Gay-Serbia.com | Diskusije

Cao svima. Upravo sam napravio nalog ovdje. Tako da pisem svoj prvi post i otvaram temu. Ima dosta slicnih tema ali zelio sam da napravim svoju i sa vama porazgovaram.

Navrsio sam 18 godina prije par dana i naravno gej sam. To znaju jos dvije osobe, moj najbolji drug i drugarica, sa njima imam stvarno super odnos i prihvatili su me takvog kakav jesam, na pocetku je bilo problema malo sa drugom ali sada nakon vremena on mi je i najveca podrska. Ali...
Posto zivim u maloj sredini od jedva 15 hiljada stanovnika, nemam decka i to me cini mnogo praznim iznutra, osjecam se depresivno i lose, nekada ne mogu da spavam i mnogo patim iznutra.
Jos veci problem mi je to sto roditelji kod kuce me uvijek pitaju za djevojke i zasto je jos nemam, misle cak i da mi je najbolja drugarica djevojka i da necu to da im kazem. Ja zelim da im kazem i mislim da je bolje da to ucinim sto prije, ja ne mogu ovako, lose mi je od cuvanja toga u sebi, nemam hrabrosti da im kazem niti znam kako bih, otac je veci homofob od majke. Napisite mi sta mislite kako bih to mogao ili kako ste vi im to priznali.
Pitajte i mene ako vas nesto interesuje, veliki pozdrav i nadam se da cemo uspijeti u mom coming out-u. Hvala :-*

Svoju situacju sa roditeljima najbolje znas ti... RAzmisli o tome sta zalis u zivotu i kako to sto ces im reci moze uticati na to. Iskreno moje ressenje je da cekas da stanes na svoje noge, da se osamostalis, pa im onda reci. No opet mozda san ja samo suvise velika picka da im priznam ovako i suocim se sa posledicama.
a momaka ce biti koliko hoces ima da ttii se zgade. Opusti se

^ sto rece milidecilitar
najbolje je, posebno ako su ti matori relativno homofobicni, da sacekas da oni vise ne budu u poziciji moci, jer mozes daleko da pogorsas situaciju. Svasta se desavalo, od svadja, ucena, pa i ponekog isbacivanja iz kuce, tako da nemoj dopustiti da to bude impulsivna odluka, vec lepo razmisli i sagledaj situaciju sa svih strana, pripremi se za najgore (cak iako se nadas najboljem), i onda upusti u deklaracije.

Pravo vrijeme je kad sam osjetis da je pravo vrijeme, pravi nacin je tvoj nacin, a ne neciji drugi. Pa kako bude.





Osobno te ne bih savjetovao sto i kako, jer sam ja hladnokrvan i bez mnogo skrupula po pitanju nekih stvari.

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2754194#p2754194]milidecilitar napisao:[/url]Svoju situacju sa roditeljima najbolje znas ti... RAzmisli o tome sta zalis u zivotu i kako to sto ces im reci moze uticati na to. Iskreno moje ressenje je da cekas da stanes na svoje noge, da se osamostalis, pa im onda reci. No opet mozda san ja samo suvise velika picka da im priznam ovako i suocim se sa posledicama.
a momaka ce biti koliko hoces ima da ttii se zgade. Opusti se

Da cekam da stanem na svoje noge je previse dug period, to je sigurno jos par godina, a ja samo zelim sto prije da se oslobodim i zivim zivot kakav zelim. Jer vec im je cudno zasto nemam curu, i to pitanje se konstantno vrti u kuci. Razmisljao sam da li je bolje sto prije reci ili kasnije. Oboje nosi posljedice velike. Ako kazem sada kao mlad i sa svojih 18 godina valjda me nebi izbacili, gdje bih otisao!? a dok ako kazem kasnije, mozda me nece nikad ni prihvatiti i tada ce reci da sam o sebi brinem jer imam dovoljno godina.
Je li dobra ideja da im kroz neki poucni film sve to priznam. Pozz

Film nije loša ideja,ali to je najbolje da kao sasvim slučajno nahvataš na tv-u i kao odgledate malo i slučajno se kao dohvatiš te teme...a možeš i da počneš sa pričom o nekoj poznatoj osobi koja se relativno skoro autovala,po njihovoj reakciji na to možeš da oceniš da li treba da ih pripremiš malo,ili malo više...ili u najgorem slučaju odložiš malo to autovanje...

Sad kako će oni tačno da reaguju niko ne može da zna...Može da se desi da oko toga krene svađa pa da se neko vreme posle opet prave kao da im ništa nisi rekao i da opet počnu da te ispituju za devojke...mogu i da krenu da te ucenjuju i da ti postavljaju uslove...mogu da se uvrede i neko vreme ne pričaju s tobom...Ako su stvarno teški homofobici možda i pokušaju da te izbace...a mogu i da se posle nekog vremena slegnu i pomire sa tim...Stvarno nemam pojma...ali pošto ih ti poznaješ,sam proceni kako bi mogli da reaguju i onda razmisli da li je bolje da to uradiš sada ili kada manje budeš zavisio od njih...

sa svim uobičajenim disclaimerima kako je to tvoj život itd., - što prije, to bolje!
ormar je em psihološki štetan, em neopisiv gubitak vremena. čovjek se auta ne zato što je to lagano, nego zato što je ispravno i potrebno ako želiš barem pokušati živjeti slobodno svoj život.

ako ideš na varijantu filma, posjedni ih da zajedno odgledate 'prayers for bobby'. to bi trebalo funkcionirati.

a da ispipas teritoriju? kazes kako poznajes neku tamo gej osobu iz skole i drugi ga diraju i tebi je zao i kao ne znas sta da radis? i ako krenu da kenjaju nesto negativno krenes da im bacas argumente zasto bi trebalo da ga branis. priprema terena je jako korisna.

u najmanju ruku, sa 18 ti ne treba dozvola roditelja ni za sta pa ni da imas decka , mozes da radis sta god hoces i mozes bez da oni o tome budu obavesteni , ima puno drugih ljudi kojima se mozes autovati, a ti vidi kada ces i njih da obavestis, first things first

Hvala vam svima na prijedlozima i sto dijelite svoje misljenje i prijedloge.

Gledao sam taj film "Prayer for Bobby" dva puta i isplakao se samo tako, i taj film mi je bas super i razmisljao sam o njemu.
E sad kako bih mogao da ukljucim taj film, vise bih volio da je spontano film na TV pa da gledamo nego da ja ukljucim film.

A sto se tice toga da ispricam kako nekog u skoli zadirkuju ili tako nesto jer je gej mislim da nema koristi, jer zivim u maloj sredini gdje i moji roditelji poznaju skoro svaakoga ili roditelje te djece. Imali smo prije teme krpz salu da je jedan moj drug gej i ja sam se uvijek zezao kao "trebam ici uz zid, trebam se cuvati njega" kako bi se smijali.

Inace ja sam u posljednje vrijeme stalno nervozan, vjerovatno zbog te depresije i problema o kojima mislim, tako da dolazi stalno do svadja i ponekad se derem i jednostavno smeta mi dosta toga, i roditelji kazu da je to zato sto nemam curu, i da bi je trebao naci kako bih se smirio xD sve se oko tih cura vrti

Ako si spreman na te posledice jer su homofobični onda priznaj, ja ne mogu jer mi je žao, jer sam plačip.... pa mi ne bi bilo bolje, ali svako sam bira. Mada se ponekad pitam zar sam toliko muževan sav pa niko ni ne sumnja kroz ceo moj život, svašta.

važno je imati vjere u sebe!

Na koncu je to jedino bitno. Popsi.

^ imati roditelje koji ti nece napraviti pakao od zivota dok jos uvek ides u srednju skolu pomaze takodje.

To je odluka koju moras doneti sam, imajuci u vidu sve moguce posledice. Treba ispitati teren.

I treba pre svega biti spreman na "bezocnu" emocionalnu ucenu, bar kad su homofobni roditelji u pitanju, ako dodje do autovanja. I treba imat stomak za nju. Ja sam je uvek smatrala legitimnim orudjem u takvim situacijama, iako srecom nisam morala da je uposlim.

Jako je vazno kako se ti osecas. Cin autovanja homofobicnim clanovima porodice, od kojih ekonomski zavisis je nesto na sta niko ne treba da te podstice, jer rezultati mogu da variraju od gomile faktora na koje ne mozes da utices.
Ono sto mogu reci, kao neko ko je pre mnogo godina bio u istoj situaciji i poznajem mnogo osoba sa slicnim pricama je: radi na sebi, unapredjuj se u svakom pogledu i ne trguj velikim ulogom u zamenu za mrvice.

Mnogi tvoji vrsnjaci se odlucuju na dvostruki zivot. Ako imas zeludac za to, vikend posete drugarima u velikim gradovima ce pomoci oko osecaja napetosti. A mogu ti i dati motivaciju cemu treba da stremis i zasto da se intelektualno i emotivno uzdizes.

Vazno je znati da autovanje radi autovanja obicno ima gorak ukus.

samo malo, jel se itko ikada na svijetu autao zbog autanja?
ono, sjedio/la tako jednog dana i pomislio/la: 'hm, idem se autati zbog autanja!'
šta to uopće znači?

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2754185#p2754185]Monster998 napisao:[/url]Ja zelim da im kazem i mislim da je bolje da to ucinim sto prije, ja ne mogu ovako, lose mi je od cuvanja toga u sebi, nemam hrabrosti da im kazem niti znam kako bih, otac je veci homofob od majke. Napisite mi sta mislite kako bih to mogao

Nije problem napisati 'kako bi ti to mogao' već je problem što nitko ne zna tvoje kapacitete niti može predvidjeti reakciju i daljnje postupke tvojih roditelja. Ne možeš ni ti, makar živiš s njima cijeli život. Takve, za naše društvo ekstremne situacije su prijelomna točka u kojoj se najbolje vidi da li je roditeljima bitnije njihovo dijete ili mišljenje okoline.

S obzirom da si vrlo mlad i financijski ovisan o njima, a kažeš da te 'uništava' to što im nisi iskren (što je sasvim razumljivo), možda bi prije samog outanja bilo dobro da provjeriš koje opcije imaš ako dođe do najgoreg, možeš li pronaći nekakav posao i sl.

Uz kapacitete, odluka o outanju ovisi i o tome gdje je je na tvojoj ljestvici prioriteta (i psihičke stabilnosti) smještena egzistencijalna sigurnost, a gdje potreba da budeš iskren i otvoren u vezi svojeg identiteta, kao i potreba da budeš prihvaćen.

Aven napisao:

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2754185#p2754185]Monster998 napisao:[/url]Ja zelim da im kazem i mislim da je bolje da to ucinim sto prije, ja ne mogu ovako, lose mi je od cuvanja toga u sebi, nemam hrabrosti da im kazem niti znam kako bih, otac je veci homofob od majke. Napisite mi sta mislite kako bih to mogao

Nije problem napisati 'kako bi ti to mogao' već je problem što nitko ne zna tvoje kapacitete niti može predvidjeti reakciju i daljnje postupke tvojih roditelja. Ne možeš ni ti, makar živiš s njima cijeli život. Takve, za naše društvo ekstremne situacije su prijelomna točka u kojoj se najbolje vidi da li je roditeljima bitnije njihovo dijete ili mišljenje okoline.

S obzirom da si vrlo mlad i financijski ovisan o njima, a kažeš da te 'uništava' to što im nisi iskren (što je sasvim razumljivo), možda bi prije samog outanja bilo dobro da provjeriš koje opcije imaš ako dođe do najgoreg, možeš li pronaći nekakav posao i sl.

Uz kapacitete, odluka o outanju ovisi i o tome gdje je je na tvojoj ljestvici prioriteta egzistencijalna sigurnost, a gdje potreba da budeš iskren i otvoren u vezi svojeg identiteta.

Da se zaposlim negdje nema sanse jer u mom gradu otac je jedan od jako cijenenjenih i uglednih ljudi grada i svako mene zna preko njega, to bi bilo katastrofalno da negdje drugo zavrsim ili da me neko gleda kako nisam kuci nego "na ulici" , to bi bila prava sramota za moju porodicu i mene. O svemu tome sam razmisljao ovih dana. Svijestan sam svih posljedica koje mogu nastati i problema. Ja znam da ce taj moj coming out doci jednog dana, samo trebam biti dovoljno hrabar i razuman da sve to podnesem i na pravi nacin da im dokazem da sam ja i dalje taj isti njihov sin kojeg su oduvijek i znali...

Delete napisao:
Mnogi tvoji vrsnjaci se odlucuju na dvostruki zivot. Ako imas zeludac za to, vikend posete drugarima u velikim gradovima ce pomoci oko osecaja napetosti. A mogu ti i dati motivaciju cemu treba da stremis i zasto da se intelektualno i emotivno uzdizes.

Vazno je znati da autovanje radi autovanja obicno ima gorak ukus.

To da idem u druge gradove radi druzenja sa nekim mi nebi upalilo iz razloga sto mene moji roditelji ne pustaju da idem nigdje tek tako od kuce u drugi grad i to bez razloga, jer znaju cijelo moje drustvo i sa kim se druzim tako da kazem da idem kod druga u neki grad znali bi da lazem i naravno ne bih otisao.

Ali imam ja podrsku vec od drugarice i druga, pogotovo od druga koji me razumije u potpunosti i podrzava, da nije njih ko zna kako bih se sa svime izborio. Oni me uhvate svaki put kad padnem i cine sve kako bih bio sto vise opusten i da ne razmisljam o tome kako ce roditelji reagovat. Znam da ce oni biti tu za mene ako roditelji ne budu, ali nadam se da ce se sve vremenom moci rijesiti i da ako budu ljuti na mene ili slicno, vrijeme ce to posloziti sve na svoje mijesto.

Pozdrav drustvo!

Prije mjesec, dva sam sastavio poruku i raspisao se o svemu sto se izdesavalo proteklih mjeseci ali nije mi se postavila.
Tako da nisam opet mogao toliko da pisem, ali evo ukratko cu.

Moji su saznali sve, pronasli poruke nekako sa momcima sa kojim sam se doopisivao i time poceo moj "kaming aut".
Sve je proslo tiho, bez ikakve galave, mirnim putem. Uskoro nakon toga odveli su me psihologu gdje su i saznali da psiholog ne moze nista da ucini i da je to ono sa cim sam rodjen. Medjutim ne slazu se oni sa tim govore da sam se zaljubljivao u cure kad sam imao 10-ak godina kako sam to vidio na internetu prateci gluposti i da ja trebam da se borim za svoju muskost kako kazu.
Pricaju mi da me u gej vezama nista lijepo ne ceka, a nista iza mene nece ni ostati, necu imati za koga stvarati, necu imati djece, nista. Sto i jeste tacno i realno.
Uglavnom zeele da imam curu i da probam sa djevojkama jer nisam svjestan te ljepote i te njeznosti koje mogu samo cure da pruze, i tu ih razumijem.
Ne znam sta da radim, poceo sam da sa jednom curom se dopisujem i treba da izadjemo, naravno njima je drago ali meni bas i ne. Rekao sam im da tu curu cu imati jer oni tako zele a ne ja.

Prosli put kada sam pisao post bio je vezan iskljucivo za moj kaming aut. Detaljno sam sve opisao ali jbg nije se postavilo, sada se i ta cura pojavila. Pa bih volio da mi neko neki savjet da, sta je ispravno da radim, kako da bolje prihvate to, da vide da me ta cura ne cini sretnim. Pitajte me ako nesto vas zanima, hvala unaprijed!

da mucnes svojom glavom.
ili se smuvaj s ribom, nastancaj decu pa nek se baba i deda dive

O boze... Pa nemas puno izbora, roditelji su ti debili, nije fer da zavlacis devojku, mada realno zavlace je sigurno i ovi strejt moroni tako da eto, pokusaj i vidi, mozda ti se i dopadne pa shvatis da si biseks.
Nesto mi mnogo oni znaju kako je u gej vezama. Mozda su oboje gej pa te imaju iz dogovora
U svakom slucaju, procaj sa njima... Ako ne uspe, a finansijski zavisis od njih, a uslovljavaju te time, uci i radi na tome da se odvojis od njih i onda zivi svoj zivot kako zelis. Nisi prvi ni poslednji. Do tad mozda da pitas neku drugaricu da ti bude paravan i pomogne da ih smiris

[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2779858#p2779858]Monster998 napisao:[/url]Pozdrav drustvo!

....
Pricaju mi da me u gej vezama nista lijepo ne ceka, a nista iza mene nece ni ostati, necu imati za koga stvarati, necu imati djece, nista. Sto i jeste tacno i realno.

Cenis?
Pojam srece je individualan a ti u nekim momentima zvucis homofobicnije od svojih roditelja, koji valjda bolje od tebe znaju sta jednu osobu cini srecnom (citaj tebe) a sa cim se ti, realno, slazes.
Mlad si i tu nije nista sporno ali bi za outovanje stvarno morao i malo bolje da se naoruzas umesto sto i sam podilazis glupim drustvenim normama.

- Ima gay ljudi koji imaju decu
- Ima i str8 ljudi koji nemaju decu i to ih ni na koji nacin ne cini manje vrednim ili srecnim od ostalih.

Da ne idemo dalje.

Najpre sam definisi sta zelis ili bar sta ne zelis kako bi imao stabilanu osnovu za dalje.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2779858#p2779858]Monster998 napisao:[/url]

1. Trebam da se borim za svoju muskost kako kazu.

2. U gej vezama nista lijepo ne ceka, a nista iza mene nece ni ostati, necu imati za koga stvarati, necu imati djece, nista. Sto i jeste tacno i realno.

3. Nisam svjestan te ljepote i te njeznosti koje mogu samo cure da pruze, i tu ih razumijem.

4. Pa bih volio da mi neko neki savjet da, sta je ispravno da radim, kako da bolje prihvate to, da vide da me ta cura ne cini sretnim. Pitajte me ako nesto vas zanima, hvala unaprijed!

1. "Muškost" je društveni konstrukt koji se razlikuje od kulture do kulture, pa na kraju i od osobe do osobe. Zamisli šta znači 'biti muško' na Balkanu, a šta to znači npr. u afričkim plemenima, Južnoj Americi, Indiji... Potom razmisli da li i koliko ti želiš da se uklopiš u taj konstrukt. Možeš li biti muškarčina, a gej? Ako da - pa budi gej muškarčina i problem rešen. Ako ne - šta ti je od toga bitnije? Nadalje, čega si sve spreman odreći se i na šta sve primorati sebe, samo da bi se u očima drugih izborio za tu svoju muškost, i zašto? Just some food for thought.

2. Ne, ne, ne, ne, ne! Ni jedna jedina tvrdnja pod brojem 2 nije istinita! Izbij to sebi iz glave, ko god da te je u to ubedio. Gej veze mogu biti podjednako divne kao i najdivnije strejt veze (kako god da definišeš 'divno'). To što si gej ne znači da si neplodan ili nesposoban da budeš roditelj/staratelj, te svakako je moguće imati biološko/usvojeno potomstvo itd itd itd....

3. Tvoja mama takođe nije svesna lepote i nežnosti koje "mogu samo devojke da pruže" pa je ipak izabrala da bude sa muškarcem - i niko njoj ne sere zbog toga. Mislim, to je tako glup argument, gospode bože svarože, nemoj padati na takve floskule.

4. Autovanje homofobičnim roditeljima u tvojoj dobi je jedna golgota (been there, done that). Ne znam kakvi su ti roditelji i šta te sve čeka, niko od nas ti ne može dati pouzdan savet. Moj bi bio da neapologetično furaš svoju priču i jasno im staviš do znanja da ne smeju da ti se mešaju u želje, osećanja, ljubav i seksualnu privlačnost, pa kud puklo da puklo. Ali to govorim na osnovu svog iskustva i svoje situacije. Možda bi te tvoji izbacili na ulicu i odrekli te se preko novina. Ili nešto gore. Tri put meri, jednom seci. Šta god da uradiš, bitno je da ne poveruješ u gorenavedene gluposti u koje te ubeđuju. I da - to su gluposti. Koliko god da voliš svoju mamu i svog tatu i koliko god da su bili i najbolji roditelji za sve ostalo - za hendlovanje ove situacije očigledno nisu baš najsposobniji, to say the least. Naravno da imaju najbolje namere, ali očigledno ne znaju kako da se ponašaju u ovoj situaciji, te ne uzimaj njihove savete/nagovore za ozbiljno i kao nešto ispravno. Ne treba da siliš sebe da budeš sa devojkom.

[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2779858#p2779858]Monster998 napisao:[/url]
Pricaju mi da me u gej vezama nista lijepo ne ceka, a nista iza mene nece ni ostati, necu imati za koga stvarati, necu imati djece, nista. Sto i jeste tacno i realno.
Uglavnom zeele da imam curu i da probam sa djevojkama jer nisam svjestan te ljepote i te njeznosti koje mogu samo cure da pruze, i tu ih razumijem.

nisam siguran da li si ti vredan nasih postova, zbog ova dva stava. ako zaista mislis da je biti gej tako strasno, izvoli, budi sa devojkom, manipulisi je, probaj da budes zadovoljan i sve ostalo, pa kad shvatis da nije poenta sta je "bolje" vec sta je jedino za tebe moguce videces da je sve sto si radio samo gubljenje tvog vremena, a usput ces i da duboko povredis tu devojku koja ce potencijalno razviti osecanja prema tebi a ti neces. ako o ovom poslednjem nisi razmisljao, sve najgore ti zelim. u sustini, ako i dalje dozvoljavas roditeljima da ti pricaju kako da zivis zivot i ako i dalje radis stvari da bi oni bili zadovoljni a ne ti - dobices upravo to, oni ce biti zadovoljni a ti mozda hoces mozda neces (u 99% slucajeva neces). tako da, sta god da uradis, budi spreman na posledice, odnosno odrasti, 18 god je dovoljno da krenes da sam donosis odluke bez da ikome treba da se pravdas.

takodje, tvoj cale ne zna koliko je lepo kad te lik uhvati za glavu, nabije kurac do grla i svrsi unutra

odbij bilo kakvo petljanje sa curama i jasno reci: JA SAM PEDER!

reci ja sam homoseksualac, ne upotrebljavaj riječ peder jer je u svakom kontekstu (osim između samih gejeva jedni drugim ležerno u šali) ta riječ problematična.
u kojoj ex Yu državi živiš, s ijekavicom, u BiH, Crnoj Gori ili Hrvatskoj? ja bih ti savjetovao da odmah stupiš u kontakt s gej organizacijama i aktivistima iz glavnih gradova tih država tj. države iz koje si i sve njima ispričaj što si ovdje na forumu nama.
srećno!

Vise sam lEpote i neznosti imao od muskaraca nego od djevojaka/zena.

Ne kuzim roditelje koji bi radije gledali nesretno dijete, ali u skladu sa njihovim ocekivanjima.

dokle god si pod njihovim krovom moj ti je savet da ne govoris nista
devojku ne zavlaci,nego se dogovori sa nekom dobrom drugaricom da ti ona glumi devojku pred tvojima

pa kad zavrsis fax/zaposlis se u svakom slucaju osamostalis proceni da li bi trebalo da im kazes ili ne

razumem da nije lako cutati i kriti,ali ako se okruzis pravim ljudima it gets a lot better