Gay-Serbia.com | Diskusije

imao sam situaciju pre par dana ....

u razgovoru sa dvoje prijatelja koji je trajao dugo dugo u nocj (inache oni su brachni par) i par ispijenih boca vina
dotakli smo se teme ljubavi i osecjanja i "zashto sam, o zashto toliko dugo singl" i "kad cju da nadjem devojku" itd.
gde sam ja u nekom zanosu i naletu nekih pijanih petparachkih osecjanja, izjavio kako mi nije bitan pol osobe koju cju da volim
i kako u principu "radim na tome" da se ozhenim ali eto ... devojke su takve i takve, a ja sam takav i takav i blablabla ... i usput sam spomenuo kako sam imao veze sa mushkarcima i kako mi je chak neki put i bilo bolje sa njima itd itd. Ali da bez obzira na sve trazhim i dalje suprotan pol kao svoj "perfect matchmake" (nisu se shokirali naravno, normalno su to prihvatili)

i par dana posle bude jedna zabava povodom povratka prijatelja iz inostranstva sa post diplomskih, dakle prichamo o reunionu, ista ekipa, gomila ljudi koja se mahom dugo nisu videla, a taj dan je bila trach partija kod gorepomenutih prijatelja (glavna akterka, draga supruga) gde je ista izmedju dva gutljaja kafe poslala usmeni brzojav priajteljicama koje su svojim tipovima (mojim inache najblizhim prijateljima) koji su naravno preneli sve to dalje ... pogadjate ... sa kim se Egon sve to smuca, umesto da se ozheni ....

i ... ja to naravno saznam ( od same prijateljice, drage supruge) lichno mi je rekla da im je ona rekla i pitala da li imam problem sa tim ...

Da li imam problem???

A ja ... ne mogu da izadjem iz sobe ... iskljuchio telefon ... iskljuchio modem ... zvono na vratima ... zamandalio prozore i sakrio se u plakar ... hocju da navuchem usnu preko glave i da progutam ...

no ... popijem jedan i po Xanax i odem na zabavu ... i osecjam se kao patuljak na sopstvenom rodjendanu, sve imam utisak da cje svi prstom da uperuju u mene i chsito iz shale da mi naruche stripera ... mozda i da mi poklone kaktus falusnog oblika i pevaju "Suiciide is painless" .... i pomirim se sa tim
u stilu "ajde da zavrshim sa tim, ako ima neko nesto da me pita, recji cju i to je to!" ... medjutim ....

kao da nishta nije bilo .... kao da niko nikom nishta nije rekao ... nikakva opaska, doshaptavanja, itd itd ... NISHTA!

svi su to shvatili kao ... normalno ... mislim shto i jeste ... ali ...
bez ikakvog poimanja novonastale situacije, potpuno blanko, neprimetno ...

jedino od strane jedne bivshe devojke (sa kojom sam bio skoro 5 godina) je doshla mala opaska u stilu: "chujem svasta novo kod tebe" sa njenim perfidnim kezom u uglu usana ... i moje slaganje ramena i osmeh broj 23 zvan "e paaa sad ... "

i da napomenem ... dakle ... nsiu poznanici u pitanju pa da
ne zalaze u tudju intimu i da drzhe distancu ... pricham o najblizhim prijateljima, sa kojima sam ishao u obdanishte, shkolu, fakultet, koji su sada mahom ozhenjeni, udati (drustvo koje chine uglavnom parovi, i koji su SVI straight ... )




Prosto sam zbunjen ... ne znam kako da se postavim sad.
Ne bih nista da potenciram, a takodje ne bih voleo ni sa njihove strane nikakvo "otvaranje karata"



so....?

let it flow???

da preciziram ... nemam probelm sa tim sta oni misle o tome sto sam .... takav ...

vec ... "zasto im nisam toliko dugo rekao i krio" i zasto kad god se pricha o ljubavi i sexu itd ja iznenada moram da hitno odem negde
i "gde je to poverenje medju prijateljima" i takve stvari ...

ne znam ...

Videces... valjda ce sve biti ok, ti se ponasaj kao i do sad, koliko mozes. To sto im nisi rekao i kada bi im rekao i da li bi im rekao je tvoja privatna stvar. Kada bi osetio da zelis da pricas o tome pricao bi, ali nisu prijatelji svestenici (a ti vernik) pa da moras da im se ispovedas Mozda zato ne komentarisu, pa sta ima i da komentarisu, to je tvoj zivot.

Ali mi je odvratno to sto je ta drugarica (supruga) rekla, nema veze sto oni super reaguju, ipak je izigrala tvoje poverenje. Kod jednog mog druga prijateljica zna da je on gay a njen muz ne zna i to je tako vec dugo vremena... a inace su (skoro) idealan bracni par ali su moj prijatelj i ona zakljucili da je bolje ovako... hocu da kazem da se ne mora reci sve ni medju parovima, gde se obicno kaze... a kamoli da se ide okolo i prica svima redom.

Ovo je prilika da vidis ko ti je pravi prijatelj, a ko ne. Ne mozes svima ugoditi. Tvoja seksualnost je samo tvoja stvar.

ni meni takve stvari nisu prijatne iako gotovo svi iz mog okruženja (a verovatno i šire) znaju za mene. a saznali su svi odjednom pomalo nesrećnim sticajem okolnosti.

neki prijatelji su mi se odmah tada javili u fazonu: "ma ok je to, nemoj da se brineš, ja te podržavam", a ostali su (valjda) iskulirali. nije bilo otvorene homofobije.

e sad, od tih koji su bili u fazonu "ok je to" sa nekima se sva komunikacija na tu temu svela na tu jednu SMS poruku/razgovor. iz nekog razloga oni nikad nisu više pomenuli moju seksualnost, niti je razgovor sa njima ikada išao na tu stranu (pa bi se ova tema nametnula sama od sebe). čak ne pričaju ni o sopstvenim vezama. doduše, moji odnosi sa njima su prilično izbledeli.

za mene je ova cela tema prilično stresno područje, pogotovo sa ljudima za koje nisam siguran da će razumeti šta im pričam. a varijanta da sad ja nekom objašnjavam kako, zašto, zbog čega.. me je držala dva meseca u srednjoj školi. nemam vremena ni volje za to sada. ja eto zbog toga "moram da hitno odem negde".

dakle, kod mene se ni ne radi o poverenju među prijateljima, već o nekim mojim prioritetima i uopšte želji da se posvetim određenim ljudima.

@Dina: ako je i on svestan činjenice da sigurno postoje stvari koje ona ne može da podeli sa njim (i obrnuto) i od toga se ne pravi veliko pitanje "međusobnog poverenja", ja takve veze smatram veoma zdravim. meni bi idealno bilo da mogu da podelim sve iz svog života sa partnerom, ali jednako blisko tom idealu je ideja da ako nešto i ne kažem to ne predstavlja automatski nekakvu pretnju, skrivene namere itd.

2Q2Bstr8,
Kod mene je zelja da o svemu pricam povezana sa zeljom da budem u nekoj vezi. Ali isto smatram da postoje stvari koje smatram iskrenoscu u vezi i bilo bi neiskreno i nekorektno da se precuti - to su (uglavnom) one stvari koje se odnose na partnere. I postoje stvari koje se mogu precutati i reci, to su stvari koje su drugi ljudi rekli u poverenju, ne odrazava se na tu vezu. Mada ljudi su cesto toliko iskreni prema partneru da im i to izleti, zato mi je bilo malo neobicno kad sam cula da zena nesto zna a muz ne. Ja sam rekla prijatelju da ce biti 100% siguran da nesto o njegovom zivotu nece doci do mog partnera tako sto nece reci ni meni. Tako da pretpostavljam da i ovo vezano za mog prijatelja spada u to, jer zaista da li je on gay ili ne je njegova stvar, to sto sa njom prica o tome je vezano za njihovo prijateljstvo i nema nikakve veze sa njenim odnosom sa muzem. Pretpostavljam da i ta prijateljica tako razmislja...

I vezano za Egona, pade mi napamet, s obzirom da je biseksualac on je prijateljima pricao o jednom delu svog zivota, onog koji je njima blizak. To sto o drugom delu nije... pa da li oni pricaju sve njemu?

good point ...

u principu dotichemo se razmih tema
i razna psiho emotivna "otvaranja" tu stupaju na scenu ....

zato se i plashim zahladnjivanja odnosa ponajvishe, gubitka poverenja, promene odnosa itd.

Pokushavam sebe da ubedim u to da je ovo sve eventualno nova etapa u nashem druzhenju ( mada nista tu nema novog i radikalnog) i da kao takvo mozhe samo produbiti odnos.

Mozda oni chekaju na mene da ja pokrenem tu prichu?

Sve to zavisi od osobe do osobe.

Ja sam se autovao jednom od najboljih drugova pre nekih 7 - 8 meseci, i nista medju nama se nije promenilo, podjednako smo bliski kao i ranije. Cak se ponekad i zajebavamo na tu temu. Jedino sto sma primetio, a sto si i ti naveo, da on sigurno to nece prvi pomenuti. Cak kad mu i ja pricam o nekom frajeru kako mi se svidja, vidim da ne voli da prica o tome, ali me saslusa i kad ga ja pitam je l' sve OK, on kaze "da, naravno, sta ti je", ali primecujem da bi voleo da skrenemo temu...

Dok za neke druge drugove sam poprilicno siguran da bi nam se promenio odnos ako im kazem.

U sushtini, svrha mog outovanja prijateljima je u tome da bih mogao sa njima da razgovaram o onome shto jesam i shto osecam... Precutna saglasnost meni nije dovoljna... Svoje najbolje prijatelje sam zaista naveo da razmishljaju o homosexualnosti i prihvate je na zaista pravi nachin, a ako mislim da to necu postici kod neke osobe - pa, necu joj se ni outovati...
A, ko sta po varoshi pricha...

Pa dobro, šta fali takvoj reakciji tvog društva? Ja sam autovan pred dosta ljudi, čisto da bih razbio njihovu upornost da me upoznaju s kojekavim drugaricama i da bih predupredio moguće izlive homofobije. A o svom konkretnom emotivno-seksualnom životu govorim samo sa par bliskih osoba. U maltene svim slučajevima reakcija i jeste takva, blagi šok "Nikad ne bih provalio" i posle toga ravnodušnost. Meni tako i odgovara, i ume mi biti jako naporno kad počnu da me smaraju s pitanjima šta-kako-gde-s kim.
A mene nikad nisu pitali "Zašto im tako dugo nisam rekao", valjda su nešto i predpostavljali...

Upravo to sto je Preston rekao. Vecina ljudi kojima sam se godinama pripremao da se razotkrijem, je nakon svih tih mojih priprema i taktika odreagovala - da, pa?
E sad, neko je odmah bez ustezanja pricao sa mnom o tome, a neko ne. Nekima je to veci sok nego drugima, i treba im vise vremena da se naviknu na sve to i svare to. Ako se oni ustrucavaju da pricaju o tome, slobodno ti pocni. Ako se vremenom ne opuste, jebiga, homofobicni su. A ako da, super - postacete jos blizi prijatelji.

Psiholozi bo to nazvali ne precutnom saglasnoscu nego ugodnim ignorisanjem problematicne situacije.
Slicno se desava i u mom privatnom zivotu.
Vecina ljudi za mene predpostavlja da sam mozda gay posto nikada nemam devojku ali niko o tome ne prica posto ja volim svoju privatnost vise od bilo cega a oni ne zela da talasaju.
Mada na duze staze to ugodno ignorisanje pocne da smara i opterecuje

da ....

no ... situacija se menja i sve vishe ljudi u mom okruzhenju je upoznato
sa mojim opredeljenjem ...

ustvari ... ja sam se promenio ... nekako manje pravim frku oko toga

svi sasvim ok prihvataju ... sve super ... prava mala queer porodica.

sa nekim prijateljima sa chak i mnogo blizhi ... i tako ...

uvek nakon autoanalize nad sopstvenim mentalnim stanjem kuckajucji u tastaturu preporuchujem sholju chokoladnog mleka

zhiveli!!!

Iskreno mi je drago zbog toga.

i meni ...

posebno me raduje chokoladno mleko !!!!

Ne verujem da zele sad nesto da ti prvi pocnes. No, mislim da je ovo skoro pa idealna situacija-svi znaju sve, a ti nisi morao da im kazes, i jos te ne gledaju popreko.
Uzivaj!

da. uzivaj dok ti ne dosadi njihovo ignorisanje tvog emotivno-seksualnog zivota.

tako je to ako hoces strejtere u okolini, moras nezno i polako sa njima.

osetljive su to dusice.

Originally posted by anche

tako je to ako hoces strejtere u okolini, moras nezno i polako sa njima.

osetljive su to dusice.

uh uh uh uh ... za njih sam se posebno zabrinuo

a neki bas ignorisu, i to aktivno .
moja drugarica je u stanju da kada smo nas tri koje se druzimo vec vise od decenije zajedno, pita samo ovu drugu kako joj je su vezi, ima li novina i sl.
mene jednostavno zaobidje, iako zna da sam u vezi mesecima.
i to bas ume da zaboli ponekad.
ali...nekako,sve manje...
ne mozes od svih da ocekujes sve, niti su u stanju svi sve da prihvate...ovo je verovatno njen vrhunac, mozda se to promeni a mozda i ne...

A što trpiš takva sranja ?
Mislim, dobre ste drugarice (kao), a ovamo se pravi luda, ne interesuje je...
Takva sam "prijateljstva" i "drugarstva" ili prekidao za sva vremena ili ih stavljao na najniže lestvice mog interesovanja.
Neki su se trgli, razbudili, popravili, a neki ostali u večnom mraku i daleko od mojih očiju.

pa nije bas da trpim
sa svakom takvom njenom reakcijom postajemo sve dalje.

Little Red,
Pa sto joj jasno ne kazes da ti to smeta? Mozda ona ima neko objasnjenje sto te ne pita, mozda bi se posle razgovora bolje razumele. Time bi mozda spasla prijateljstvo.

Ja nisam u vezi sa zenom ali nije neka standardna veza iz nekih razloga Tako da su se moji prijatelji isto cudno ponasali u pocetku. Ja sam im rekla onda jasno da bih volela da se oni prema mom partneru ponasaju onako kako se ja ponasam prema njihovim. Oni su onda odgovarali zasto to nisu cinili, sta im se tu cini sporno itd. Uglavnom sada je sve u redu ali da smo svi cutali sa svojim povredjenostima to bi se verovatno negativno odrazilo na nasa prijateljstva.

sto volim kad se ocekuje od manjine da razume i ima strpljenja za vecinu

Originally posted by anche
sto volim kad se ocekuje od manjine da razume i ima strpljenja za vecinu

Pa tako obicno ide u zivotu, ipak manjina mnogo bolje poznaje vecinu nego vecina manjinu. Ali zato kad nadjes nekog iz vecine ko razume manjinu to je onda vrlo posebna osoba.

ja sam najveca kukavica ovde na forumu koliko vidim...Imam 21 godinu...

jos sa 19 sam pobegla od svih prijatelja samo da ne bi skontali sta sam...
jer su oni bili uzasno protiv toga,fazon da sve gay ljude treba spaliti na lomaci,vesati itd...

tako mi je lakse,jer ipak sam iz jako malog grada u kome se lako sire glasine...i jedva cekaju da cuju nesto pa da pricaju po gradu...

a i ne zelim da pravim probleme roditeljima,da im nanosim bol jer "nisam normalna" po vecini ljudi u Srbiji...

Nisi sreco:)
Bice to sve ok... Budi hrabra i nemoj sebe da kriivis - ko te voli, razumece...

Originally posted by _ej_
ja sam najveca kukavica ovde na forumu koliko vidim...Imam 21 godinu...

wow... koliki ego da vec misli da je bilo sta najvece, bilo gde

Originally posted by _ej_

tako mi je lakse,jer ipak sam iz jako malog grada u kome se lako sire glasine...i jedva cekaju da cuju nesto pa da pricaju po gradu...

jeste... a imas i neobicno ime pa onda svi odmah znaju da si bas ti u pitanju!

Originally posted by _ej_
a i ne zelim da pravim probleme roditeljima,da im nanosim bol jer "nisam normalna" po vecini ljudi u Srbiji...

jasno. tvoji roditelji bi svakako bili najsrecniji da zivis zivot koji nije tvoj već je napravljen po njihovim ocekivanjima, željama i sl.

dobro dete

Originally posted by BellyButton
U sushtini, svrha mog outovanja prijateljima je u tome da bih mogao sa njima da razgovaram o onome shto jesam i shto osecam... Precutna saglasnost meni nije dovoljna... Svoje najbolje prijatelje sam zaista naveo da razmishljaju o homosexualnosti i prihvate je na zaista pravi nachin, a ako mislim da to necu postici kod neke osobe - pa, necu joj se ni outovati...
A, ko sta po varoshi pricha...

Mislim da je ovo zaista suština. Slažem se

Originally posted by 2Q2Bstr8

za mene je ova cela tema prilično stresno područje, pogotovo sa ljudima za koje nisam siguran da će razumeti šta im pričam. a varijanta da sad ja nekom objašnjavam kako, zašto, zbog čega.. me je držala dva meseca u srednjoj školi. nemam vremena ni volje za to sada. ja eto zbog toga "moram da hitno odem negde".

Varijanta koju pominješ stalnog pričanja nekome 'zašto sam takav', 'kako sam se rodio takav', uz detalje koji se tiču mog privatnog života i do granice gde se malne pravdam da nisam ratni zločinac, dakle to je ona komunikacija koju ne želim kao ni ti. To 'objašnjavanje' se često pretvara u neko samoopravdavanje a na psihičkom planu rezultuje redovno samoponiženjem. Ovo je prvi razlog zašto treba biti oprezan u autovanjima.

Autovanje može biti sporno jer poprima karakter prisilnosti, prisilnog autovanja čak i kada misliš da je kao spontano; svojim priznanjem se najčešće uteruješ u misaoni kliše koje prema nama postoji i koji je, dakako, u vezi sa opresivnim društvenim mehanizmima. Bart je smatrao da je jezik fašistički ne zato što nešto zabranjuje već stoga što nagoni na govor. Jedan od simtoma takvog "prihvatanja" vidimo i u postovima ove teme: neprekidna potreba da se nekome opravdavaš, psihološki ponižavajuća situacija osobe na optuženičkoj klupi ili pak prećutkivanje, ignorisanje tvoje emotivnosti/seksualnosti, pa se tako pitanja glede ljubavnog života, koja se na jedan ok način postavljaju drugima, nama često neće postavljati. Autovanjem, dakle, možemo često dobiti jednu jadnu parodiju prihvaćenosti i to još može biti bolji ishod imajući u vidu šta su neki od nas doživeli od društva. Ovo naročito treba imati u vidu kada je u pitanju Srbija i zemlje sličnog civilizacijskog nivoa.

Ljubavni, emotivni, seksualni život, kako god, zadržava svojstva lične, intimne sfere i često neko ne želi o tome tek tako da priča. Pod pritiskom opštih shvatanja o našoj seksualnosti, pogotovo, možemo zadržati rezervu da ne pričamo sa svakim ili ne obelodanjujemo svoju seksualnost.

U najkraćem: autovanje, što se mene tiče, da, ali osobama koje smatram bliskim.

Recimo da bih to rekao nekome ko mi je blizak ali zašto nekome ko to nije? Na primer, u mojoj porodici je saznao za koga sam smatrao da treba, ali zašto bih u to upućivao širu porodicu? Ja sa njima nemam veze i distancirao sam se od njih jer mi ničemu ne služe a ponajmanje u emotivnom smislu.

Govor o sebi se čini u svrhu približavanja i produbljivanja naših interpersonalnih odnosa. Za takvo produbljivanje/približavanje mora postojati neka već izgrađena i kvalitetna osnova. Takvim ljudima se vredi autovati.

ako se dodje do odredjene decenije u zivotu a "nema momka-devojke" na vidiku tada porodica vec misli,nesto...ali...sve dok se to i ne potvrdi nista od toga...pa,i u krevetu da zateknu nema veze(faza) samo da nije za stalno.
strasno,ali toliko ima porodicne patologije da ljudi razumeju i vise nego sto bi trebalo...