Bootstrap Framework 3.3.6

[luciferin91]

Originally posted by Effective

Utice dosta .

Rekla sam prvo mami sa 15 godina , onda sestri sa 18 godina i tati sa 21 godinu . Outovala sam se samo porodici.
Sestra mi je isto bi/gay pa je tesko podnela sto sam ja gay 100% .

Mama je rekla da joj je zao sto cu imati problema u zivotu zbog toga i sto cu biti nesrecna.Bila je u pravu ..

Tata je jedini ok reagovao jer ima gay prijatelje i razume me , samo me je zamolio da mu ne pricam sa kime sam u vezi itd ..

Zamolili su me roditelji za diskreciju , zivimo u malom gradu , da ne govorim prijateljima , da ne govorim nikome jer je kako mama kaze "nasa kuca gay leglo" . Sestra se outovala svojim prijateljima i njoj je lakse .

Glupo mi je i da zamislim da nekome od sestrinih prijatelja sada sa 25 godina kazem da sam gay .
Pokusala sam jednom ..

I to je uticalo na moj zivot da nemam prijatelje jer niko nece da bude prijatelj sa nekim ko ne prica nista o sebi itd .. Povukla sam se u ucenje , fax i to da imam samo kolege , ne prijatelje ..

Ali tuzna sam iznutra . Da se vratim u proslost , rekla bih sa 19/20 godina nekim prijateljima sa kojima sam se druzila tada . Ali odlucila sam da ih odbacim od sebe i napravim se u drustvu da sam nezainteresovana za muskarce i smotana po tom pitanju .. Glumila sam tokom srednje skole a sada mi je muka od svega ..

shta studirash?

[Hys.]

Da obnovimo temu....

Za one koji su autovani-da li postoji preloman trenutak u vasem zivotu kada ste odlucili da vasa neautovanost vise nece imati uticaja na to kako zivite?

[Blady]

Da, kada sam postala samostalnija.. !

[~ Le Saint X ~]

OUTovan sam mojima vec 6,7 godina
a nekih 5 svim prijateljima (str8 i bi...hahaha...gay je vec normalno da su znali)

[EYA]

ja tek sad kapiram koliko neoutovanost i internalizovana homofobija ljudima upropascavaju zivot na svim nivoima.

skupite hrabrosti, vredno je svakog rizika. slobodaaa i ljubav se ne mogu razdvajati

od starta sam outovana svima... tako mi bilo logicno... nego sam imala razumevanja za tudju neoutovanost, a sad je vise nemam...
jel se stidite? stidite se, od volje vam i kukavicluka... samo dalje od mene

[Orlando the Lady]

Originally posted by EYA

ja tek sad kapiram koliko neoutovanost i internalizovana homofobija ljudima upropascavaju zivot na svim nivoima.

skupite hrabrosti, vredno je svakog rizika. slobodaaa i ljubav se ne mogu razdvajati

od starta sam outovana svima... tako mi bilo logicno... nego sam imala razumevanja za tudju neoutovanost, a sad je vise nemam...
jel se stidite? stidite se, od volje vam i kukavicluka... samo dalje od mene

radikalno ti je ovo... I ne sasvim tacno, ako se ja pitam. Nije bas da se zivot propasti na svim nivoima. daleko bilo! I dalje treba pokazati razumevanja za neka neautovanja, tiha...voda...breg...roni


i ne znam kako autohomofobi mogu da se stide, ako oni jdnostavno- ne kapiraju. sve dok se neko autovao sebi, presao je vise od pola puta. which is an immense way.

''

[EYA]

radikalno, bez trunke razumevanja

[EYA]

p.s. Tord Gustavsen Trio

[Zemunac]

Originally posted by Hys.



Nego na primer da zbog toga sto niste autovani roditeljima kada se vidjate ili zivite sa nekim, morate da lazete, krijete...Da li vam to smeta, i da li to utice na to kako i koliko cete se vidjati sa nekim?



Jako me zanimaju vasi odgovori na ovu temu.

Sada nemam ovakvih problema...
Kad sam bio klinac i kada sam ushao u sve ovo, bilo mi je dosta nezgodno i neprijatno da odgovaram na pitanja tipa gde sam bio celu noc, sta sam radio itd i da pritom lazem... Pa josh i kad sam ishao na more, pa mesec dana ziveo sa deckom... Sve dok nisam mojima stavio do znanja da se to njih apsolutno ne tiche i da je to moja privatnost...
A sada josh jedino keva ne zna za mene. Ostatak porodice zna, ali o tome uopste ne prichamo niti mislim da to njih uopste treba da zanima i ne potenciram to...
I sada je to naravno mnogo lakse... Sa 26 godina dosta sam preokupiran drugim stvarima, pa mi takve stvari nisu nikakva kochnica u zivotu.

[sort_of_me]

Utice, utice... Zasad nazalost negativno zbog roditelja koji ne znaju, pa moram da krijem, bar dok ne stanem na noge (a zivim sa njima )... Ali mnogo je bolje otkad sam rekao nekim prijateljima koji me podrzavaju (pa ne moram da se pretvaram, lazem ili izmisljam). Mnogo sam opusteniji i nije me vise toliko strah, ne pravim problem oko toga da nekom kazem (ako zasluzuje da zna )...

[Blentavo_iz_nehata]

Ja sam autovana . Za mene znaju svi i to mi je ok. Dugo sam imala problema zbog toga, majka nije prihvatala , sad se ta tema prosto ne spominje ili se jako retko spominje ali bez ikakvog prebacivanja ubedjivanja i sta ti ja vec znam i to je ok. Da se vratim u nazad opet bi to uradila jer mislim da sam ispravno postupila bez obzira kroz sta sam prosla. Nemam malo godina , iza sebe imam vezu s tipom od 7,5 god... koji takodje zna za mene . Nisam naisla jos na neko odbijanje okoline . Trenutno sam u inostranstvu pa mi je lakse mozda od vecine vas koji ste u Srbiji, mada ja mislim da je sve to stvar kako se covek postavi i kako objasni ljudima. Vecina mog drustva je bilo homofobicno, svi su i dalje tu sa mnom, niko mi nije okrenuo ledja.. cak milism da su promenili svoje misljenje i da malo drugacije sad gledaju na sve to. Mada da budem realna koga to treba da zanima sem mene same, to je moj zivot , koliko god sebicno zvucalo a ja sam pored svega srecna sto sam lezbejka .

[~ Le Saint X ~]

Originally posted by ~ Le Saint X ~

OUTovan sam mojima vec 6,7 godina
a nekih 5 svim prijateljima (str8 i bi...hahaha...gay je vec normalno da su znali)

p.s.
Nisam imao problema ni pre ni posle
tj moj zivot se nikako nije promenio
ok,mozda malo na bolje
zbog jos vecoj otvorenosti medju nekim ljudima

[boo_radley]

Jao ja sam skoro primetila jednu 'zanimljivu' svoju osobinu koja je nastala usled moje neautovanosti porodici. Naime, kad pricam sa njima uvek moram malo da se kontrolisem, da ne kazem previse, jer su jako, jako homofobicni i nema nikakve sumnje da bi me cale finansijski odsekao u najmanju ruku, a mozda i isterao iz kuce. I skoro sam primetila da mi je to postala navika nekako i da sam tako rezervisana i kad pricam, narocito kad se tek upoznajem, sa nekim ljudima kojima mi zapravo nije problem da kazem. I cak im i kazem, al' dzaba i dalje ostanem tako rezervisana. Bolesno brate.

Sad tek, kad sam ovo skapirala, jedva cekam da zavrsim faks, nadjem pos'o, iselim se i autujem...i odem na lecenje.

A inace sto se ovih slava i slicnih 'zgoda' tice, nisam jos imala takvih situacija, a i trudim se da te dogadjaje izbegavam, bas su mi naporni. I nikad mi nije ni palo na pamet da toliko iskrivljujem stvarnost i izmisljam da imam decka ili da lazem da mi se neki decko svidja. To mi je nekako bas bas sick. Ja zapravo i ne lazem samo izbegavam razgovor na tu temu sa porodicom.

[Hys.]

Originally posted by Momo

ma na stranu to sto mozes mnogo da uradis za druge, autovanjem sebi najpre olaksavas neke strvari... osim ako ti je fetis da vodis taj dvostruki zivot ili ako i sam/a mislis da su homofobi u pravu za ona 4 zida ako ne i za nesto gore od toga...

drugo, taj strah ne samo da se vremenom racionalizuje vec se i mi nadam se vremenom sve vise osvescujemo i prosto ne zelimo da prihvatimo da se necije tudje (strejt) veze i brakovi hvale i podrzavaju dok se nasa veza diskriminise...

da...

Ja sam u braku a i dalje mi ludacki smeta sto moja veza sa devojkom ne moze da ima ni pola takvog statusa u ocima odredjenih ljudi.

I ono, prica se o deci, kuci, planovima, letovanjima, svemu, kada su strejt parovi u pitanju, i o tome moze da se prica tako i to je normalno, a kada gej par moze to da radi sa porodicom i poznanicima, onda treba valjda da se oseca super zahvalno. Gej veza ili ne postoji, to jest vas partner/ka i vi ne postojite kao par za deo vaseg okruzenja, ili ima nizi status od strejt veze u ocima mnogih. I ja sam zbog toga jako, jako besna.

Kad na tako neke stvari pomislim, znam da cu sada reci sto je milion puta receno, ali stvarno /iznova/shvatim koliko su ljudi ovde veliko vecinom zatucani/ograniceni.

Jedino mesto gde sam se osecala potpuno slobodno je bilo van ove zemlje. Nisam morala da razmisljam ni pola sekunde o bilo cemu i bilo cijim jebenim osecanjima i cemu god.

[ganimedbg]

Naravno da utice, i to veoma negativno. Toliko negativno, da postaje frustrirajuce. Generalno, kada covek ne ispoljava svoju prirodu, to vodi u razne vrste neuroza.

Pretvarati se pred ljudima da si neka druga osoba, lagati non-stop, ziveti u strahu od reakcije drugih, nedostojno je zivota coveka. Pritom, homofobna propaganda je toliko jaka, da se ne nazire kraj.

Ponekad pomislim da je resenje odlazak iz Srbije, ali onda shvatim da bi mi ti isti homofobi u mom okruzenju nedostajali. Bolesno, zar ne?

Uvek sam imao razumevanja za probleme drugih, no, nisam siguran koliko bi drugi ljudi imali razumevanja za moj problem. Znam da bih tada video ko mi je pravi prijatelj, ali po koju cenu.

Autovacu se tek kada nadjem nekog vrednog toga. Nekog dostojnog, da me ne interesuje sta ce drugi reci. Do tada, zivim svoj frustrirajuci zivot.

[Hys.]

Originally posted by ganimedbg


Autovacu se tek kada nadjem nekog vrednog toga. Nekog dostojnog, da me ne interesuje sta ce drugi reci. Do tada, zivim svoj frustrirajuci zivot.

To me seti na ono sto se ovde pominjalo-da neki cekaju da imaju nekog bitnog u zivotu da se autuju, a nekim to nije bitno.

[ganimedbg]

Originally posted by Hys.

Originally posted by ganimedbg


Autovacu se tek kada nadjem nekog vrednog toga. Nekog dostojnog, da me ne interesuje sta ce drugi reci. Do tada, zivim svoj frustrirajuci zivot.

To me seti na ono sto se ovde pominjalo-da neki cekaju da imaju nekog bitnog u zivotu da se autuju, a nekim to nije bitno.

Nazalost, tako je. Zivimo u Srbiji, zemlji ''seljaka''. Zemlji, u kojoj je biti ubica, lopov, narkos itd. uzvisenije nego biti gay. Pritom nije vazno ni kakva si osoba u moralnom, profesionalnom, obrazovnom smislu, vazno je sa kim spavas.

Medjutim, dodje mi ponekad misao - zivot je samo jedan. Necu u 60-oj godini da shvatim da sam protracio zivot, ziveci lazno i zbog drugih. Zelim da ga zivim zbog sebe i zbog svog partnera.

Ne znam, sve je tako zbunjujuce i frustrirajuce.

[Sanja Steppenwolfin]

pa npr mami nikad nece biti jasno kako obozavam da nosim tatine sorceve, kosulje i kravate

[Srklet]

Originally posted by ganimedbg


Medjutim, dodje mi ponekad misao - zivot je samo jedan. Necu u 60-oj godini da shvatim da sam protracio zivot, ziveci lazno i zbog drugih. Zelim da ga zivim zbog sebe i zbog svog partnera.

Ne znam, sve je tako zbunjujuce i frustrirajuce.

pa meni se uvijek cinilo da se treba prvenstveno outati zbog sebe, a ne zbog bilo koga drugog, pa i voljene osobe.
to cekanje na ljubav mi se cini kao klimava pozicije, s vise strana.
prvo, odgovornost za svoj coming out delegiras na tudja pleca. drugo, sta ako ta velika ljubav ne dodje, jel to znaci ormar zauvijek. trece, u trenucima zaljubljenosti znamo postupati iracionalno, pa je pitanje koliko je zaljubljena iracionalnost kao gorivo za coming out konstruktivna stvar.
cetvrto i potpuno osobno, meni se uopce ne bi svidjalo ako bi se moj decko isao zbog mene outati ljudima, em bih se osjecao iskoristeno em bi mi on pao u ocima.

[Lux_bl]

U svakodnevnom životu je sve bilo ok do sada... ali nalazim sve teže druženje sa ljudima koji ne znaju za mene jer se osjećam neiskreno i samim tim sve manje cijenim naš odnos...

Nekad mi stvarno dopizdi i čekam bolja vremena. Jebe mi se za sve, ali još nisam spreman pričati sa familijom... Kad to riješim, skidam teret sa ramena! (Yes, WE CAN)

[mOwbid]

jako utice, na sve sto radim. strasno.

[acid drop]

uticala je sama činjenica da sam gej, jebi ga.

nekim ljudima sam autovana zvanično, a mnogima nezvanično (to je ono kad pogrešiš, ili se autuješ alapači).
nekada sam brinula zbog toga, ali sada me nije briga. kad bi me neko pitao "jesi ti lezbejka?" rekla bih, "jesam, ima nekih problema?" ( )

autovala sam se veoma rano (15) i od tada počinje neki period mog čaurenja koji traje do negde .. 18. recimo, u poslednjih godinu dana sam se dosta izmenila, ali mislim da je taj period ostavio trajne posledice na mene. :asocijalna:

[Markiza]

Neautovana-urnise me to....

[alfhild]

To sam sto sam, zivim jedan jedini zivot i ne znam za drugaciji. Da sam str8 mozda bi bilo nesto drugacije, ali to iz ove perspektive ne mogu da znam.

[Hendrix]

Ja jesam vec

[Srklet]

Originally posted by alfhild

To sam sto sam

and that would be?

[Delete]

Originally posted by Popeye

Originally posted by alfhild

To sam sto sam

and that would be?

Recimo, individua sa svim svojim osobinama.

[ganimedbg]

Pre nekoliko dana sam se autovao svojoj dobroj prijateljici, koja je to prihvatila najnormalnije i apsolutno me podrzala. Mnogo sam srecan zbog toga i srecan sam sto je imam za prijatelja. Osecam se nekako lakse i slobodnije.

Cak je rekla da ce mi naci decka!

[macedonianlesbian]

Ja sam autovana 2 osobi (moja bratucedica i frendica 2 godini starija od mene, uci u drug grad (i ja ucim tamu, nisam htela da se zapisem u moji grad sredna skola).
Ali drustvo u moj grad ne zna i to jako utice. Jer su svi ljubovdzike (da ne recem kurvice) i svaku vikend menjaju decke i napinjaju i ja da si fatem decka i moram misliti kup lage stalno kako ja imam simpatiju u onaj drugi grad i ne zelim da si fatem decka jer volim onaj drugi. To me deprimira i osecam se osameno kad moram da izadjem s njima i mrzim moj grad. A u drug mi je super s ona drugarica koja zna za mene. A ne mozem da promenim drustva jer je grad premali i markirali su me kao "kurva" jebiga to a neki nacin mi je ok jer ne zelim ljudi da znaju za mene ali... ovo boli jako..

[Blady]

Ja sam poluautovana...
Za taj deo gde nisam, nemam ocigledno ni potrebu, ali ako bi to postao neki problem, ili da se osetim lose..

U svakom slucaju, mora da postoji postovanje za moju devojku, od svakog clana moje strane... znali oni to ili ne

A i kada bih bila, ne znam sta bih rekla
Umorila sam se od objasnjavanja.