- 09 Maj 2006, 19:19
#494230
Kuburim sa svojima vec neko duze vreme! Da kazem odmah da zivim sa njima, placaju mi faks i izdrzavaju me. Pre tri godine sam se autovala, ali mi je zbog toga ispalo nevidjeno sranje! Strasno su se nervirali, gledali me kao da sam sa druge planete, cesto bili vrlo neprijatni i jako tuzni. Mislila sam da ce se vremenom priviknuti na novu situaciju i prihvatiti me kao sto je to bio slucaj sa mnogima koje znam, ali to se jednostavno nije desilo! Nisu upalili ni sati razgovora i edukacije. Neke ljude jednostavno ne mozes nikako promeniti i shvatila sam da sam napravila veliku gresku! Rezultat svega je bio da mi se majka i bukvalno razbolela, ali je na svu srecu, na kraju sve ispalo dobro. Oni su stvarno mnogo dobri ljudi i ja ih stvarno jako puno volim i postujem! Bedak mi sto je sve tako ispalo!
Vec dve godine tvrdim da sam strejt (situacija "rekla pa porekla"), a ono sto se desilo vise ni ne spominjemo. Trebalo je vremena da nam se opet "unormali" odnos i vec neko duze vreme mogu reci da sam bas zadovoljna, mada sam i svesna da me vise nikad nece posmatrati kao pre. Sada me svaki dan pitaju kada cu naci decka i kada cu se udati. Rodbina i njihove kolege sa posla to sve naravno, jos vise potpaljuju. Kada izadjem - haos! Nekada su me okretali po celu noc, medjutim kad su shvatili da telefon ni ne gledam, prestali su. Zato krece talas sumnje svaki put kad se vratim kuci. Stvarno je ruzan osecaj kada izlazim u grad, a ne kazem im s kim idem da se vidim. Jako mi je zao sto ih ne mogu upoznati sa svojim prijateljima jer bi bili mirniji kada bi videli da provodim vreme sa stvarno finim ljudima. Rezultat svega je da mi niko ne dolazi kuci vec dve i po godine. Za te dve dve godine nisam nigde ni izasla van kuce na dva dana! Sto je najgore od svega, poceli su umisljati i za neke moje strejt prijatelje da su gay (iako sam sad opet strejt?!), tako da sada svuda vide pedere, a ako ne vide pedere, onda vide narkomane. Konstantno preturanje po stvarima da ne spominjem. Svi mi imamo neke privatne male stvari koje nam znace a pri tom nisu za roditeljske oci. Cak sam i frizuru promenila da se ne bi nervirali. Zato se ja osecam kao baba devojka svaki put kad se pogledam u ogledalo, al nema veze.
Kako preziveti tih - jos godinu dana do zavrsetka faksa a pritom sacuvati sebe i njihove nerve?
Mnogo je ruzan osecaj kada se sa 24 osecas kao zatocenik sopstvene sobe. Ovo je vec visa kategorija zdranja zivaca. Ne zelim da provedem ostatak zivota na "F" odeljenju u palmoticevoj mada sam na dobrom putu.
Vec dve godine tvrdim da sam strejt (situacija "rekla pa porekla"), a ono sto se desilo vise ni ne spominjemo. Trebalo je vremena da nam se opet "unormali" odnos i vec neko duze vreme mogu reci da sam bas zadovoljna, mada sam i svesna da me vise nikad nece posmatrati kao pre. Sada me svaki dan pitaju kada cu naci decka i kada cu se udati. Rodbina i njihove kolege sa posla to sve naravno, jos vise potpaljuju. Kada izadjem - haos! Nekada su me okretali po celu noc, medjutim kad su shvatili da telefon ni ne gledam, prestali su. Zato krece talas sumnje svaki put kad se vratim kuci. Stvarno je ruzan osecaj kada izlazim u grad, a ne kazem im s kim idem da se vidim. Jako mi je zao sto ih ne mogu upoznati sa svojim prijateljima jer bi bili mirniji kada bi videli da provodim vreme sa stvarno finim ljudima. Rezultat svega je da mi niko ne dolazi kuci vec dve i po godine. Za te dve dve godine nisam nigde ni izasla van kuce na dva dana! Sto je najgore od svega, poceli su umisljati i za neke moje strejt prijatelje da su gay (iako sam sad opet strejt?!), tako da sada svuda vide pedere, a ako ne vide pedere, onda vide narkomane. Konstantno preturanje po stvarima da ne spominjem. Svi mi imamo neke privatne male stvari koje nam znace a pri tom nisu za roditeljske oci. Cak sam i frizuru promenila da se ne bi nervirali. Zato se ja osecam kao baba devojka svaki put kad se pogledam u ogledalo, al nema veze.
Kako preziveti tih - jos godinu dana do zavrsetka faksa a pritom sacuvati sebe i njihove nerve?
Mnogo je ruzan osecaj kada se sa 24 osecas kao zatocenik sopstvene sobe. Ovo je vec visa kategorija zdranja zivaca. Ne zelim da provedem ostatak zivota na "F" odeljenju u palmoticevoj mada sam na dobrom putu.
hvala 
Zna?i, mnogo sam se iznervirao sad! 
