Stranica 1 od 3
Problem: teško mi je da budem ono što jesam... potrebno ba
Poslato: 02 Sep 2006, 22:42
od mmiki
KEVA/ Rodjena u selu, ima 5 sestara i brata, (svi oni i njihova deca str8). Od 2003.-2004. je bila u vrlo teskoj depresiji od koje se posledice i danas osecaju. Nikada je nisam cuo da uopste pominje gay ljude (bas je nikada nisam cuo da je izgovorila rec GAY, HOMOSEKSUALAC, cak ni PEDER) mislim da nezna ni sta rec GAY uopste znaci, pa cak ni za rec HOMOSEKSUALAC mislim da nije skroz sigurna. Iskreno, za nju su ti ljudi toliko daleko da ni ne postoje. Jako je emotivna. ---Nikada me nebi razumela i umrla bi od depresije.
CALE/ Iz Borce (gde ja zivim), ima 2 brata i sestru (svi oni i njihova deca str8), jako borben, energican covek a zna da bude i strasno nedokazan. U mom prisustvu je 3-4 puta spomenuo gay ljude. Pricao je o nekom kolegi kako je, na njegovo zaprepascenje, saznao da je homoseksualac, pored toga on i dalje savrseno kontaktira sa njim. Pricao je i o konkretno gay ljudima (sta nam sve iz Amerike ne salju, truju celo srpstvo). Jednom (imao sam 16) video je gomilu slika na kompu (Temp, Temporary int. files, Recent i sl.) na njegovom licu sam prepoznao simptome depresije, iz iskustva sa majkom poznate (nije treptao, po vrlo malo pomerao glavu u stilu DA i NE... i tako zurio u komp, mene u pozadini nije primetio). To vece sam odmah otisao i ranije legao strasno se plaseci (cini mi se najtezi dan do sada)... Sutradan sam ga video nakon skole (nekih 20h), bio je na kompu (U Commander-u otvarao sve postojece, skrivene i neskrivene, foldere, kao proslog dana, i uporedjivao vremena kreiranja..., i na google-u poslednje trazene stvari, i History Explorer-a), al docekao sam ga hladan ko' spricer (al' samo spolja). Insistirao sam da mi kaze sta je radio, rekao mi je da je brdo muskog seksa obrisao, odglumeo sam malo gadjenja i sl.. Ispricao sam mu tako masnu pricu (pre podne satima sastavljanu), tako je lako to progutao cak se na moju laz i nadovezao, osetio sam da mu je laknulo. Iako je prica bila skroz dobra (a imala je i nekoliko tvrdih oslonaca), nikako mi nije jasno kako je naseo (s' obzirom da je pratio datume kreiranja, google, history i zaista sve obrisao). Mislim da ni ne pomislja da sam gay ali ne mogu da verujem u to. On i do danas (bar do odlaska na rad u Nemacku-sredinom avgusta) stalno prati pomenute foldere. ---Kad bi saznao mislim da bi me STVARNO UBIO (u napadu preterane agresije, nemoci i jos vece drasticne agresije koju pijan ispoljava a za neke sitnice je takodje bio spreman da ubije trezan). S' druge strane njegov kolega...
OKOLINA/ Mislim da je Borca mala Srbija u Srbiji sto se gay prava tice.
DRUSTVO IZ SKOLE/ neka gejevi rade sta hoce samo sto dalje od mene.
Imam 17.5 god, dosta emotivan... JEDINAC sam. Ubija me pomisao da mi roditelji nece doziveti unuke, dosta ocekuju od mene, ja jedini (toliko vaspitavan, pazen, voljen...) da im uzvratim na taj nacin, a oboje ih volim... A sigurno da jos uvek osecam simptome adolescentske krize. Poslednjih par nedelja sam osecao toliku potrebu za out ili da bar to sa nekim podelim, ali ni malo hrabrosti... Cesto se kajem sto to nisam uradio onog dana, bar bi sada znao na cemu sam. Verovatno sam zato i postao deo ovog foruma... U sebi ipak imam malo zara koji ce (nadam se) moci da se upali samo ne znam nacin.
Tekstom sam dosadio (sto bi se reklo) i Bogu i narodu...
MNOGO bi mi znacila koja rec PODRSKE, RAZUMEVANJA, jedno: SLICNO JE BILO KAD SAM JA TVOJIH GODINA BIO/LA...(ako ta mogucnost uopste postoji). Unapred VELIKO HVALA.
Poslato: 02 Sep 2006, 22:53
od Stripi
Ako ništa drugo ja ti želim samo puno sreće, hrabrosti i ustrajnosti.
Najbolje ćeš sam znati šta ti je raditi, svaki od naših slučajeva jest individualan i teško da bi te mogao uputiti na pravi put.
Drži se
Poslato: 02 Sep 2006, 23:16
od ns.happy
uh... razumem te skroz.. i ja sam jedinac... potpuno mi je jasno kroz sta prolazis... ne mogu da ti kazem kako sam to preziveo, ni ne secam se. nekako je proslo. imao sam srecu da ubrzo pocnem studirati i da na pocetku svoje gay price naletim na decka sa kojim sam imao divnu vezu skoro godinu dana. posle njega jos divniju. i tak opet. za to vreme sam upoznao nove ljude, skupio novo drustvo i neprimetno sam se promenio. ne osecam potrebu da se autujem. ko treba da zna, taj i zna...
ti si u bg. ovde ces upoznati dosta njih... kad shvatis da nisi sam, nisi jedini, da nisi proklet svojim gay identitetom, vec da je to najnormalnija stvar, bice bolje.
samo gavu gore i bices ti ok.
Poslato: 02 Sep 2006, 23:18
od Nestao
Nema saveta.
Svaki je slucaj razlicit...
Moj je negde blizak tvom... takva je sredina u kojoj zivim...
Mama je jedna od onih zena koje su citav svoj zivot posvetile svojoj deci... to bi negde dozivela kao svoju licnu gresku... ne smem da razmisljam kako bi podnela.
O ocu da ne pricam. Obesio bi me u centru grada za primer....
evo ti jedan smajli
mozda pomogne...
Drzi se....
Poslato: 02 Sep 2006, 23:25
od Stripi
Doduše, vjerujem da većina majki smatra svojom pogreškom. Onda krene da smatra tuđom. Pa nekako preboli. Većina majki ipak vole svoju djecu pa nekako pređu preko te činjenice.
Tako je moja.
Mada, da sada kažem da se sutra ženim, izašla bi na balkon i ispraznila šaržer kalašnjikova
Poslato: 02 Sep 2006, 23:29
od Adenim
Kad izadjes iz puberteta trudi se da se egzistencijalno osamostalis - to ce ti dati snagu da vodis svoj zivot. Do tada zivi ono sto mislis da je ispravno.
Poslato: 02 Sep 2006, 23:31
od ns.happy
samo izdrzi, jezik za zube dok se ne ukaze prilika da odes odatle...
Poslato: 02 Sep 2006, 23:35
od colorado
Nadji najbolju drugaricu.
Poslato: 03 Sep 2006, 00:09
od Egon
budi najbolji u shkoli
potom na fakultetu
nadji neku stipendiju i pali odavdeeee ....
Poslato: 03 Sep 2006, 00:33
od Çâðê_DUP
Nema potrebe za autovanjem. Lepe su ti savete dali, ja im se pridruzujem, svu energiju usmeri na to (izaberi neki fakultet koji je "prestizan" u smislu da donosi pare, npr elektrotehnika, kompjuteri, usavrsavanje, pali za inostranstvo, jer ta okolina ce biti ista i sa tvojih 25, 35 god, a kad imas "svoje" i kad si na "svom", moci ces da biras sebi drustvo. roditelji ne moraju nikada ni saznati. mislim da je nepotrebno.
Poslato: 03 Sep 2006, 02:44
od andjela
i nadji neku osobu sa kojom ce se osecati slobodno, opusteno i ispunjeno.
najgore je biti sam
Poslato: 03 Sep 2006, 02:47
od ns.happy
definitivno... dok ne nadjes nekog pred kim se ne moras folirati, nisi ni svestan u kom si daunu...
Poslato: 03 Sep 2006, 06:47
od Morgan Le Faye
Nemoj misliti da tvoji roditelji ne utichu na tebe.
Nabacuju ti grizu savest, ja sam se tog problema reshio jer savrsheno glumim da nemam savest. Pa su moji u pradavna vremena prestali da igraju na tu kartu. Roditelje zaista i da hocesh nemozesh birati, ali ih mozesh savrsheno istrenirati. Pametniji su nego mnoge rasa pasa, a i u kasnijim godinama mogu da nauche nove trikove. Nemoj shvacati situaciju toliko ozbiljno, jer to nije.
Poslato: 03 Sep 2006, 07:20
od ^OveRtoneS HunteR
Ako postoji osoba ( razumna i od poverenja, naravno, sa kojom ces uvek moci otvoreno da pricas) kojoj mozes da se autujes to i ucini. To ce ti doneti izvesno olaksanje i moci ces vise da se fokusiras na skolu . Ja sam , kao i ti, vrlo emotivna osoba i gluma me je skoro dotukla ,ostavila trajan oziljak i izmenila me na poljima za koja nisam ni znao da postoje. Nek zna bar 1 osoba (moj slucaj)! Ne gubi vreme i uci!!! Pozdravljam te!!!
Originally posted by ns.happy
dok ne nadjes nekog pred kim se ne moras folirati, nisi ni svestan u kom si daunu...
Poslato: 03 Sep 2006, 20:09
od 2Q2Bstr8
imaš dosta već toga napisanog na forumu u raznim temema i folderima a što ti može biti interesantno da pročitaš i da vidiš neke stvari iz ranih uglova. druži se sa ljudima i budi pametan, ostalo će doći na svoje mesto. ah, da, ne gubi strpljenje, trebaće ti kilo živaca za sve.
Poslato: 03 Sep 2006, 20:23
od Val
Mislim da ne postoji osoba na ovom svetu (a ne samo u Srbiji) koja nije imala slicne probleme. Neki duze, neki krace...u zavisnosti od toga koliko hrabrosti imaju da odu od kuce i zive svoj zivot.( znam, znam...jebene pare su problem). U svakom slucaju imaj pred ocima da NIKADA u zivotu ne treba da osecash grizu savesti jer nemash decu (a ko kaze da ih necesh imati sa covekom kojeg volish...nekada tamo?)!!!
Cak ni ja, koja sam odrasla u Nemackoj, sve do svoje devetnaeste nisam pomishljala na autovanje. Nekako mi bilo slatko da zivim svoj zivot, a kad sam kod svojih, (niko ni sanjao nije da sam lez), da budem fina kcerkica, koja ce da nadje momka i da se uda.
I kad mi je pukao film, kad me smorilo da lazem okolinu, ja lepo rekla mami da ne ceka zeta nego snajku. Zena kad se nije onesvestila. I da, evo je sad sedi pored mene, gleda tenis sa mojom devojkom i sve ok. Valjda je razmislila i skontala da me voli kao svoje dete, bez obzira s kim idem u krevet. Ako sam ja srecna (a jesam) i ona je. To je za mene PRAVA roditeljska ljubav.
Sve ostalo nije vredno tvojih zivaca. zelim ti mnogo srece i pre svega snage da se osamostalish i zivish onako kako ce tebi biti lepo.
Eh, za malo da zaboravim...dobro nam doshao na ovaj forum.
Bice sve ok. Veruj mi, nishta nije tako strashno kako ti sada izgleda.
Poslato: 03 Sep 2006, 22:17
od Zibro
17.5 jos malo pa punoletan
dobrodosao
dobar je osecaj znati da ima jos ljudi slicnih tebi jos bolji znati da vecina ima probleme slicne tvojima ,
Kako se snaci ? nema univerzalnih pravila ,
za pocetak tesko je skapirati da nismo krivi za zivotne promasaje , nezadovoljstva i neuspehe nasih roditelja i da nismo male plisane mede ciji je jedini zadatak da ih ucinimo srecnim ,
( ja jos uvek nisam do kraja skapirao ) .... koliko god nesavrseni oni su tvoji roditelji , u svakom trenutku moras biti fer pokazati razumevanje i postovanje ALI imaj na umu da njihovi problemi ne moraju uvek biti i tvoji problemi
drugo Ne dozvoli da impulsi gospodare tobom ,
naravno svoj si gazda i radi sta zelis , ali neka svaka vazna odluka kao naprimer outovanje " prenoci " , razmisljaj , nemoj raditi nista samo zato sto si trenutno besan tuzan uznemiren ... itd ,
trece cinjenica je da si izlozen stalnom mentalnom pritisku , nazalost ma sta uradio to se nikada nece u potpunosti izgubiti , moraces da naucis da zivis s tim da ga zanemaris koliko god je to moguce i da te ne proguta ..
Ne dozvoli da "biti Gay " postane ceo tvoj zivot ,
pokusaj ostati MMIKI koji je izmedju ostalog gay ali je prvenstveno MMIKI koga krase mnoge lepe i ruzne osobine i ima jos mnogo drugih stvari u zivotu ...
Radi na sebi , NAPREDUJ , i fizicki i mentalno
pokusaj da odradis skolu kako treba , bas to sto si gay neka ti bude dodatna motivacija da uspes , da pokazes koliko si bolji ...
mnogo lepih stvari tek dolazi
SRETNO !
Poslato: 04 Sep 2006, 09:17
od Val
Originally posted by Zibro
Ne dozvoli da "biti Gay " postane ceo tvoj zivot ,
SRETNO !
Lako je to reci, ali shta ako trenutno nema drugih "problema"? Kako da izbije iz glave cinjenicu da je gay koji je neautovan i kako da se lishi svojih strahova? To ti dodje kao covek koji nema prebijene pare, a ti mu savetujesh da umesto godishnjeg odmora u svojoj bashti ode na Havaje.
Inace se slazem sa vecinom stavki u ovom postu.
Poslato: 04 Sep 2006, 10:10
od mmiki
HVALA! Tako ste ZLATNI.
Idem u PTT skolu, elektrotehnicar telekomunikacija, profesori kolju (pismeni iz mat. vec 8.septembra, zadaci sa prijemnog za fakultet) od njih 12 niko nezna ko je od koga gori (ne plase me toliko strogi, vec strogi+ludi), svi samo cute i slusaju na svakom jb-enom casu... Navikao sam na to i BORIM SE ZA SVOJE USPEHE(1.raz.-4, 2.raz.-5), BORIM SE DA POSTANEM NEKO! Imam dosta cool drugova, 15-tak (ali samo iz skole, u mojoj ulici imam samo 1. vrsnjaka i brdo 4-5 godina starijih s’ kojima se vise ne druzim) i to mi toliko olaksava zivot (izlasci: u grad, na palacinke, koju utakmicu, muzicko desavanje itd). Da se otvorim (out-ujem) nekom drugu/drugarici ni govora za sada, nemam nikoga toliko prisnog ko je super drug sa mnom a nije super drug sa bar jos 5-oro. Pored toga delujem dosta jak (u obaranju ruke sam uvek imao 1. mesto u razredu, iako sam hendikep za sport), ladno se ukljucujem u str8 price, i imam utisak da se ponekoj drugarici vizuelno pomalo dopadam tako da ne mogu da zamislim kakav ce to preokret u glavi mojih drugova biti a nebih hteo da ispadne da sam nekada u razgovoru bio neiskren i da se otudjim od njih... Lepo je od nekoga cuti razloge zivljenja i iskustva s’ obzirom da neki periodi zivota mogu biti tako teski, a ubuduce cu se susretati sa jos tezim trenutcima... Imam i odredjene planove za blisku buducnost (druzenje, teretana, da kupim neke stvari...). Trudim se da zivim kako znam (u skladu sa mogucnostima). MNOGO ste mi pomogli oko teskih trenutaka. MNOGO HVALA na tome.
Sad se osecam OK (opet sam na vrhu sveta), jbga moje raspolozenje se menja kako vetar dune...
Hmmm, predlazete mi faks, jos uvek nisam siguran imam li snage za to... Mada me profe savrseno treniraju...
Prosto ne mogu da verujem koliko sam DIVNIH saveta dobio od toliko DIVNIH ljudi...
Jaaooj ja opet udavih s’ tekstom...
HVALA VAM STO POSTOITE, SVIMA!!!:grouphug:
Poslato: 04 Sep 2006, 10:19
od ns.happy
Poslato: 04 Sep 2006, 19:13
od Zibro
Poslato: 04 Sep 2006, 20:39
od Val
Mani se dete faxa. Nicemu ne sluzi. Davno su proshla vremena kad su coveka cenili po tome shto je zavrshio fax. Nego ti vidi da nadjesh neki poslic, zaradish parice pa brishi od svojih i ZIVI!
Poslato: 13 Sep 2006, 13:47
od Deksi
Razumem te,istih sam godina kao i ti....slicni ako ne i isti problemi....poznato mi je kroz sta prolazis jer samkroz dosta toga prosao ili upravo prolazim.Ali ovde se ne radi o meni vec o tebi...ako ti je potreban neki savet obrati mi se na u2u...
Poslato: 28 Sep 2006, 15:21
od Sky123
Originally posted by Hephaestion
Nema saveta.
Svaki je slucaj razlicit...
Slazem se... hvala Bogu pa imam sestru... sta znam, zivimo u @$#%^*! svetu... i mmiki, pomalo znam kako se osecas, idem u srednju... imam osecaj da je tada najgore... jedva cekam da se upisem na fakultet... ali eto, what goes around comes around i guess...
Poslato: 28 Sep 2006, 16:14
od CokoladnaBananica
pa, ja sam to rijesio tako sto sam posle osnovne zapalio u srednju u drugi grad, tako da porodicnih problema nisam imao po tom pitanju...ipak, bilo je momenata kad sam se osjecao samim, i kada niko oko mene nije mogao da mi pruzi ni zrno utjehe, a kamoli podrske i pomoci...
sad, kad imam 20godina, sve mi to izgleda daleko, ali ne smijesno, jer su to emotivna stanja kroz koja svi prolazimo, manje vise, prije ili kasnije, i sasvim su normalna za psihicki i fizicki razvoj svake individue..
sve u svemu, ako ce ti biti lakse, znaj da to mora kad-tad prestati, a za sad, mogu ti pomoci tako sto cu te saslusati svaki put, kad osjetis potrebu da se nekome izjadas..
a sto se tice unuka...pa, ako nista drugo, napravicu ti ja jedno:njanjanja: salim se, naravno, mislim da to uopste ne mra da znaci, ja prvi znam da cu jednog dana imati svoje dijete, usvojeno,ii napravljeno surogat majci... anyway, to da li ces imati djece ili ne, zavisi od tebe i tvojih zelja, potreba i snova, a ne od tvoje sexualne orijentacije:)
Poslato: 30 Sep 2006, 15:59
od tennis maniac
ja sam tek ove godine krenuo sebi i drugima da priznajem da sam gej,sa svojih 22 godine i nije neki uspeh,ali eto,oslonicu se na ono nikad nije kasno
Poslato: 30 Sep 2006, 16:56
od Sky123
Originally posted by tennis maniac
ja sam tek ove godine krenuo sebi i drugima da priznajem da sam gej,sa svojih 22 godine i nije neki uspeh,ali eto,oslonicu se na ono nikad nije kasno
bolje ikada nego nikada:)
Poslato: 01 Okt 2006, 15:35
od tennis maniac
Originally posted by Sky123
Originally posted by tennis maniac
ja sam tek ove godine krenuo sebi i drugima da priznajem da sam gej,sa svojih 22 godine i nije neki uspeh,ali eto,oslonicu se na ono nikad nije kasno
bolje ikada nego nikada:)
Poslato: 02 Okt 2006, 06:44
od *_Eskarina Gejl_*
Originally posted by colorado
Nadji najbolju drugaricu.
Ja sam za....Ako hoces mozemo da se druzimo..
Poslato: 02 Okt 2006, 10:47
od mmiki
E pa odakle si? Posalji U2U ako hoces.