Bootstrap Framework 3.3.6

[Galateja]

Citajuci postove o autovanju porodici i sl. nailazim na dosta recenica tipa 'strah me da se outujem dok se finansijski ne osamostalim'. To je razumljivo, ali interesuje me kakav je vas odnos prema situaciji da porodica nece da vas lisi bilo cega, i dalje vas voli i sve to, ali tiho pati sto ste gay/bi? Hocu da pitam koliko vam je bitan 'blagoslov', istinsko prihvatanje?

Kada sam se outovala i dalje sam bila voljena jedinica, dobijala dzeparac itd., ali mi je smetao taj nedostatak 'blagoslova'. Onda sam razgovarala i razgovarala i postigla to da moja majka istinski prihvati moju devojku. Potrebno je bilo dosta truda i strpljenja, dosta upornosti i razgovora da moja seksualna orijentacija bude shvacena, ali vazno je da sam postigla ono sto sam htela.

Mislim da se aktivizam najbolje sprovodi na ovaj nacin - 'preobracanjem' okoline. Kada bi svaki homoseksualac uticao na svoju okolinu (sto dalju, sto blizu) imali bi smanjen broj homofoba. Jer tako ce i ta nasa okolina da utice na druge... Naravno, ima uvek beznadeznih slucajeva, ali broj razumnih je mnogo veci.

[EYA]

apsolutno se slazem sa svim sto si napisala, posebno naglasavm poslednji pasus

ja nemam problema sa autovanjem, svi koji su mi vazni znaju.
veoma mi znaci sto mi je bivsi muz, sa kojim imam i decu, skroz ok sa tim.
jedino sto moja mama, koja ima prilican broj godina, iako zna i ne mesa se, ipak samo prihvata, ali ne razume, tj bas taj blagoslov o kom pricas, nikako da da.
iako mi nista od toga ne zavisi, samostalna sam i ne zivim sa njom, ali ipak je smatram pre svega prijateljem i volela bih da sem sto bude OK kad se javi na fon, a zove moja devojka, bude opustenija i da se potrudi da je upozna pre nego sto donese svoj sud (kakav god!), kao sto bi uradila da imam decka.
moram priznati da se situacija menja, i da moja upornost, ali i taktiziranje ipak rode plodom... nadam se da cemo uskoro ostvariti cilj

[Ахасвер]

Roditelji uvek znaju sve. Ili barem slute.
Majke naro?ito. Znaju one i pre nego im mi otvorimo dušu.
Majci sam rekao i bilo je sasvim opušteno. Najnormalnija situacija. Ali sumnjam da bi bila naro?ito usrdna prema izabraniku srca mog, niti to od nje o?ekujem.
Otac, dao Bog, nikada sa mnom nije bio intimus. S te strane me je poštedeo neprijatnih pitanja. Konta on, samo se pretvara. I hvala mu na tome.

[2Q2Bstr8]

proživeo sam nešto sli?no kao ti, Galateja. kod mene je isprva bilo prili?no loše, pa pasivno prihvatanje i na kraju je došlo do toga da su matorci po?eli da me pitaju imam li de?ka, ko je, šta radi, okej je da doðe kod mene, pomažu mi u finansiranju kad smo on i ja u pitanju i sli?no. pretpostavljam da je slede?i korak više situacija u kojoj bi bili radi da upoznaju njegove roditelje, mada mi se ?ini da je to nosi jako ozbiljnu konotaciju.

ah, da, izuzetno mi je bitan 'blagoslov', jer mi se ?ini da bi zdravi odnosi u mojoj porodici po?eli da gube zna?enje bez ovakvih situacija.

[CokoladnaBananica]

mislim da moja mama ne bi bila sposobna da mi da blagoslov, ali bi me prihvatila, to sigurno..
mada ne razmisljam o atuovanju, iz prostog razloga sto ne zelim da je potresam, s obzirom na to da joj je zdravlje ionako veoma naruseno...
mozda bih mogao da se autujem mladjoj sestri, ona bi bila spremna, ali sam to ostavio za vrijeme kad nadjem osobu sa kojom sam spreman da provedem duzi vremenski period, pa da to odradim odjednom..

[Kupper]

Originally posted by Aleksandar
Roditelji uvek znaju sve. Ili barem slute.

Bas uvek, bez izuzetka.

[ZvezdasBG]

Ne treba mi taj "blagoslov". To je moj privatni zivot i moja porodica tako funkcionise. Keva je doduse pravila frku u pocetku kada su provalili za mene i lupala neke sankcije ali obzirom da je cale stao u moju zastitu brzo se ucutala. Mada ne zivim sa njima vec neko vreme i ne finansiraju me , tako da je to olaksavajuca okolnost. Mada ako mi i treba neka kinta, nije problem. Cale to sredi po kratkom postupku. E sad cisto sumnjam da ce mi pasti napamet da im dovodim decka na vrata. Mislim jeste da mi je padalo napamet kevi da se osvetim pa da ga dovedem, ali sam skapirao da bi to izazvalo mnogo gore posledice (tipa da zavrsi ona u bolnici) pa sam odustao. Mada kapiram ja i nju....kako da me shvati kad sam do pre tri godine dovodio ribe u kucu i sad odjednom ovo?! Ona i dalje misli da sam pobesneo od - "blagodeti koje smo ti pruzili"! - Ovo je njen citat.

[ZvezdasBG]

Originally posted by Aleksandar
Roditelji uvek znaju sve. Ili barem slute.
Majke naro?ito.

Ziva istina....
Mislim na majke....

[tramp]

ne znam za to slucenje ... meni je recimo mama pogodila da sam "bi" ali da sam lezba joj nikako nije islo u glavu mada polako sa vremenom prihvaca a otac nikako, od kako sam mu se autirala i on se "duboko iznenadio" ne zeli da ima kontakta sa mnom, kad sam mu otisla u goste pravio se da me nema mada nije pravio probleme sto sam se igrala sa sestrom i pricala mu sa zenom (koja nije moja majka) mozda da zivimo blize da bi ta komunikacija krenula ali ovako niti se meni da niti on pokazuje imalo zelje tako da stojimo na nuli

ono sto meni nije jasno je to njegovo iznenadjenje, video je slike kako se ljubim sa devojkom, slike sa prajda, kacili smo se oko gay prava, ja imala zastavu u sobi i trouglice itd i opet kad sam ja eto zvanicno izjavila on je pitao otkud to ... a onda kako nije puno pitao otkud i vise se fokusirao na ko zna nekako ne mogu da verujem da je bio bas toliko iznenadjen (tata je inace neuropsihijatar i kako cujem na predavanjima tvrdi da je homoseksualnost samo jedan od oblika seksualnosti a ne poremecaj zbog cega je mene toliko i iznenadila njegova reakcija )

no, kako je on jedan od retkih na kog price nisu imale pozitivan uticaj i dalje smatram da je autovanje bliskim osobama pozitivan cin a sa njim se nadam da cu jednog dana imati zivaca da razgovaram nadugo i nasiroko te da ga malo prosvetlim

[ZvezdasBG]

Originally posted by tramp
(tata je inace neuropsihijatar i kako cujem na predavanjima tvrdi da je homoseksualnost samo jedan od oblika seksualnosti a ne poremecaj zbog cega je mene toliko i iznenadila njegova reakcija )

Ista situacija kao sa mojom kevom! I ona je neuropsihijatar i ne ide joj to u glavu!? Doduse ona je ranije kao imala neke liberalne stavove po pitanju gejeva, ali je svaku diskusiju na tu temu zavrsavala izjavom: "Samo sto dalje od moje kuce". Mislim....eto joj sad, bas u njenoj kuci.

[Inner-Smile]

Treba mi blagoslov, ali ne mogu da ga dobijem jer se nisam josh autovala.
Kad bolje razmislim, ni ja neke postupke mojih roditelja nisam podrzavala pa sam ih uvek isto volela i bila uz njih, morace jednom da vrate istom merom ako ne urade tako..paaaaa....savako je odgovoran za svoj zivot, ja cu biti ista cerka njima kakvi ce oni roditelji biti (poshto saznaju da im cera ima zenu), to je vec njihov problem.

[Daliborka]

Tesko da ce i jedan roditelj kod nas, ma koliko bio prosvecen i obrazovan, dati istinski i iskren blagoslov svom gay detetu.
Svima su uvek puna usta tolerancije i naprednih ideja, ali samo kada se radi o tudjem dvoristu i tudjim sudbinama.
Zalosno je, ali je tako.

[someone]

slazem se...ja jos uvek nemam hrabrosti da se autujem...ali "blagoslov" ce mi svakako biti potreban jer se ni ja nebih dobro osecala ako bi ih to pogodilo i ako bi se pretvarali da je u redu,a nije...nebih odustala sve dok me moji nebi potpuno razumeli...

[tramp]

Originally posted by ZvezdasBG

Originally posted by tramp
(tata je inace neuropsihijatar i kako cujem na predavanjima tvrdi da je homoseksualnost samo jedan od oblika seksualnosti a ne poremecaj zbog cega je mene toliko i iznenadila njegova reakcija )

Ista situacija kao sa mojom kevom! I ona je neuropsihijatar i ne ide joj to u glavu!? Doduse ona je ranije kao imala neke liberalne stavove po pitanju gejeva, ali je svaku diskusiju na tu temu zavrsavala izjavom: "Samo sto dalje od moje kuce". Mislim....eto joj sad, bas u njenoj kuci.

svasta nesto imamo zajednicko, jos samo da posaljemo njih dvoje na re-edukaciju (meni je komentar decenije bio moj tata koji je izjavio da njemu roditelji dolaze sa "tim problemima" i ja sam ga samo pitala sta im onda savetuje)

nesto mislim dok jos malo ostari mozda i promeni misljenje a kako svi kazu da mi je mala (polu)sestra ista ja, bio bi haos da ispadne da je i ona gay za koju godinu

[Oziris]

Ja zivim sa devojkom, koju moja mama uporno zove mojom drugaricom... Ali, obozava je, o svemu vise prica sa njom, brze se oko mnogih stvari dogovori sa njom, valjda zato sto moja devojka ima vise zivaca Dakle, ne znam kako da odgovorim na ovu temu konkretno... Neku posrednu vrstu blagoslova imam, ali to nije ono pravo, BAS to.

[Kragi]

Porodica da iako to nikada nisam 'pokazivao' svi ostali 'blagoslovi' su manje bitni ili potpuno nebitni. U moru reakcija od kojih gomila moze biti neocekivano losa po vas uvek se nadju i one koje su pozitivne te je mnogo jednostavnije napraviti selekciju bliskih ljudi na osnovu toga, nego da postojece homofobicne ubedjujete u bilo sta.
Velika vecina str8 ljudi ima, nekako, indiferentan odnos prema tome. Ne diskriminisu, ili bar ne direktno ali sa druge strane i nisu bas zainteresovani da slusaju bilo sta vezano za vasu sexualnu orijentaciju. Fakat, nemam ni ja veliku potrebu a ni strpljenja da bas svakom ko zna da sam peder detaljno elaboriram neke stvari. Kad stavim prst na celo, pa razmislim, skontam da je sasvim ok to sto mi se ceo komsiluk i dalje pristojno javi, sto me zovu da im sredim komp, daju da im pricuvam decicu ili igram igrice sa njima dok istovremeno ostaju budni do 3 ujutru cekajuci da vide kad cu da ispratim decka
Drugo, nikada, ili bar ne od momenta kada sam resio da se postepeno outujem, nisam za sebe mislio da sam na bilo koji nacin bice nizeg ranga koje sad neko mora da 'prihvata' na neki poseban nacin. Svima, kojima se ta cinjenica nije dopala sam dao pravo da mi okrenu ledja, ne i pravo da me na bilo kojo nacin ugrozavaju. Ok, da ne ispadnem high tech mid to high end baja, dozvoljavao sam i ovo drugo u par navrata ali je bilo toliko benigno da i nije vredno pomena. Napominjem da jesam za rad tom polju, ali ne bas do te mere da pravdam svoje postojanje u cilju milostinje.
I da se vratim na pocetak. Porodica mi je bila jako, jako bitna jer je, izmedju ostalog, back up sigurnosti na koji sam uvek zeleo da se povezem ukoliko mi se isprazne baterije. Mozda jeste sebicno ali verujem da nisam jedini koji ocekuje i misli da ima pravo na nesebicnu ljubav od strane roditelja.

[Sanja Steppenwolfin]

izvini za off, ali meni je zaista krivo i jadno i neshvatljivo kako pojedine teme hejtera i retarda za sat vremena napumpaju i 10 strana, a ovako bitna tema nije zazivela..

ont

generalno, mislim da jeste bitno da porodica dodje to tog stadijuma da potpuno prihvati homoseksualnost svog deteta i da se sta vise, odnos poboljsa nakon autovanja.
Mnogi roditelji nisu svesni tezine tereta koji nose neautovane osobe i koliko hrabrosti i snage je ponekad potrebno da se izusti "ja sam gay".

kod mene je to donekle bio sebicni postupak. znala sam da nece biti u fazonu da kazu "dovedi snajku na kafu sutra", znam da verovatno nikada ni nece.
dovoljno mi je samo to da oni to znaju, da znaju da nisam to izabrala, isto tako da se ne kajem zbog toga i da sam i dalje ista osoba kao i pre autovanja.

nisam nikad imala sa svojim roditeljima jako prisan i blizak odnos. npr kad sam se autovala najboljoj drugarici, to mi je mnogo teze bilo nego sa roditeljima.
Verujem da bi na osobu koja sa roditeljima ima vise prijateljski odnos dosta teze palo da ne dobiju taj "blagoslov".

[Srklet]

ne samo da bi minimalni defolt roditelja trebao biti potpuno prihvacanje homoseksualnost svoje djece, nego bi - ako vec stalno trkeljaju u tome da najvise vole svoju djecu na svijetu, sve bi za njih ucinili, sunce su im i zjenica oka, zele samo da im djeca budu sretna i sve ostalo yadda yadda - trebali biti predvodnici drustvene borbe za ravnopravnost LGBT osoba.
inace ocito lazu o svojoj velikoj ljubavi. sto je ok, al treba se toga biti svjestan, te u skladu s time i postaviti.

problem na balkanu jest da krecemo iz prilicno velike minus-pozicije, pa nam se onda cini da je kockica čokolade torta. a nije. well, ja hocu tortu.
(i ne samo da je hocu, svako dijete zasluzuje tortu od svojih roditelja)

i nema sanse da cu se prema kockici cokolade ponasati kao da je torta, biti sretan i odusevljen kao da je torta, zahvaljuvati se kao da je torta itd. nadalje, kad si tako sretan kockicom cokolade, nikad neces ni dobiti vise, jer ce ljudi misliti da je to sto su ti dali kockicu cokolade tako divno. i povrh svega, govore ti da su ti dali tortu!

fuck that.

[Galateja]

Jao, Kragi digao moju temu iz 2006.

Blagoslovena sam od strane svih bitnih ljudi. Slažem se sa Popajem da SVAKO to zaslužuje. Nevolja je što se moraš boriti da od strane voljenih ljudi budeš prihvaćen kao lgbt, što ne ide samo od sebe, kao ostala prihvatanja. Mada sam sve više tog stava da baksuzi u svemu vide problem, te primera radi, da ne zameraju sinu što je gej zamerali bi mu što je oženio baš tu i tu, takvu i takvu devojku i sl. A ljudi puni ljubavi u sebi (u opštem smislu, ljubavi kao principa) će UVEK naći razumevanja, pre ili kasnije.

i nema sanse da cu se prema kockici cokolade ponasati kao da je torta, biti sretan i odusevljen kao da je torta, zahvaljuvati se kao da je torta itd. nadalje, kad si tako sretan kockicom cokolade, nikad neces ni dobiti vise, jer ce ljudi misliti da je to sto su ti dali kockicu cokolade tako divno. i povrh svega, govore ti da su ti dali tortu!

I ne mogu da odolim, a da ne pitam. Kockicu čokolade vratiš ili ljuto pojedeš sve sa povikom 'hoću tortu!'?

[Srklet]

druga opcija

[Hys.]

[/url]ne samo da bi minimalni defolt roditelja trebao biti potpuno prihvacanje homoseksualnost svoje djece, nego bi - ako vec stalno trkeljaju u tome da najvise vole svoju djecu na svijetu, sve bi za njih ucinili, sunce su im i zjenica oka, zele samo da im djeca budu sretna i sve ostalo yadda yadda - trebali biti predvodnici drustvene borbe za ravnopravnost LGBT osoba.
inace ocito lazu o svojoj velikoj ljubavi. sto je ok, al treba se toga biti svjestan, te u skladu s time i postaviti.

problem na balkanu jest da krecemo iz prilicno velike minus-pozicije, pa nam se onda cini da je kockica čokolade torta. a nije. well, ja hocu tortu.
(i ne samo da je hocu, svako dijete zasluzuje tortu od svojih roditelja)

i nema sanse da cu se prema kockici cokolade ponasati kao da je torta, biti sretan i odusevljen kao da je torta, zahvaljuvati se kao da je torta itd. nadalje, kad si tako sretan kockicom cokolade, nikad neces ni dobiti vise, jer ce ljudi misliti da je to sto su ti dali kockicu cokolade tako divno. i povrh svega, govore ti da su ti dali tortu!

fuck that.