- 18 Maj 2007, 07:36
#800327
Ulix, potpuno kapiram kako si se osecao u tom trenutku. Ja nikad nisam imao nesto tako, ali sam bio sa drugim ljudima kad se njima dogodilo. Ja ustvari nisam u Srbiji, nego u Kanadi gde je sve daleko slobodnije. Znam koliko agresivnih primitivaca ima u Srbiji koji bi i na samu izgovorenu rec gay ili ako cak i posumnjaju da je neko gay, nasrnuli, sto moze biti i opasno. Ja sam O.K. sa saobom, ali opet kazem, ne znam kako bih reagovao da zivim u Srbiji. Mozda i drugacije. Nikad se ne zna.
A sto se Tetke Histericus tice, zalosno je sto ljudi koji uglavnom najpre prolaze kroz tako traumaticna iskustva (kao ona na pocetku), samo da bi se onda preko noci odjednom preobrazili u nekoga kome je bas sve jedno kako se ponasa u javnosti, i kako sokantno to deluje na ostale u okruzenju, i ko je izgubio smisao sa realnoscu i diskrecijom. Ja bih licno porazgovarao sa tom tetkom, i izrazio moja osecanja. Najverovatnije ne bih voleo vise biti u njenom drustvu. Ali, sve je to licno. Ovo je bilo samo moje glasno razmisljanje. Ja sam inace dosta fleksibilan, i nikad ne kazem "nikad". Uvek ljudima dam makar jos po koju sansu da uvide svoju gresku i da se isprave.
Sto se tvog druga gimnazijalca tice, kad bih ja bio u tvojoj situaciji i ako bi mi toliko stalo do njega i njegovog drustva, ja bih mu najpre dao malo vremena, da se situacija 'slegne' :-) . Mogu samo zamisliti koji je to sok bio i za njega, jadnicak ;-) Ako se on ne bi javio nakon nekog vremena, posto mi je stalo do njega, onda bih ga nazvao i otvoreno pitao sta misli o tome sto se dogodilo i da li je u stanju i da li je voljan da me prihvati kao ovakvog kakav sam, posto sad vec zna. Naravno, ja se ni za sto ne bih izvinjavao, jer nista tu nije bila moja greska. Vidis, sve su to sitne gluposti koje mogu napraviti velike probleme (tvoj drug je, na primer, mozda mogao i da odreaguje na neki cudan naci i protiv svoje volje u trenutku soka ili razocaranja, znas na sta mislim). Dobro je da do toga nije doslo. A nadam se da ce i ta tvoja tetkica jednom odrasti. Nekada takve osobe (zalosno je da ovo kazem, ali je istina) i nisu oko tebe, jer ti samo mogu naneti stete. Izvini, u pravu si, ja tu tvoju tetkicu i ne poznajem; ne osudjujem je, vec samo iznosim svoje misljenje.
A sad nesto sto se meni dogodilo: i ja imam jednog dobrog druga ovde u Kanadi koji je, kako vi to slatko kazete, tetkica :-) u pravom smislu te reci. Duge plave kose i veoma zenstven. Jednom me je predstavio nekoj svojoj koleginici sa fakulteta (koja je inace pripadnik neke ultra-desnicarske americke hriscanske kongregacije, a jos i izgleda kao likovi iz americkih filmova slicnih tematika) kao njegovog najboljeg gay prijatelja: "Znas, i on je kao i ja gay. Upoznali smo pre mnogo godina na gay-chatu, znas ono, gde se nadrazeni gay muskarci nalaze za seks". Magarac! :-) Zenska umalo nije dobila infarkt, sirotica. Nije htela ni da me pogleda. Mogu samo da pomislim sta je sve pomislila o meni, kakve su joj sve perverzije pale na pamet, i da me je videla kako se kuvam u ogromnom kotlicu negde u paklu :-) . A ni meni nije bilo bas sve jedno. A on, nista! Samo se nasmesio i nastavio da prica o necem drugom kao da se nista nije dogodilo. Naravno, posle toga sam mu odrzao dooooobru lekciju o ponasanju na javnom mestu.
pa se izlanuo bivšoj devojci koja je to odmah prenela njenom tadašnjem dečku, koji je meni tada bio šef. I tako jedno jutro dobijem SMS u kom mi se kaže da se "pripremim" jer svi na poslu + svi klijenti znaju da sam gay. Inače, nisam imao zbog ovoga apsolutno nikakvih problema. Čak je i jedan kolega počeo da mi naprasno kuva kafu i donosi doručak. Oprostio sam prijatelju ovo "nasilno outovanje", i pre sam znao da mu je jezik brži od pameti. Eto, to je bio moj slučaj.
)