- 20 Feb 2005, 20:09
#226212
Kada me danas nije strefila srcka nikada nece.....
Nisam mogao da poverujem da tako nesto moze da me pita moja keva.
Dolazi ona kod mene u sobu i pocinje da mi prica kako treba nesto ozbiljno da prica samnom da moram da joj obecam da necu da vicem i da necu da se nerviram.
Odma sam primetio da nesto nije kako treba i da je nesto ozbiljno u pitanju, ali pomislih da ce moza opet da me pita ko je ta cura sa kojim se ja stalno vidjam i sa kojom stalno pricam telefonom. Kada cu da je dovedem da je upoznaju i tako to.... Standarna prica.
Ali posto ona pocinje da okolise i da prica tipa kako hoce da mi pomogne, da mi je ona majka i da ona treba da zna sta ja radim i sa kime se druzim, kako ona sve razume i da od nje nemam sta da krijem. Video sam koliko je sati.
Tu ja vec pocinjem da se nerviram i pocinjem da vrdam kako ne zelim da pricam sta ja radim i da nema ona prava da mi se mesa u to sa kime cu ja da idem u grad i da pricam, da nesme da prisluskuje moje razgovore telefonom......
Malo po malo i ona skupi hrabrosti da me pita da li se ja vidjam sa muskarcima? Na sta ja odgovaram da se vidjam sa drugovima i drugaricama sa faxa....ali ona kaze da nije na to mislila nego ......ne zna kako da kaze a da me ne uvredi.....i na kraju prelomi jezik i pita da li se vidjam sa gay muskarcima.
Ja cutim i pocinjem da vrdam kako sta joj to treba i zasto me to pita. Nisam hteo ni da joj potvrdim niti da joj negiram.
Prica se nastavlja tipa kako ona brine da ja nemam pribleme i da zeli da zna sta je u pitanju. I na svako njeno pitanje ja joj odgovaram da ona ne moze da mi pomogne i da ne zelim o tome da pricam sa njom, a ni sa bilo kime drugim.
Iz celog razgovora ona je mogla da zakljuci da je odovor u stvari bio da, ali da jednosavno nisam zeleo to da joj otvoreno kazem.
Sta vi mislite o celoj ovoj situaciji? Da li ste imali slicnih iskustava?
Da li sam trebao da joj priznam ili je mozda ovako bolje?
Nisam mogao da poverujem da tako nesto moze da me pita moja keva.
Dolazi ona kod mene u sobu i pocinje da mi prica kako treba nesto ozbiljno da prica samnom da moram da joj obecam da necu da vicem i da necu da se nerviram.
Odma sam primetio da nesto nije kako treba i da je nesto ozbiljno u pitanju, ali pomislih da ce moza opet da me pita ko je ta cura sa kojim se ja stalno vidjam i sa kojom stalno pricam telefonom. Kada cu da je dovedem da je upoznaju i tako to.... Standarna prica.
Ali posto ona pocinje da okolise i da prica tipa kako hoce da mi pomogne, da mi je ona majka i da ona treba da zna sta ja radim i sa kime se druzim, kako ona sve razume i da od nje nemam sta da krijem. Video sam koliko je sati.
Tu ja vec pocinjem da se nerviram i pocinjem da vrdam kako ne zelim da pricam sta ja radim i da nema ona prava da mi se mesa u to sa kime cu ja da idem u grad i da pricam, da nesme da prisluskuje moje razgovore telefonom......
Malo po malo i ona skupi hrabrosti da me pita da li se ja vidjam sa muskarcima? Na sta ja odgovaram da se vidjam sa drugovima i drugaricama sa faxa....ali ona kaze da nije na to mislila nego ......ne zna kako da kaze a da me ne uvredi.....i na kraju prelomi jezik i pita da li se vidjam sa gay muskarcima.
Ja cutim i pocinjem da vrdam kako sta joj to treba i zasto me to pita. Nisam hteo ni da joj potvrdim niti da joj negiram.
Prica se nastavlja tipa kako ona brine da ja nemam pribleme i da zeli da zna sta je u pitanju. I na svako njeno pitanje ja joj odgovaram da ona ne moze da mi pomogne i da ne zelim o tome da pricam sa njom, a ni sa bilo kime drugim.
Iz celog razgovora ona je mogla da zakljuci da je odovor u stvari bio da, ali da jednosavno nisam zeleo to da joj otvoreno kazem.
Sta vi mislite o celoj ovoj situaciji? Da li ste imali slicnih iskustava?
Da li sam trebao da joj priznam ili je mozda ovako bolje?
pa cemo popricati.
:rool:
