Bootstrap Framework 3.3.6

[Thomas]

Originally posted by Ulix
Cestitam.

hvala, hvala...

Par dana kasnije

a) jel postavlja pitanja?
b) da li vas odnos pokazuje tendenciju da se menja (na bolje ili gore)?

Pa za sada ne moogu ništa konkretno, da ti kažem, jer sam rešio, da ih neko vreme ne obilazim...

...bar mesec dana, dok oni to lepo ne prežvakaju i progutaju pa onda i svare.
Za brže varenje, šaljem im "pikantne" mailove.

Sa kevom se cujem preko telefona, ništa manje niti više nego ppre...
...i mislim, da je ona skroz OK.

Sad me vise zabrinjava bratova poruka, koja glasi:

***** ******* to me 12:05 pm (3 hours ago)

Znaš šta nemoj više da mi se obra?aš, nikad u tvom jebenom životu - jel ti jasno?!

Ja sam od petka bez brata. I nemoj slu?ajno da mi na o?i izlaziš jer ?u ti pustiti krv.

jbt, koji kreten....

Naravno da imam zelju da im se autujem (ko nema?), ali sada u ovom momentu svakako nije pravo vreme, zbog nekih problema koji su se skoro pojavili i koji, iako se ne ticu mene direktno, imaju uticaja na raspolozenje mojih roitelja.
Ne bih da budu neuroticni i pre nego sto im kazem.

Ti samo lepo sacekaj pravu priliku...

I mene bi suze dokrajcile.
Zato bih se radije autovao prvo ocu, pa tek onda majci.
Tata je stalozeniji po prirodi pa bi to prihvatio mirnije i onda bi i nju umirio. (A mama bi, garantujem, imala samo jednu misao u glavi: e jebiga, sad necu imati unucice... posto je klimakterijum usmerava da razmislja u tom smeru.)

A to sa unucima...
...to smo i mi ras?istili.

Rece ona, da ce sebi da usvoji par komada...
...kad ode u penziju.

I hvala na iscrpnom odgovoru.

Ma pratim ja vas.

Ne brini...

[Val]

Originally posted by Ulix
Kako su vaši roditelji reagovali kada ste se autovali?
Koliko dugo im je trebalo da to prihvate, kakav je vaš odnos bio neposredno nakon autovanja, kakav je danas (koliko je
od tada vremena prošlo)?
Kako ste to uradili?
Kada to uraditi?
Kako znate kada je "pravi" trenutak?
Ako pravog trenutka za tako nešto uopšte ima...

Joj, reakcija je bila smor.
Trebalo im ravne dve godine da prihvate, a odnos nije bio nikakav. Niti su oni znali gde sam ja, niti ja gde su oni.
Kako sam to uradila? Hm...pa stala ispred mame i rekla: " Mama, ne nerviraj me vishe, ja se udavati necu. U stvari, mozda i hocu, ali tek kad budem sigurna da je to devojka koju volim i gde je ta ljubav uzvracena." Ona iskolacila oci i pocela da vrishti na mene. Ja se okrenula i otishla.
Ja to uradila sa 21 godinu...po mom mnogo kasno! S obzirom da je to bilo pre 14 godina (a pre 12 su me prihvatili ovakvu kakva jesam) mislim da je vama sve to mnogo lakshe u danashnje vreme. Ne plashite se ljudi! Naravno kontam da oni koji josh uvek zive kuci i drze svoje noge pod tatinim stolom moraju da izigravaju str8ere! Zalosno...
Pravi trenutak: Takvog u mojim ocima nema po pravilu. To je onaj trenutak kad ti dopizdi da izmishljash kojekakve price, da te ne bi provalili, da lazesh samog sebe, a tim i okolinu.

[Val]

Originally posted by tramp
jeste da sam ovo vec drugde pisala ali ajde jos jednom:

imala duga zastavu u sobi i roze trouglove, organizovala gay i lezbejski filmski festival, pisala radove i predstave vezane za queer tematiku... ali on je valjda sve to racunao u nekakvu moju opstu liberalnost...

Pa bash je tvoj tata u Tuzli znao shta je rainbow zastava i shta predstavljaju roze trouglovi.

[CokoladnaBananica]

kada? pa ja se nesto mislim.,..i sve da to mama lijepo primi, glupo mi je da se autujem sada. ostavio sam to za momenat kada budem srecno zaljubljen, i kada budem zaista imao razloga da svima nama priustim tu komplikaciju - outovanje maminog sina:)
nekako mi je trulo da joj se outujem, a da nemam podrsku sa strane..