- 04 Maj 2005, 05:23
#274596
Ja nesto ovih dana razmisljam koliko mi imamo odgovornosti prema drugima sa svojim autovanjem? Posto ja ne zivim tu vec jako dugo nemam bas najbolju procenu situacije. Ja vec godinama zivim jako out, delimicno zbog mog egzibicionistickog karaktera a delimicno zbog profesije (pozoriste) u kojoj se ne moze bas sakriti sta radis jer si stalno u javnosti, odnosno mozes se kriti ali je to meni glupo i onda si ostavljas otvorenu mogucnost ucene i tako to... Ali u zadnje vreme imam osecaj da bi mojim roditeljima (pogotovo ocu) bilo najdraze da se ja pravim str8 bar za javnost. U fazonu, budi ti lezbejka ali se stidi toga. Naravno to je meni nemoguce jer ne moze se unazad. Mislim bilo u novinama i na tv-u (usa) a i kad god dam neki intervju spomene se (ovo sad zvuci blesavo, nije da sam dala milion intervjua ali ono par), onda dosta stvari koje radim imaju queer tematiku, itd. itd. Pa onda neke razne forme aktivizma. U ostalom ja stvarno ne vidim razloga da se sramim sebe pa mi je cak i sama pomisao bizarna.
Ono sto on (otac) meni pokusava sad da nabije kao kompleks je da ja svojim ponasanjem donosim sramotu porodici i izlazem ih neprijatnostima. To je trenutno sve u njegovoj glavi jer niti je neko nesto rekao niti sam ja tu dovoljno vremena da bi me ljudi uopste primetili. Ali, imam mladju sestru i ne bih volela da nju maltretiraju zbog mene a opet ne vidim izlaz.
Ono sto on (otac) meni pokusava sad da nabije kao kompleks je da ja svojim ponasanjem donosim sramotu porodici i izlazem ih neprijatnostima. To je trenutno sve u njegovoj glavi jer niti je neko nesto rekao niti sam ja tu dovoljno vremena da bi me ljudi uopste primetili. Ali, imam mladju sestru i ne bih volela da nju maltretiraju zbog mene a opet ne vidim izlaz.