Bootstrap Framework 3.3.6

[Wight]

Ne vidim poentu u namernom povredjivanju ljudi koji su ti sve u zivotu. A bol je u tom slucaju neminovnost. Naravno da me nije strah, pa davno sam pobedila sve svoje demone, jednostavno mislim da nema svrhe. Ako mi je ikada postavljeno direktno pitanje, dala sam i iskren odgovor, naravno samo ljudima za koje mislim da imaju "pravo" da to uopste pitaju, a nekima sam i sama rekla. Po osecaju, kako mi kada dodje. Ne mislim da cu s emisijom na radiju b92 bilo sta resiti. Jednostavno nisu svi ljudi u svakom trenutku ni spremni da cuju istinu.

[castor]

Mislim da mama zna, ali to ne pominje. Nikad nismo ni pricali o tome. Tati ne bih rekao, on to definitivno ne bi razumeo kako treba.

[pthalo]

autovala sam se sa 12 godine.

[CokoladnaBananica]

iskreno, mislim da sam u ovoj temi odgovorio kako me nije strah, vec ne zelim da moji znaju ono sto ne moraju.
Posle autovanja mami, shvatam da me ustvari bilo jaaako strah, i da sam zato najvise oklijevao.

[Hans]

Da je ovo malo normalnija sredina, gde se neke stvari zadrzhavaju za sebe, gde ono shto je porodicno ostaje u krugu porodice, mislim da bih se i outovao. Znate, neophodna je posebna klima za te stvari. Neophodno je izmeniti neke stvari kod ljudi a tichu se poimanja sveta i odricanja od "tradicionalnih srpskih vrednosti- TSV"...A s obzirom na chinjenicu da je dekadencija u svakom smislu danas in, a time je i porodica izgubila na vaznosti, vec individualni duh pojednica preovladava, sto je i normalno, mislim da se retko koga tice "ko mi guzva postelju".

[blenta]

ne bojim se jer sam zaradjujem svoje pare
sam sebi placam rucak
sam sebi kupujem patike, knjige i dzidza bidze
sam placam svoje racune

mislim da znaju al ja im to necu naglas reci
ne jer se bojim, neg jer smatram da je to moja stvar
i da oni tu nemaju apsolutno ni mikron prava glasa

isto tako mislim da i to jako dobro znaju
jako sam im zahvalan na tome sto to bas tako i shvataju

[Nocturnal]

Anketa je pomalo nekompletna zato sto ne pokriva npr. moj slucaj. Ja sam delimicno out porodici zato sto znaju brat i keva, cale ne (a nema te opcije u anketi ). Caletu jos nisam rekao zato sto ne znam kako bi reagovao tako da bi to moglo da se podvede pod strah, ali kevi i bratu sam se bez problema out-ovao. Znaci da li se plasim out-ovanja zavisi od karaktera pojedinih clanova porodice, pojedinacno, tako da ne mogu da odgovorim na pitanje da li se plasim out-ovanja porodici, vec ovom ili onom clanu porodice ponaosob.
I kako ja sad da glasam ? Jedino ako mi se omoguci da glasam za sve 3 opcije paralelno .

NOX

[ES-BG]

Da

Moji ne znaju

Ustvari mislim da oni vec pretpostavljaju jer nisu glupi, a i mislim, imam 21 god i nikad nisam imao devojku, niti je doveo kuci cak cesto mislim da i znaju al cekaju valjda da ja to kazem, a ja cekam da mi oni daju doznanja da znaju pa da nam bude svima lakse.

Mislim da cu vrlo uskoro da im kazem, ili bar mami i sestri za pocetak, a caletu otom potom, kad ove dve svare !
Keva je skroz liberalna i savremena zena, voli razlicitosti, nije u fazonu 'treba se uklapati u okolinu' nego bas naprotiv 'svako treba da radi sta zeli i sta ga cini srecnim i ne treba da ga interesuje sta ce drugi o tome da misle i pricaju' ... tako da sam cesto bio na korak da joj kazem.
Ali opet, onda bi krenula sa pricama kako zeli da ima unucice, kako treba da nadjem devojku, itd .... i tu se sjebem i odustanem.
Nije homofobicna a i ne gotivi homosexualce previse.. u fazonu je "nek spava ko s kim hoce, samo ne moraju da paradiraju i ljubakaju se po ulicama"

Tako da mi je nekako skroz tesko da joj kazem. Mnogo je volim i uvek je bila uz mene, i znam da bi ovo prihvatila, ali bojim se da je vidim uplakanu. Ali bice mi puno lakse kad kazem. Opterecuje me ovo 'skrivanje' i glumljenje str8a i prica kako eto jos uvek nisam nasao devojku - 'ima sinko vremena, pojavice se vec neka, il ce ona tebe naci' hahah

[...Sitnicava...]

Originally posted by Wight
Ne vidim poentu u namernom povredjivanju ljudi koji su ti sve u zivotu. A bol je u tom slucaju neminovnost.

Često se ističe taj argument, ali zapravo nije u tome stvar već u upoznavanju sa sopstvenim detetom, osećaju bliskosti, podrške...

Što se teme tiče, da, ja se bojim autovanja porodici i ne vidim da ću ikada sesti pred svoje i reći im "hej, ja sam gay" već rađe puštam da nekako oni sami to zaključe. Ne spominjem muškarce kojih nema u mom životu, pa se nadam da će jednom sami sebi priznati ono što deluje i više nego očito.
A svima koji su priznali, svaka čast.

[ES-BG]

Evo da se pohvalim da sam se out-ovao mami ! A to mi je bio i najveci strah, samo da sam nju izbrisao sa liste, sad imam utisak da mogu bilo kome da kazem (mada necu)...

Dugo planiram to da uradim i pocelo je bas mnogo da me opterecuje ! Napisao sam joj pismo da procita gde sam sve lepo napisao (jer bih usmeno verovatno bilo grozno, ja bih se davio i gushio a morao bih da je gledam kako sa shokom slusa sta joj kazem) .
zato sam uradio ovako. Za 2 sata sam se vratio kuci a ona me je zagrlila i rekla da me voli i da joj je bitno da ja budem srecan bez obzira dal mi se svidjaju devojke ili muskarci, i da to ne bi trebalo da promeni nas odnos. Rekla je da je par puta sumnjala al da je ipak uvek mislila da nisam gay !
Meni je sada mnogo lakse, medjutim, moram da priznam da se nekako pred njom osecam cudno i ne osecam se prijatno jer ona samo o tome zeli da prica i ispituje me ... rekla mi je da nema problem sa tim ali da joj je tesko zato sto zna koliko je tesko biti gay ovde u Srbiji i plasi se da me neko ne povredi ... i ono uobicajeno "zao mi je sto necu imati unuce" al ajd, ima unuce od cerke (moje sestre) pa nije bas smak sveta.
Jos mi je rekla da tati niposto ne govorim jer ima da poludi, da sigurno nece odmah i lako da me prihvati i da ce nju kriviti za to sto sam peder, a ona ne zeli da kroz sve to sada prolazi. A posto ja i ne osecam neku veliku potrebu da kazem tati, nisam mnogo blizak s njim, za sad mi je mama dovoljna. I eto tako ... sta znam, cudno je, u jednu ruku veliko olaksanje jer sam rekao i dobio podrsku, a u drugu ruku novi teret jer se osecam neprijatno u njenom prisustvu i vidim da joj je ipak krivo.

[RuznaGlupaZla]

Originally posted by ES-BG
novi teret jer se osecam neprijatno u njenom prisustvu i vidim da joj je ipak krivo.

vrijeme to izglača

[Innamoramento]

Za sada se bojim jer imam 17 godina... Ne bojim se jer će se oni nešto razočarati u mene, već što mogu da mi zabrane da izlazim, mobilni, internet, verovatno bi me i kod psihologa poslali...
Ali kada se budem zaposlio, i kada se budem osamostalio, ne vidim razlog zašto im se ne bih outovao...

[Lady Achilles]

Ne znaju i nikada nece saznati.Oni su vrlo konzervativni i to smatraju za bolest.Kada bi se Outovao,pa ne znam ko bi koga tu ubio.Da li otac moju majku(sto me je rodila),sebe(sto ga strefi takva bruka) ili mene.Zbog toga ova Lady odlazi u inostranstvo da zivi kao sav normalan svet.

[Madonna]

you go girl! :shawndawsonsversionofpaulaabdul:

[Zwezdica]

Sto vise vremena prolazi sve sa manje bojim, a realno sve me vise i boli guza.. Eto tako..

[Lady Achilles]

Originally posted by shut
you go girl! :shawndawsonsversionofpaulaabdul:

[ES-BG]

Proslo je petnaestak dana od kako sam se out-ovao, medjutim ...

mama je to prihvatila OK, kada sam joj tek rekao, ocekivao sam goru situaciju. Prvih par dana (2, 3 dana) vidjao sam je uplakanu, malo smo 'gutali knedle' a onda je sve to proslo i sve je bilo super. Do pre 2, 3 dana. Pocela je stalno da mi prica kako je 'usla u tematiku', cita knjige, itd. Kako misli da to ipak nije urodjeno, nego da su oni (ona i cale) nesto pogresili u vaspitanju, bla, bla ... rekao sam joj da ne razmislja o tome, da se ne opterecuje, jer svakako da nece da me promeni, i bolje joj je da se ostavi toga nego da trazi krivca u sebi i da se pita 'zasto', ' da li moze da se promeni' itd ... vec 2 dana ona uporno nabacuje neke price o psihologu, i prica mi price 'ne zelim da te menjam, niti imam problem, samo hocu da porazgovaras, da vidimo da li je uzrok tamo negde u detinjstvu, ili si takav rodjen' ....
Sve to me jako opterecuje ! Stvarno sam bio odusevljen prvom reakcijom, odsustvom shoka i histerije i svega toga, osetio sam se mnogo bolje, 'slobodnije', .... a sad je pocela o psiholozima !!!!!!
Ima li neko slicno iskustvo ??? Nadam se da ce je proci i da ce za mesec, 2, 3, 5 sve doci na svoje, jer u suprotnom stvarno moram da se odselim iz kuce da ne slusam vise te price !

[Speculum Columbae]

Keva zna. Toliko dugo zna, da je smo najgore prošli i sada sam prihvaćen.
Ćale zna koliko i ona (od mog 6 razreda zvanično), ali je prestao da me pita. Verovatno je mislio da je samo faza neko vreme, a kada je ukapirao da nije faza više ne pita.
Nije mi problem.
Nisu baš podrška, ali svakako ne odmažu. Imam dom, njihovu ljubav, poštovanje i sve.

[Kragi]

Mislim da je najveći strah kada je outovanje u pitanju onaj koji osetite kada hoćete da se outujete porodici. valjda je nekako najvažnije da tu dobijete podršku.
u principu sam se dugo dvoumio da li da to uradim, pokušavao da na neki indirektan način to stavim do znanja i trebalo mi je dobrih 27 godina da to i uradim, onako direktno.
danas sam na faceu, sa sve širom porodicom medju prijateljima (braća i sestre od stričeva, tetki i sl. ) podržao paradu, klao se sa ovima iz grupa tipa 'sveti amfilohije' i nisam imao nikakav problem dok su sve to posmatrali, niti morao bilo šta da objašnjavam
sad mi bude žao što nisam out od recimo 18e

[deran]

Originally posted by ES-BG

Proslo je petnaestak dana od kako sam se out-ovao, medjutim ...

mama je to prihvatila OK, kada sam joj tek rekao, ocekivao sam goru situaciju. Prvih par dana (2, 3 dana) vidjao sam je uplakanu, malo smo 'gutali knedle' a onda je sve to proslo i sve je bilo super. Do pre 2, 3 dana. Pocela je stalno da mi prica kako je 'usla u tematiku', cita knjige, itd. Kako misli da to ipak nije urodjeno, nego da su oni (ona i cale) nesto pogresili u vaspitanju, bla, bla ... rekao sam joj da ne razmislja o tome, da se ne opterecuje, jer svakako da nece da me promeni, i bolje joj je da se ostavi toga nego da trazi krivca u sebi i da se pita 'zasto', ' da li moze da se promeni' itd ... vec 2 dana ona uporno nabacuje neke price o psihologu, i prica mi price 'ne zelim da te menjam, niti imam problem, samo hocu da porazgovaras, da vidimo da li je uzrok tamo negde u detinjstvu, ili si takav rodjen' ....
Sve to me jako opterecuje ! Stvarno sam bio odusevljen prvom reakcijom, odsustvom shoka i histerije i svega toga, osetio sam se mnogo bolje, 'slobodnije', .... a sad je pocela o psiholozima !!!!!!
Ima li neko slicno iskustvo ??? Nadam se da ce je proci i da ce za mesec, 2, 3, 5 sve doci na svoje, jer u suprotnom stvarno moram da se odselim iz kuce da ne slusam vise te price !

da,uvek međutim...

od svih iznetih priča ovde,tvoja me je najviše dirnula...

uglavnom,prihvatila ili ne,veruj da je bolje što si kazao sad i tako...

njena reakcija je za ovu sredinu manje-više uobičajena...

[Srklet]

iskreno, naslov ovog topica govori sve.
problem u suštini nije u porodici, bila ona homofobna ili ne, nego u strahu pedera. mnogi se pederi nikada ne outaju sebi, niti se prihvate kako treba, nego se tu previse kalkulira s vlastitom nerazrijesenom psiho(pato)logijom koja je rezultat heteronormativne okoline. (mnogi od njih se, recimo, i dalje furaju da su biseksualci, cime omalovazavaju sve one koji doista jesu, koristeci njihovu orijentaciju i identitet za kamuflazu vlastitog kukavicluka. )
u ovom topicu sam procitao hrpu spektakularno nebuloznih objasnjenja zasto se pojedinci nisu outali roditeljima, neka od njih zapakirana u naoko validnu argumentaciju, a zapravo suplja kao kvaran zub. tako i zaudaraju.

anyway... ne, nisam se bojao outanja porodici. osvojio sam drugo mjesto (i 1000 eura ) na jednom knjizevnom natjecaju s kratkom pricom koja je imala gay temu. roditelji su zatrazili da procitaju pricu. isprintao sam dva primjerka, posjeo ih na kauc i dao im da citaju. ja sam za to vrijeme citao jutarnji list (i danas se sjecam, inoslav bešker je imao jedan od svojih bezbrojnih komentara o papi, koji se tada prezivao woytila). nakon što su pročitali priču, bilo je mojim roditeljima jasno, ali su za svaki slucaj jos pitali da potvrde, a ja sam potvrdio.

bilo je raznih svadja oko mojeg pederluka, ali se nikada nikada nikada nisam bojao. jednostavno nisam imao razloga. bilo je i neugodnih i bolnih trenutaka u tim svadjama, no bilo mi je i tada jasno da su neizbjezni, bas kao sto su mi danas vecinom smijesni. ali se nisam bojao, jer bih se osjetio totalnim jadnikom da se bojim biti ono sto jesam pred roditeljima, sestrom.

[luciferin91]

Ne bojim se, ali cu im javiti kada budem daleko u inostranstvu, u Izraelu, u podzemnom bunkeru, preko zashticenog broja, sa predsednickim osiguranjem.... na tajnoj lokaciji.

[dukkehjem]

vec autovan. nisam samo babi i tetki jednoj, s tatine strane.
al se ne plasi, samo su mnogo homofobne, pa bismo prekinuli verovatno svaki medjusobni kontakt, ili bi sizele, a zao mi babe jer je stara pa necu da dizem frku...

[simarrgL*]

moji znaju, keva je super skrooz, ali cale je

tesko mi je zbog toga

[HPLC]

To bi izgledalo ovako:

Ja: Mama, tata... ja sam gej
M: ?
T: štaa?
Ja: volim dečake...
...
M: pa dobro... ja sam sumnjala da jesi...
T: ja sam se nadao da nisi...
...
M: nego, gde je on?
Ja: on?
M: pa da, on, tvoj dečko..
Ja: nemam ga već dugo
...
T: da li si ti siguran da si gej?





evo ga scenario za tu kratku dramu.

[Speculum Columbae]

Originally posted by HPLC

To bi izgledalo ovako:

Ja: Mama, tata... ja sam gej
M: ?
T: štaa?
Ja: volim dečake...
...
M: pa dobro... ja sam sumnjala da jesi...
T: ja sam se nadao da nisi...
...
M: nego, gde je on?
Ja: on?
M: pa da, on, tvoj dečko..
Ja: nemam ga već dugo
...
T: da li si ti siguran da si gej?





evo ga scenario za tu kratku dramu.

Fantastično!
- Sine?
da?
- Aj mi donesi čašu vode...

[Dear Lucy]

out sam od svoje prve lezbejske veze. šta je tu je. da mogu opet da biram i ovog puta da razmislim, ne bih to nikad uradila. povredila sam ih, povredili su oni mene, a sad sam ionako pristalica mišljenja da roditelji treba što manje da znaju o našem intimnom životu.

[rude_boy]

Nisam se jos outovao roditeljima i nemam neku veliku zelju. Ne znam koliko bi mi to pomoglo posto i ne zivim sa njima. Vec godinu dana i ne zavisim od njih, ali ne znam da li ima svrhe. Cudno, kod mene bi to cale lakse prihvatio. Otvoreniji je po tom pitanju. Skoro, pred paradu, imao je operaciju diskusa i bas smo se zezali da kad prohoda idemo da se sa ponosom prosetamo. Kevu bi to mnogo povredilo, tradicionalna je i vrlo krhka. Ona i za neke sitnice preplace noc. Ne zelim ni da zamisljam.

Inace sinoc sam na zurci outovao jednoj dobroj drugarici. Prihvatila je to bez problema, poljubila me i rekla da nikada nije ni pomislila da sam, ali da me potpuno podrzava. Lep je osecaj.

Edit: zaboravih reci, ne, ne plasim se vise.

[MISSingPuzzlePiece]

Da, mislim da roditeljima nikad neću reći. Oni jesu protiv toga i smatraju da je to poremećaj ali se ne plašim njihove reakcije u tom smislu već ne želim da osete razočaranje, bol i da im bude žao mene. Sestrama sam se autovala jer smatram da imaju pravo da znaju i ne želim da to krijem od njih. Nikad nisam imala blizak odnos sa njima, ali sada ga imam. I što je najvažnije, posle tog početnog šoka, razumele su. I mnogo mi je lakše.

[Zwezdica]

Moja tetka zna.. Iako joj se nisam outovala, shvatila zena sama. Pozvala me i rekla da nije bitno da li imam decka ili devojku i da je bitno samo da imam dete (ja i deca, aha, sigurno). No dobro.

Mama ne shvata ili pre nece da shvati, a ja joj na SVE nacine pomazem da shvati. Prvo kada je bila parada, ja sam svim silama branila, podrzavala, gledala vesti sa takvom strepnjom i govorila da zelim samo da se svi ucesnici vrate kuci zivi i zdravi. Nista nije skontala. Prosle nedelje sam bila na faxu, sa profesorom koji me je pozvao da mu budem pomocnik na sastanku sa Labrisom (outovana sam tom prof.). Dodjem ja kuci, pricam da me je zvao, ko je bio na sastanku, sta se pricalo, da ce se raditi Povelja o studentskim pravima i da ce ubaciti i diskriminaciju ljudi razlicite sexualne orjentacije, izmedju ostalog, da su bile devojke iz Labrisa, objasnim joj sta je Labris i cime se bave. I ona ne konta. Pa jbt sto je bas mene zvao od 10 000 studenata na Pravnom? Aman zeno skontaj.