gej, to je za mene bila najstrasnija izdaja.

no offense, out of curiosity, zasto je to za tebe bila "izdaja"? ne razumem. nije da je znao da si gej ili sumnjao pa te kao izdao tom izjavom.

nije ni da si mislio da je gay friendly pre nego sto si mu rekao sigurno.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2788157#p2788157]TheMadKing napisao:[/url]Bio sam preplavljen besom, ali sam ostao pribran, nisam se dao odati izrazom lica, vec sam samo ravnodusno dodao: ,,I ja bih''. Nastavili smo da se druzimo, izlazimo, zezamo, ali bar jednom dnevno dok razgovaram s njim, pomislim ,,Bilo bi lepo da ti razbijem taj tvoj nos''.

je l' tebe neko tera da se druzis i okruzujes ovakvim ljudima?

mislim, razumem da problematicna porodica ne moze da se menja ali zasto odrzavati prijateljstva sa ljudima kojima hoces da razbijes facu?

ako zaista postoji neka "korist" od njega toliko vredna da tolerises ovo sve, zasto se onda zalis?

pa možda bi bilo najplodonosnije autati se baš tom "najboljem prijatelju" koji je to izjavio. autanje je i izazov, da je lako svi bi se autali.
plus, kao što je themadking trenutni proizvod svoje okoline, tako je i taj "najbolji prijatelj". on govori samo ono što mu je usađeno, nekako sumnjam da se jedan 17 ili 18godišnjak u srbijanskoj provinciji baš detaljno zamislio nad temom homoseksualnosti, homofobije i sl., a kamoli da poznaje nekoga tko je gej.
možda je sve to prilika ne samo sebi osvojiti malo slobode i izbaciti prst iz ormara, nego i prilika tom "najboljem prijatelju" da naraste kao čovjek, da se oslobodi homofobnih predrasuda, da se pokaže kao najbolji prijatelj bez navodnika.
možda sam ja optimist.

@李香兰, kontam da je mislio u smislu izdaja drugarstva.

dalje, ovo što srklet reče sam mu i ja rekao kao opciju.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2788167#p2788167]TheMadKing napisao:[/url]

Nemas gej druga ni jednog, kontam?

Ne, nisam jos dosao i susret sa ljudima poput mene. Mozda i postoje takvi koji su takodje u ormaru.

preporucujem i to. olaksava problem kad shvatis da uopste nisi jedini i da je velika vecina nas prolazila (ili i dalje prolazi) kroz isto.

no offense, out of curiosity, zasto je to za tebe bila "izdaja"? ne razumem. nije da je znao da si gej ili sumnjao pa te kao izdao tom izjavom.

Siguran sam da bi me odbacio da sam mu rekao i zbog toga sam to shvatio kao izdaju.

je l' tebe neko tera da se druzis i okruzujes ovakvim ljudima?

mislim, razumem da problematicna porodica ne moze da se menja ali zasto odrzavati prijateljstva sa ljudima kojima hoces da razbijes facu?

ako zaista postoji neka "korist" od njega toliko vredna da tolerises ovo sve, zasto se onda zalis?

Problem je u tome sto ljudi koje ne podnosim su u istom krugu ljudi sa kojima zelim da se druzim. Skola je institucija koja nas povezuje i nije lako izbegavati ljude sa kojima provodim trecinu dana u istoj prostoriji. Da nema skole, lako bih ja njih odjebao.

Ovako sam izdrzavao 4 godine, medjutim postaje sve gore, posto se moj gnev sve cesce ispoljava.

Moji najvise primecuju problem i zakazali su mi razgovor sa psihologom.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2788157#p2788157]TheMadKing napisao:[/url]
Kada mi je ,,najbolji prijatelj'' rekao da bi se odrekao svog deteta da je gej, to je za mene bila najstrasnija izdaja. Bio sam preplavljen besom, ali sam ostao pribran, nisam se dao odati izrazom lica, vec sam samo ravnodusno dodao: ,,I ja bih''.

Here's your problem. Osecas bes i nepravdu ali kada treba da dodjes u sukob i nekoga ispravis samo to potisnes u sebe i sto je jos gore toboz se slazes sa njim! Ajde mozda bi i razumeo da samo precutis ili promenis temu, ali ovo slaganje sa njim i gazenje preko samog sebe zarad necijeg odobravanja je ono sto je ne samo destruktivno po tebe, vec i po celu tvoju okolinu i LGBT osobe svugde. Slaganjem sa njim samo afirmiras njegove stavove, a ono sto bi trebalo da radis je da mu se suprotstavis. Pogotovo ako ga zaista smatras svojim najboljim prijateljem.

Ono sto ti opisujes meni deluje kao tipican primer pasivne agresije. To je otrov koji ce te unistiti ako ne naucis da afirmiras sebe i svoja verovanja i suprotstavis se ljudima povodom njihovih. Za tako nesto ne moras cak ni biti autovan.

Kakva ti je situacija u kuci? Znas li kakvi su stavovi tvojih roditelja/brace/sestara?

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2788187#p2788187]TheMadKing napisao:[/url]

Moji najvise primecuju problem i zakazali su mi razgovor sa psihologom.

pa to je good news. to znači i da su ti roditelji perceptivni, kao i da su se spremni angažirati da ti pomognu, kao i da ekšli vjeruju u znanost. nisu te poslali nekom popu ili vračari, jel.
e sad, moguće je da taj psiholog bude totalni homofobni kreten.

@mage: ima li još na forumu onaj post u kojem opisuješ kako si se na faksu posvađao s nekim profesorom or something, koji je pričao homofobne gluposti? to je bio tvoj stonewall.

haha jao da sad kad se setim Pa verovatno je tu negde i dalje. Bila ja u pitanju jedna glupa profesorica koja je za vreme predavanja pocela da blati LGBT populaciju i prica o nekim popovima koji lece "homoseksualizam". I nisam mogao da izdrzim vec sam lepo ustao i rekao joj da prica gluposti i da treba da je bude sramota I zena stvarno ucutala i sela na mesto da tako kazem.

Mage!

Pošalji mi taj post na pvt. ♥

Kakva ti je situacija u kuci? Znas li kakvi su stavovi tvojih roditelja/brace/sestara?

Nisam nikada sa njima razgovarao o tome. U svakom slucaju kome god da se autujem, jedini prihvatljiv odgovor je "Nemam nista protiv, podrzavam te", u suprotnom bih postao histerican. Od najblizih naravno da zahtevam apsolutnu podrsku.

e sad, moguće je da taj psiholog bude totalni homofobni kreten

U tom slucaju, smash the office

haha jao da sad kad se setim Pa verovatno je tu negde i dalje. Bila ja u pitanju jedna glupa profesorica koja je za vreme predavanja pocela da blati LGBT populaciju i prica o nekim popovima koji lece "homoseksualizam". I nisam mogao da izdrzim vec sam lepo ustao i rekao joj da prica gluposti i da treba da je bude sramota I zena stvarno ucutala i sela na mesto da tako kazem.

Uzas. Ako vec imaju bigotne stavove, bar nek ih zadrze za sebe, a ne da ih izjavljuju pred studentima medju kojima potencijalno ima pripadnika LGBT populacije ili bilo koje druge ugrozene grupe. Tu spodobu treba udaljiti iz obrazovnog sistema ove zemlje, kao i sve nalik na njoj. Nadam se da nisi imao problema zbog toga sto si joj se suprotstavio.

Nasao sam tu temu

http://www.gay-serbia.com/forum/tuga-t40503.html" target="_blank

Samo kad se setim... i dalje mi se okrece zeludac na tu spodobu

@The mad king, deluješ kao inteligentan i već dovoljno sazreo. koliko ja vidim, već si u situaciji da nemaš drugog izlaza nego da se outuješ. jer, roditelji su ti pripremili za psihologa a i sam znaš da psiholog mora biti gej afirmativan ili će u suprotnom doći do konflikta i s psihologom. ukoliko ti roditelji i braća, sestre budu imali negativan stav pri outovanju, takođe će doći neizbežno do konflikta s celom ti rodbinom u kom moraš da pobediš ti. pa taman po cenu napuštanja roditeljskog doma.
ja sam tvojih godina sve ovo pre(o)življavao i to još u uslovima stravičnog rata u BiH, BEZ gej foruma, BEZ saznanja da uopšte i ima gejeva ikako igde u mom gradu ili u celoj ex Yu, i znao sam da moram da - napustim rodni dom pa gde puklo da puklo, iako me porodica nije terala. ja sam s još 17 godina se odvažio na put za ambasade evropskih zemalja u Zagrebu (za vreme tuđmanizma, em sam gej, em Nehrvat tj. Srbin s četvrtinom jevrejske krvi). bila je to još 1993-a. ali, toliko o meni sada.

ja u ovakvim situacijama tebi opet logično i dalje smatram obavezno što brže stupanje u kontakt s gej organizacijama u Srbiji. ja sam i u drugim sličnim situacijama ovde na forumu isto govorio, neki forumaši su rekli "blah, i šta ako gej organizacije kažu whatever, ne zanima nas", ali ja i dalje čistom logikom mislim da bi ti morali biti od pomoći. sad, zavisi u kom gradu živiš, je li Beograd ili manji gradovi, ako su manji gradovi gde nema gej organizacija, zaputi se za Beograd i stupi u kontakt s gej organizacijama pod hitno, ne znam više šta da ti kažem.....

Autovanje može da ograniči uticaj neadekvatnih ljudi. Oni posle tvog autovanja neće biti u prilici da utiču na tvoje psihosocijalno stanje koje treba usmeriti ka stabilizaciji stvari koje u ormaru ne mogu da funkcionišu. Postaćeš efikasniji i funkcionalniji posle tog procesa.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2788226#p2788226]Dark Walker napisao:[/url]Autovanje može da ograniči uticaj neadekvatnih ljudi. Oni posle tvog autovanja neće biti u prilici da utiču na tvoje psihosocijalno stanje koje treba usmeriti ka stabilizaciji stvari koje u ormaru ne mogu da funkcionišu. Postaćeš efikasniji i funkcionalniji posle tog procesa.

Ne potcenjuj moć roditelja da te sabotiraju u životu, počevši od pretnji i ucena finansijske prirode do sistematskog psihološkog ugnjetavanja pasivnom i aktivnom agresijom.

Msm, treba biti spreman na svašta. Treba biti spreman.

da parafraziram na hrvatskom: za coming out spremni!

Lijepo je sto svima podjednako izlazis u susret glede valjanih savjeta po pitanju ovakvih tema, pa gdje upali. Za njihovo dobro.