Gay-Serbia.com | Diskusije

Ja nesto ovih dana razmisljam koliko mi imamo odgovornosti prema drugima sa svojim autovanjem? Posto ja ne zivim tu vec jako dugo nemam bas najbolju procenu situacije. Ja vec godinama zivim jako out, delimicno zbog mog egzibicionistickog karaktera a delimicno zbog profesije (pozoriste) u kojoj se ne moze bas sakriti sta radis jer si stalno u javnosti, odnosno mozes se kriti ali je to meni glupo i onda si ostavljas otvorenu mogucnost ucene i tako to... Ali u zadnje vreme imam osecaj da bi mojim roditeljima (pogotovo ocu) bilo najdraze da se ja pravim str8 bar za javnost. U fazonu, budi ti lezbejka ali se stidi toga. Naravno to je meni nemoguce jer ne moze se unazad. Mislim bilo u novinama i na tv-u (usa) a i kad god dam neki intervju spomene se (ovo sad zvuci blesavo, nije da sam dala milion intervjua ali ono par), onda dosta stvari koje radim imaju queer tematiku, itd. itd. Pa onda neke razne forme aktivizma. U ostalom ja stvarno ne vidim razloga da se sramim sebe pa mi je cak i sama pomisao bizarna.

Ono sto on (otac) meni pokusava sad da nabije kao kompleks je da ja svojim ponasanjem donosim sramotu porodici i izlazem ih neprijatnostima. To je trenutno sve u njegovoj glavi jer niti je neko nesto rekao niti sam ja tu dovoljno vremena da bi me ljudi uopste primetili. Ali, imam mladju sestru i ne bih volela da nju maltretiraju zbog mene a opet ne vidim izlaz.

Ako je njih sramota tebe to je njihov problem. Ako se njihovi prijatelji stide njih, to je opet njihov problem. Nema tu nikakve odgvornosti. Ne vidim zbog cega bi se ti brinula kako se osecaju oni koji propagiraju na ovaj ili onaj nacin netrpeljivost, mrznju, pa makar to bilo i u nekim preradjenim oblicima, i jos ti traljaju na nos kako si losa i treba da se stidis...

Ako su izlozeni neprijatnostima, pa sigurno im ti licno ne zagorcavas zivot. A ako im neko pravi probleme, pa to oni ne ucine nesto povodom toga. prekinu kontakte sa ljudima koji se lsoe odnose prema njima, tuze ljude koji im uskracuju prava ili ih maltretiraju i tako to...

I neka postete nekog psihologa ili tako nesto , pa neka porazgovaraju o tome sta osecaju...

Originally posted by tramp
Ono sto on (otac) meni pokusava sad da nabije kao kompleks je da ja svojim ponasanjem donosim sramotu porodici i izlazem ih neprijatnostima.

uh, to je tako tužna istina. i užasno popizdim kad mi neko nešto takvo kaže! dovoljno je razmisliti koliko je takvo razmišljanje ograni?eno? zar je moj gay život jedina stvar kojom neko treba da je ponosan na mene ili da se zbog toga mene stidi? jebo te, pa zar ništa drugo u životu nisam radio ovih 20 godina?!

Hm... Naši roditelji su vaspitavani u stilu "šta ?e svet da kaže na to" (svet = komšije, rodbina...) i tu, u neku ruku, nema pomo?i. Zato ih je "sramota" i sl. A kako se izboriti sa tim? Pa ne znam...ali s obzirom da shvatam te njihove probleme zbog toga, išla bih im "niz dlaku". Ono, kao, ne moraju svi da znaju. Glumila bih pred nekim njihovim prijateljima, ako ?e to njih ?initi sre?nim. Toliko mogu da žrtvujem.

Originally posted by bigirl
Hm... Naši roditelji su vaspitavani u stilu "šta ?e svet da kaže na to" (svet = komšije, rodbina...) i tu, u neku ruku, nema pomo?i. Zato ih je "sramota" i sl. A kako se izboriti sa tim? Pa ne znam...ali s obzirom da shvatam te njihove probleme zbog toga, išla bih im "niz dlaku". Ono, kao, ne moraju svi da znaju. Glumila bih pred nekim njihovim prijateljima, ako ?e to njih ?initi sre?nim. Toliko mogu da žrtvujem.

heh, pa znaš kako, vaspitavani su naši roditelji, roditelji naših roditelja i tako dalje. s druge strane, i ti naši roditelji tako vaspitavaju svoju decu i lanac se nastavlja na obe strane. ugraðuje se jedan pattern ponašanja koji mi deluje u najmanju ruku pogubno po razvoj li?nosti. najbitnije je šta ?e drugi da kaže. takve ljude treba streljati.

btw, slažem se sa ovom tehnikom kompromisa, jer nekad treba biti pametniji od situacije. ali problem nastaje ako to "glumatanje" kre?e i pred roditeljima kad pri?ate nasamo. jer, bože moj, šta ?e re?i komšija zbog ovog razgovora iako je šansa da komšija sazna da je razgovor uopšte postojao 0,0%.

ljudi su seronje, svi odreda.

Uf, roditelji su definitivno cudesna bica

Meni je oduvek isla na zivce ta famozna recenica: A sta ce komsiluk, a sta ce profesori, a sta ce ovaj, a sta ce onaj...
Ja jos uvek nisam outovan dole kod njih, a i ne znam sto, kad zivimo vise od 1000 km daleko...
Ali kad sam bio mladji te stvari su me izludjivale, a mojoj sestri jos uvek zagorcavaju zivot sa tim glupostima, ja sam pokusavao da im objasnim da su malogradjani zbog toga, ali to je bilo suvise avangardno za njihova palanacka shvatanja.

Sad kad dodjem, pa kad mi primete drugu boju kose ili tattoo ili nesto, vise ne reaguju, da li sto su srecni sto me posle toliko dugo vide ili zele da izbegnu svadju...ne znam.


.

Originally posted by Mr Dee
Ako je njih sramota tebe to je njihov problem. Ako se njihovi prijatelji stide njih, to je opet njihov problem. Nema tu nikakve odgvornosti. Ne vidim zbog cega bi se ti brinula kako se osecaju oni koji propagiraju na ovaj ili onaj nacin netrpeljivost, mrznju, pa makar to bilo i u nekim preradjenim oblicima, i jos ti traljaju na nos kako si losa i treba da se stidis...

Ako su izlozeni neprijatnostima, pa sigurno im ti licno ne zagorcavas zivot. A ako im neko pravi probleme, pa to oni ne ucine nesto povodom toga. prekinu kontakte sa ljudima koji se lsoe odnose prema njima, tuze ljude koji im uskracuju prava ili ih maltretiraju i tako to...

I neka postete nekog psihologa ili tako nesto , pa neka porazgovaraju o tome sta osecaju...

Potpuno se slazem. Out & proud!

Originally posted by bigirl
Hm... Naši roditelji su vaspitavani u stilu "šta ?e svet da kaže na to" (svet = komšije, rodbina...) i tu, u neku ruku, nema pomo?i. Zato ih je "sramota" i sl. A kako se izboriti sa tim? Pa ne znam...ali s obzirom da shvatam te njihove probleme zbog toga, išla bih im "niz dlaku". Ono, kao, ne moraju svi da znaju. Glumila bih pred nekim njihovim prijateljima, ako ?e to njih ?initi sre?nim. Toliko mogu da žrtvujem.

shvatam i ja donekle njegove probleme sa tim i ne insistiram ja na outovanju komsijama (mada mislim da je to za njih dobro, tako da ne mogu da tvrde da ne znaju ni jednu gay osobu) ali moj otac zivi u relativno malom gradu i relativno je poznat sto u prevodu znaci da ja ne moram puno da pricam ima ko da prica i bez mene a meni nije na kraj pameti da se branim

onda druga stvar je to sto kad se ja pojavim (ne idem cesto do njega) sta treba da odgovorim na pitanja "cime se bavis" kad pola mojih delatnosti imaju veze sa raznim queer stvarima, onda pitanja "a kad ces se udati?" onda "imas li decka?" i sad mogu ja da izbegavam odgovore ali ja se sama sebe sramim kad vrdam kao da priznajem da je to sto ja radim pogresno, da se toga treba stideti

i trece ja mislim da je menjanje svesti ljudi po pitanju queer tolerancije jako bitno i da sam ja u situaciji u kojoj ljudi koji zavise od roditelja ili se boje otkaza ili nasilja nisu ... ja mogu bez vecih posledica da kazem da ja sam lezbejka i to je ok i ne krijem se sa nadom da mozda neka iduca generacija nece morati da se smara sa svim ovim glupostima tako da je konflikt izmedju dobrobiti moje porodice (mada ja ne mislim da je to tako lose po njih, u krajnjem slucaju nek me se javno odreknu ako im je sve to takostrasno) i onog sto ja vidim kao sira drustvena dobrobit

samo sto je meni strasna pomisao da bi moju sestru neko mogao da zajebava zbog mene jer ona je dete i sa svim ovim nema nikakve veze

Originally posted by tramp
mada mislim da je to za njih dobro, tako da ne mogu da tvrde da ne znaju ni jednu gay osobu.

ovo je najbolji razlog ikada za coming out!!! tramp, carica si, obožavam te!

tramp !!!

mada je ovo jedna od onih tema o kojima se vecito moze razglabati u kojima su svi delimicno i pravu ali niko ne nudi neko konkretno resenje ....

kada bi se ja outovao srusio bi citav jedan svet nada , ocekivanja i neznih osecanja

Naasi roditelji su mahom ljudi starog kova u cijim glavama rec homosexualnost budi gomilu ruznih osecanja a saznanje da njihovo voljeno dete pripada doticnoj stigmatizovanoj grupi totalno ih razara ....

Nije poenta samo u tome sta ce reci komsije vec u duboko ukorenjenom misljenju da je to nesto jako lose zbog cega ce njihovo cedo patiti , i onda dok si trepnuo nase drage mame i tate postaju misionari ciji se zivotni cilj sastoji iz zelje da nas spasu i vrate na pravi put

i tako svi njihovi plemeniti napori da nam pomognu , iako zaista nastali iz plemenitih pobuda debelo nam zagorcavaju zivot !!!

nije problem samo u mamama i tatama treba i mi da se zapitamo zasto je tako duboko ukorenjeno lose misljenje o gay populaciji ???

o tome sam otvorio poseban topic a ovde jos samo zwelim da kazem da se najiskrenije divim out gay osobama koje imaju snage da pokusaju nesto da promene i na cijim se ledjima slamaju predrasude stvarane vekovima

Originally posted by bg frajer 111
tramp

bg frajer 111 i ja tebe
!!!

mada je ovo jedna od onih tema o kojima se vecito moze razglabati u kojima su svi delimicno i pravu ali niko ne nudi neko konkretno resenje ....

pa mi i onako sami na kraju donesemo svoje odluke ali je dobro cuti razna misljenja

kada bi se ja outovao srusio bi citav jedan svet nada , ocekivanja i neznih osecanja

pa ja verujem da se srusio i mojima ali eto ja pokusavam da im pomognem da izgrade novi, mada s ocem to malo teze ide, na kraju ja se iskreno nadam da im nisu sve nade u mojim raspolodnim sposobnostima ima valjda nesto i u mojoj pameti

Naasi roditelji su mahom ljudi starog kova u cijim glavama rec homosexualnost budi gomilu ruznih osecanja a saznanje da njihovo voljeno dete pripada doticnoj stigmatizovanoj grupi totalno ih razara ....

ja mislim da bi mi bilo lakse da shvatim oca da je neobrazovan ali posto je lekar i jako dobro upucen u pitanja homosexualnosti nesto ne mogu da ga pravdam

Nije poenta samo u tome sta ce reci komsije vec u duboko ukorenjenom misljenju da je to nesto jako lose zbog cega ce njihovo cedo patiti , i onda dok si trepnuo nase drage mame i tate postaju misionari ciji se zivotni cilj sastoji iz zelje da nas spasu i vrate na pravi put

iskrenogovoreci kako on o tome prica ja mislim da mu se sve to gadi

i tako svi njihovi plemeniti napori da nam pomognu , iako zaista nastali iz plemenitih pobuda debelo nam zagorcavaju zivot !!!

a joj mozda sam ja dobro prosla sto nece sa mnom da komunicira

nije problem samo u mamama i tatama treba i mi da se zapitamo zasto je tako duboko ukorenjeno lose misljenje o gay populaciji ???
o tome sam otvorio poseban topic

ja bila i pisala ti malo, pa cu posle jos malo

a ovde jos samo zwelim da kazem da se najiskrenije divim out gay osobama koje imaju snage da pokusaju nesto da promene i na cijim se ledjima slamaju predrasude stvarane vekovima

znas ja sam jutros videla ovaj tvoj post ali sam morala da zurim i od onda razmisljam kako je lepo cuti da eto neko ceni to sto neki od nas rade jer uglavnom dobijam komentare tipa "sta gubis vreme?"
ja ne mislim da mi svi treba da se borimo u istim bitkama i ja mislim da ja donekle razumem one koji samo zele da vode normalan zivot ali isto tako mislim da je jako bitno uloziti energiju u menjanje situacije
znam da se to cini jako teskim ali svuda je bilo tesko a ipak se nesto promenilo nakon godina i godina truda
gledala sam pre neko vece gomilu mladih queer aktivista (ukljucujuci str8 prijatelje) od 17 do 21 koji su govorili o homofobiji, oni idu po srednjim skolama i fakultetima i drze anti homofobicne predstave i onda odgovaraju na razna pitanja i onda sam pomislila kad neko sa 17 moze da ustane i kaze da je gay i da se ne boji osude okoline sta onda ja sa 30 treba da radim? (mislim cinjenica je da svi oni imaju manje vise roditelje koji ih podrzavaju, mada ne svi i da oni to rade po ny koji je manje vise liberalan mada je gay osoba ubijena ili pretucena svakih malo ...)

a i ja nisam osoba koja moze da sedi i cuti pa onda da bar iskoristim svoju ekstrovertiranost za neko drustveno dobro

joj tramp
bicu i ja jednog dana aktivista obecavam samo trenutno ne mogu iz kako bar ja mislim objektivnih uslova

ups nije uslova nego razloga

Originally posted by bg frajer 111
joj tramp
bicu i ja jednog dana aktivista obecavam samo trenutno ne mogu iz kako bar ja mislim objektivnih razloga

mi ako ovako nastavimo preplavicemo ovaj forum ljubavlju
a ono nema zurbe, ti si jos (bez uvrede to ja od ljubavi) nista ne treba siliti bitno je osecati se dobro u svojoj kozi pa sad sta god da to znaci

Hmmm...dobra tema, bas dobra tema.
Mislim da je to jedini problem outovanja koji ja osecam.
Da li ce moja sestra, ili moj brat (ono "polu" zanemarujem), kao jako dobra deca koja izrastaju u jako dobre osobe, imati problema kao sestra/brat "neke tamo lezbejke", od strane ljudi koji samo to vide u meni?Ipak, niko se u ovoj zemlji ne moze izolovati od takvih.
Dalje- moja majka skupa sa njenim klimaktericno-fancy prijateljicama?U redu, to mi vec nije problem jer smo svetlosne godine razlike kao svetovi...
Da ne nabrajam... Ali da, porodica I prijatelji jesu ugrozeni time.
Samo, ja imam srecu da imam prijatelje koji ce I vise I energicnije od mene osuditi bilo kakvo razmisljanje tog tipa. Sa te strane sam mirna I znam da nisam ostetila ikoga.
Sto se tice porodice- nazalost, mislim da je sve ono sto je uradjeno meni mnogo vece I znacajnije od toga sto sam ja njima uradila tim javnim outom.Uz to, uskoro idem, I u Cacak, na kraju krajeva tj novom pocetku, I mogu stizati vesti o Jeleni, srecno zaljubljenoj I privijenoj uz svog novog decka.I mislim da tako I ne bih unizila sebe jer se zna ko bi takav apsurd mogao prihvatiti.
Ima odgovornosti...Boze, u SCG ima je toliko mnogo... Ali to nije krivica I nikada je necu izjednaciti sa tim.
"Ljudi, lezbejka sam. Ne narkoman, ne satanista. A opet vas jednako povredjujem. Pa?Dala sam sve od sebe da ne bude tako. Sve je na vama."

Originally posted by the1whowished
Hmmm...dobra tema, bas dobra tema.
Mislim da je to jedini problem outovanja koji ja osecam.

Porodica...iako ne zivimo u istom gradu, ne mogu da pobegnem od tog straha... Iako im se nisam out-ovala mislim da im je sve jasno (Sto je najvaznije, mislim da bih imala njihovu punu podrsku kad bih pred njima bila out) ali, ne bih volela da ih izlazem bilo kakvoj neprijatnosti ako bi ljudi znali za mene...

Znamo se sa queer ba?
Evo šta ?u ti re?i. Mene znaju po cijelom gradu, i nije mi bed, jako dobro balansiram. Imam brata s kojim nekad še?em po gradu, i tu je taj klju?. On zna, moji svi znaju, i nije im bed, to mi je maleni oslonac jer sam to i o?ekivao, ali sad, postoji i ta mahala, a znamo kakve su ovdje mahale, a i svuda, ljudi op?enito misle da je to nešto ?eg se treba stidit, i to predpostavljaju i za tvoje i moje ku?i, što naravno nije tako. Ve?ina bi ih napadala al nisu sigurni, pogotovo zašute kad isplaziš jezi?inu, ili kad te tvoji stanu da nisi freak, onda ide fall back od tih monstruma, i dalje mogu da gledaju samo sa strahopoštovanjem. Mislim da je zato i rat došao, malo se cijenimo, premalo, a onda i susjede.

ej, jel' se znamo? isti nick? (ubi me moje pamcenje)
a ja sad idem pravo u mahalu pa da vidimo...

gladna plu?a

aaahhha tek sam sad ovo videla

tramp evo na u2
objasniti cu ti sve
okay

neki nemogu da racunaju
to nemogu bas nista
tramp idmeo dalje i budimo jaki