[url=http://gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2648332#p2648332]antibiotic napisao:[/url]Uh nisam znao da si se autovao pre godinu i po dana, bas mi je zao sto ti cale sve to tesko prihvata - na tvoju stetu i stetu tvoje keve.
Stvarno, mene i dan danas cudi kako roditelji umeju tako lose da reaguju na autovanje rodjenog deteta. Ne samo lose, naslusali smo se pravih horor prica. Prosto neverovatno.
Podeli tu pricu sa nama malo detaljnije, kako si im rekao da si gay? Kakva je kevina reakcija bila i kako je sada sa njom?
Sa majkom sam o tome pričao još od ranog puberteta, sa nekih 11-12 godina, i od samog starta je bila puna razumevanja. Prvi put kad smo razgovarali na tu temu mi je idućeg dana kupila CD Eltona Džona.
A priznao sam joj da sam definitivno gej kad sam i sam to shvatio, sa nekih 16 godina, i prihvatila je to bez ikakvih teških emocija, neverice, uslova itd. Ona mi je najveća podrška po tom pitanju, i u životu inače. Jako je liberalna, a plus je i lekar pa zna tu 'medicinsku' stranu priče (da nije bolest, poremećaj itd).
A otac, pa, dovoljno je reći da je pre glasao za Radikale, a sada za Dveri. Sa njim nikada nisam bio blizak, još ni kao dete, a kako sam odrastao sve više smo bili distancirani zbog ideoloških razlika. Ne znam što sam rešio da mu kažem. Jedne večeri se nešto raspričali, i ja pomislih da smo se nekako 'zbližili' i eto, rekoh mu. Znao sam da neće to najbolje primiti, ali sam mislio da će za neko vreme prevazići, i da će malo promeniti svoje poglede na svet. Međutim prvo je bio depresivan i ljut, napadao majku da mi je 'prenela loše gene', da me 'loše vaspitala', da je ona kriva za sve, mene ubeđivao da sam samo buntovni tinejdžer, imao raznorazne teorije o tome zašto sam ja
umislio da sam gej... Pa je onda tražio psihijatra koji bi me 'izlečio', išao čak do VMA... Pa su onda krenuli ultimatumi -
moraš to da promeniš,
moraš to da kriješ,
moraš da se bar pretvaraš da si
normalan, moraš da se oženiš,
moraš da imaš
muško potomstvo... Pa kad je shvatio da ja ništa ne moram, onda je krenuo da sankcioniše moju 'neposlušnost' i 'neodgovornost ka lozi i precima' - finansijski me ne izdržava ni u kom pogledu (ne daje mi pare ni za kiriju, ni za školarinu, odeću, obuću, ništa, majka me izdržava kompletno, srećom pa je u stanju za to), iz testamenta me navodno izbacio, sve će ostaviti mom biološkom sinu/sinovima, a ako ih ne budem imao onda će sve otići u neku fondaciju, i tako. Non stop se svađamo na temu mog pederluka, odriče se i mene i majke u tim svađama, ima sve luđe i luđe argumente, teorije, planove, a jednom prilikom smo se i potukli čak. Sve u svemu, nastao je opšti haos iz kog sada već ne vidim nijedan drugi izlaz, osim da prekinem komunikaciju sa njim. U celoj situaciji mi je najviše žao majke. Od starta mi je govorila da mu nipošto ne odam da sam gej, jer on to neće prihvatiti, a ja sam mu ipak rekao, i time i njoj zagorčao život. No, ako se on ne smiri nakon mog odlaska, ima i ona escape plan.
Uh raspisah se! Dovoljno detaljno?
*deni* napisao:Hteo je da kaže da oca potpuno isključuje iz života čim ode u BG, gde studira već godinu dana, a kući ide za vikende, kao i većina studenata.
Njet, u Beogradu sam živeo do aprila, a pošto menjam fakultet, od aprila sam se vratio u Loznicu.
I ostajem ovde do septembra/oktobra. A ova 3 meseca su mi definitivno najgora u životu upravo zbog svega gore navedenog. Kako sam se vratio, otac kao da je ugledao priliku da me brže-bolje 'popravi' pre nego što opet odem za Bg, pa je konstantnim raspravama koje pokreće i eskaliralo do toga da prekidam odnos sa njim.
