- 01 Maj 2005, 05:05
#273224
Pre dva dana sam u Inboxu zatekao jedno vrlo neobicno pismo. Jedan anonimni momak poslao mi je mail u kojem je na jako upecatljiv nacin opisao svoj problem, kakav smo, siguran sam, svi mi nekad proziveli ili ga jos uvek prozivljavamo. Nakon sto sam procitao mail, odgovorio sam momku kako bih voleo da njegovo pismo objavim ovde, ne bi li mu odgovorilo vise ljudi i ne bi li time sagledao stvar iz vise razlicitih perspektiva. Posto je momak pristao na to, ja cu Vam preneti njegovo pismo, tj. jedan deo tog pisma, a ko zeli, nek izvoli i nek posavetuje coveka...
''...Jako je teško izdržati još dve godine u stanu zajedno sa svojim roditeljima. Njih sve teže podnosim, i još manje razumem. ?ini mi se da, iako bi trebalo da što sam stariji postajem tolerantniji za njihovu neobrazovanost i zatvorenost, ja postajem sasvim obrnuto, sve više gluv za njivov tradicionalni na?in razmišljanja. Žestoki konflikti i sukobi su pitanje dana.
Mislim da je od najeve?e važnosti to što ne mogu otvoreno živeti svoj život, to jest, što ne mogu ostvariti jedan bitan aspekt svoje li?nosti - seksualnost. Ovaj aspekt mog života povla?i za sobom more drugih pitanja i dilema, na koje najbolje da što je pre mogu?e naðem adekvatan odgovor, kako me ne bi, do?ekali nespremnog, s obzirom da je ve?, ?ini mi se neizbežno da ?e iskrsnuti u narednom periodu.
Ako napravimo jednu pretpostavku da se ništa drasti?no loše ne?e dešavati u ovoj zemlji u narednih deset godina, te da se društvo i država ne?e strmoglaviti natrag u sunovrat iz kojeg se je po?ela nekako vaditi polako, možda bi trebalo da sednem i porazgovaram sam sa sobom, onako kako je to zdravom ?oveku neophodno ?initi s vremena na vreme. Ideja koja jedina ima smisla prilikom tog razgovora sam sa sobom, jeste da se trudim da osmislim takve postupke koji bi proizveli što je mogu?e manje patnje i zla, kako sebi, tako i drugima. A da bih mogao svojom neopreznoš?u da povredim mnoge ljude, prvenstveno tu mislim na svoje roditelje, to je nesporno.
Naime, glavni problem koji mene mu?i je u stvari problem nemogu?nosti iskazivanja jednog stila života koji je krajnje atipican za balkansku tradicionalnu kulturu, a koji u svojoj osnovi ima užasno kontraverznu ideju istopolnih seksualnih odnosa, iz prostog razloga što sam uveren da bi reakcija roditelja bila ravna kataklizmi, imaju?i pritom u vidu njihova kulturna obeležja koja di?no nose još iz svojih porodica porekla i kojih se ne nameravaju otarasiti u ovom životu. Pitam se, šta bi, onda, trebalo da ja uradim u ovakvoj jednoj, krajnje konfliktnoj sitruaciji, gde se nalazim razapet izmeðu dve vatre od kojih svaka poprili?no pe?e - sa jedne strane želja za sopstvenim životom po zakonima prirode koja jedina ima prava da piše zakone ljudima i, sa druge strane, zaštita roditelja od emotivnih sunovrata i porodi?nog rasula koje bi, prili?no sigurno, usledilo nakon saopštavanja svoje sklonosti ka istom polu.
Sve rasprave koje sam ranije ?itao na ovu temu, jakim argumentima su uspevale da me ubede da je jedino dobro koje može iz ovakvog jednog konflikta da izaðe, upravo ''stara, dobra'' istina. Dakle, da suo?im roditelje sa relanoš?u, imaju?i u vidu da je to jedina mogu?nost za svoj normalan život. Pri tom bi trebalo da obratim pažnju na problem koji ?e se sasvim izvesno pojaviti u mojoj glavi, a to je problem sebi?nosti jednog takvog mog akta. Da li, je dakle, sebi?no sa moje strane da postavim svoju seksualnost i nespremnost da se žrtvujem i izdržim tipi?an život koji bi mi tradicija nametnula, kao bitnije stvari od same tradicije i, što je mnogo bitnije, porodi?nog emotivnog sunovrata koji bih svojim razotkrivanjem proizveo?
Dakle, suo?avanje sa tradicijom, pitanje koje je od davnina isplivavalo na svetlo dana u raznoraznim reinkarnacijama, ponovo se otelotvorilo, po kao zna koji put...''
Sta reci?
.
''...Jako je teško izdržati još dve godine u stanu zajedno sa svojim roditeljima. Njih sve teže podnosim, i još manje razumem. ?ini mi se da, iako bi trebalo da što sam stariji postajem tolerantniji za njihovu neobrazovanost i zatvorenost, ja postajem sasvim obrnuto, sve više gluv za njivov tradicionalni na?in razmišljanja. Žestoki konflikti i sukobi su pitanje dana.
Mislim da je od najeve?e važnosti to što ne mogu otvoreno živeti svoj život, to jest, što ne mogu ostvariti jedan bitan aspekt svoje li?nosti - seksualnost. Ovaj aspekt mog života povla?i za sobom more drugih pitanja i dilema, na koje najbolje da što je pre mogu?e naðem adekvatan odgovor, kako me ne bi, do?ekali nespremnog, s obzirom da je ve?, ?ini mi se neizbežno da ?e iskrsnuti u narednom periodu.
Ako napravimo jednu pretpostavku da se ništa drasti?no loše ne?e dešavati u ovoj zemlji u narednih deset godina, te da se društvo i država ne?e strmoglaviti natrag u sunovrat iz kojeg se je po?ela nekako vaditi polako, možda bi trebalo da sednem i porazgovaram sam sa sobom, onako kako je to zdravom ?oveku neophodno ?initi s vremena na vreme. Ideja koja jedina ima smisla prilikom tog razgovora sam sa sobom, jeste da se trudim da osmislim takve postupke koji bi proizveli što je mogu?e manje patnje i zla, kako sebi, tako i drugima. A da bih mogao svojom neopreznoš?u da povredim mnoge ljude, prvenstveno tu mislim na svoje roditelje, to je nesporno.
Naime, glavni problem koji mene mu?i je u stvari problem nemogu?nosti iskazivanja jednog stila života koji je krajnje atipican za balkansku tradicionalnu kulturu, a koji u svojoj osnovi ima užasno kontraverznu ideju istopolnih seksualnih odnosa, iz prostog razloga što sam uveren da bi reakcija roditelja bila ravna kataklizmi, imaju?i pritom u vidu njihova kulturna obeležja koja di?no nose još iz svojih porodica porekla i kojih se ne nameravaju otarasiti u ovom životu. Pitam se, šta bi, onda, trebalo da ja uradim u ovakvoj jednoj, krajnje konfliktnoj sitruaciji, gde se nalazim razapet izmeðu dve vatre od kojih svaka poprili?no pe?e - sa jedne strane želja za sopstvenim životom po zakonima prirode koja jedina ima prava da piše zakone ljudima i, sa druge strane, zaštita roditelja od emotivnih sunovrata i porodi?nog rasula koje bi, prili?no sigurno, usledilo nakon saopštavanja svoje sklonosti ka istom polu.
Sve rasprave koje sam ranije ?itao na ovu temu, jakim argumentima su uspevale da me ubede da je jedino dobro koje može iz ovakvog jednog konflikta da izaðe, upravo ''stara, dobra'' istina. Dakle, da suo?im roditelje sa relanoš?u, imaju?i u vidu da je to jedina mogu?nost za svoj normalan život. Pri tom bi trebalo da obratim pažnju na problem koji ?e se sasvim izvesno pojaviti u mojoj glavi, a to je problem sebi?nosti jednog takvog mog akta. Da li, je dakle, sebi?no sa moje strane da postavim svoju seksualnost i nespremnost da se žrtvujem i izdržim tipi?an život koji bi mi tradicija nametnula, kao bitnije stvari od same tradicije i, što je mnogo bitnije, porodi?nog emotivnog sunovrata koji bih svojim razotkrivanjem proizveo?
Dakle, suo?avanje sa tradicijom, pitanje koje je od davnina isplivavalo na svetlo dana u raznoraznim reinkarnacijama, ponovo se otelotvorilo, po kao zna koji put...''
Sta reci?
.
