- 24 Avg 2014, 12:13
#2651949
...i meni popustili mehanizmi potiskivanja. A mislio sam da ću uspeti barem onoliko dugo koliko god su moji roditelji živi...
Kako sada zvuči smešno ova konstatacija, mada i malo glupavo
:D
Moram ovako malo satirično da opletem sebe.
Dosta dugo sam se krio. Negde od prve spoznaje (sa 12-13 godina do sad, u tridesetim) Potiskivao u sebi svoju prirodu. Baš baš... Ko zna koliko sam imao prilika da upoznam nekog koji je isti kao i ja ali moj zaštitnički program „budi strejt“ je u uvek delotvorno (non-stop) bio aktiviran. Sve dok jednog trenutka nisam više mogao da se optrećujem svojim postupcima (da pamtim jesam li ili nisam isključio internet stranicu, ugasio folder itd). I reših da se outujem... Hahh počinje...
Prvo sam rekao (negde beše februar ove godine) drugarici iz Hr (za koju sam inače znao da obožava gay friendly klubove i koja ima dosta gej „frendova“). A počelo je nešto iskukuljeno i izokola: Pa znaš kako, nisam ja baš iskren bio, nisam to što misliš a ne mogu da ti kažem... Videla ona da ne mogu da objasnim niti direktno da kažem šta me muči. Na šta je ona vrlo slobodno rekla „pljuni ga“ (gde sam se dobro nasmejao). Međutim odlučio sam da joj pustim jedan post sa drugog foruma gde sam pisao o tome kako biti gej nije pitanje izbora već rođenja na šta je ona odgovorila- i??? Moj odgovor je bio- pa to sam... al mi nije bilo sve jedno hoćeš li se i dalje družiti samnom...
Samo je rekla da sam blesav i da joj je drago što sam sada iskren sam sa sobom i da konačno budem totalno što jesam i da joj je čudno da, kako je i sama rekla, gejeve može da oseti na kilometar a za mene ništa. To sam prepisao isključivo dobroj (i podmukolj) glumi.
Nedugo posle tog dana, rešio sam da kažem i zajdničkom prijatelju (ispostaviće se kasnije njenom dečku). Koji je inače od onih koji hejtuju, mada sam prepoznao da ne razume šta znači biti gej i da ima neku toleranciju. Reče on: Kure (to je južnjačko tepanje) znao sam to još kada samo se upoznali... ali mi je drago što imaš potpuno poverenje u mene i da mi kažeš tvoj najveći problem i tajnu a praktično se znamo jako malo. Veli respekt si zaslužio...
Njemu se ovim putem zahvaljujem što je odigrao jednu vrlo bitnu ulogu u mom autovanju. Naredio mi je da kažem svojim roditeljima. Video je to kao moj veliki problem (i da se tu snebivam i nećkam) jer pripadam patrijahalnoj, pravoslavno verujujćoj porodici. Ispalo je da on ima više vere da će sve ispasti ok nego ja sam (to mu dođe normalno, sada kada se vrnem u nazad). Jer u meni se javila sumnja šta ako oni to ne podnesu dobro, pa ono famozno marš iz kuće... To je za mene bilo dramatično...
Reče drug- samo ti kaži a u svakom slučaju kod mene se traži fizikalac (što je bilo jasno da šta god da se desi imam gde da budem. Hvala velika).
I tako provedem besanu noć. Inače sam preemotivna ličnost i jako loše reagujem na dramu. I probudim se sa spremnim govorom. Čekao sam u kuhinji prvog koji se probudi. To je bila majka i prvo joj je bilo smešno što sam tako rano ustao našta sam rekao da imam problem da i moram da pričam. Čim je promenila raspoloženje rasplakao sam se. Jer počelo je u meni da se bori ono- nemoj reći ona će biti povređena sa- reci, nemoj da živiš u laži... U jednom trenutku sam je čuo- pa šta je bilo? Pa jel duguješ neke pare, jel si ukrao nešto... jel si ubio nekog??? Video sam da je počela puno da se brine pa rekoh- bar da je to našta je ona rekla šta ima gore od tog? I posle 2 minuta kada sam jedva izustio da sam gay i da ne mogu više da se krijem, ona sede i reče- pobogu dete pa jesi ti normalan, pa nisi ni prvi ni poslednji!! Pa šti si mislio, da te se odreknem??? Ma idi bestraga, pomislila sam da si napravio neko veliko sra**e.
Auuu kakvo olakšanje... i još je rekla- i šta sad !? jel se juče razlikuje od ovog današnjeg dana?
Tek sada ovo razumem.
Rekao sam posle i ocu, kada je ona izašla sa setrom do prodavnice. Na neki način mi je dala prostor, sobzirom da će isto tok otvaranja biti sa njim. On je prvo pomislio da je neko od bližnjih preminuo. Ali mu je posle bilo jasno o čemu će se raditi. Rekao je da je pomišljao da sam gay ali se branio verom (časna porodica, nada u potomke...). Rekao mi je da mu je žao ali prihvata činjenicu i da svaki problem koji imam da mogu da podelim (vezano za odnose u društvu, na poslu, životne...) ali da u ljubavnim problemima ne može da učestvuje. Razumem to i prihvatam.
Posle dva dana sam rekao i sestri. To je isto bilo emotivno al na neki način sam bio iscrpljen u pređašnjem autovanjem i bilo je dosta normalnije. Sestra je rekla- samo nemoj neku glupst da učiniš sa sobom jer posle mame i tate imam samo tebe...
I eto, sklon dramaturgiji izrežirao sam najcrnje misli a sve je do poslednje tačke bilo suprotno.
Koliko je lepo kada ne moram više da čujem za čestitku- da nam se oženiš (masovno-familijarna čestitanja za novu godinu, rođendan...) zato što najmiliji znaju i žele ono što će mene stvarno usrećiti. Takođe, zezanje sa strejt prijateljima ima totalno nov, blesav i drugačiji nivo, što je vilo zabavno...Kakvo olakšanje...
(unapred se izvinjavam za dugačak post ne znam drukč’e)
Kako sada zvuči smešno ova konstatacija, mada i malo glupavo
:DMoram ovako malo satirično da opletem sebe.
Dosta dugo sam se krio. Negde od prve spoznaje (sa 12-13 godina do sad, u tridesetim) Potiskivao u sebi svoju prirodu. Baš baš... Ko zna koliko sam imao prilika da upoznam nekog koji je isti kao i ja ali moj zaštitnički program „budi strejt“ je u uvek delotvorno (non-stop) bio aktiviran. Sve dok jednog trenutka nisam više mogao da se optrećujem svojim postupcima (da pamtim jesam li ili nisam isključio internet stranicu, ugasio folder itd). I reših da se outujem... Hahh počinje...
Prvo sam rekao (negde beše februar ove godine) drugarici iz Hr (za koju sam inače znao da obožava gay friendly klubove i koja ima dosta gej „frendova“
). A počelo je nešto iskukuljeno i izokola: Pa znaš kako, nisam ja baš iskren bio, nisam to što misliš a ne mogu da ti kažem... Videla ona da ne mogu da objasnim niti direktno da kažem šta me muči. Na šta je ona vrlo slobodno rekla „pljuni ga“ (gde sam se dobro nasmejao). Međutim odlučio sam da joj pustim jedan post sa drugog foruma gde sam pisao o tome kako biti gej nije pitanje izbora već rođenja na šta je ona odgovorila- i??? Moj odgovor je bio- pa to sam... al mi nije bilo sve jedno hoćeš li se i dalje družiti samnom...Samo je rekla da sam blesav i da joj je drago što sam sada iskren sam sa sobom i da konačno budem totalno što jesam i da joj je čudno da, kako je i sama rekla, gejeve može da oseti na kilometar a za mene ništa
. To sam prepisao isključivo dobroj (i podmukolj) glumi.Nedugo posle tog dana, rešio sam da kažem i zajdničkom prijatelju (ispostaviće se kasnije njenom dečku). Koji je inače od onih koji hejtuju, mada sam prepoznao da ne razume šta znači biti gej i da ima neku toleranciju. Reče on: Kure (to je južnjačko tepanje
) znao sam to još kada samo se upoznali... ali mi je drago što imaš potpuno poverenje u mene i da mi kažeš tvoj najveći problem i tajnu a praktično se znamo jako malo. Veli respekt si zaslužio...Njemu se ovim putem zahvaljujem što je odigrao jednu vrlo bitnu ulogu u mom autovanju. Naredio mi je da kažem svojim roditeljima. Video je to kao moj veliki problem (i da se tu snebivam i nećkam) jer pripadam patrijahalnoj, pravoslavno verujujćoj porodici. Ispalo je da on ima više vere da će sve ispasti ok nego ja sam (to mu dođe normalno, sada kada se vrnem u nazad). Jer u meni se javila sumnja šta ako oni to ne podnesu dobro, pa ono famozno marš iz kuće... To je za mene bilo dramatično...
Reče drug- samo ti kaži a u svakom slučaju kod mene se traži fizikalac (što je bilo jasno da šta god da se desi imam gde da budem. Hvala velika).
I tako provedem besanu noć. Inače sam preemotivna ličnost i jako loše reagujem na dramu. I probudim se sa spremnim govorom. Čekao sam u kuhinji prvog koji se probudi. To je bila majka i prvo joj je bilo smešno što sam tako rano ustao našta sam rekao da imam problem da i moram da pričam. Čim je promenila raspoloženje rasplakao sam se. Jer počelo je u meni da se bori ono- nemoj reći ona će biti povređena sa- reci, nemoj da živiš u laži... U jednom trenutku sam je čuo- pa šta je bilo? Pa jel duguješ neke pare, jel si ukrao nešto... jel si ubio nekog??? Video sam da je počela puno da se brine pa rekoh- bar da je to našta je ona rekla šta ima gore od tog? I posle 2 minuta kada sam jedva izustio da sam gay i da ne mogu više da se krijem, ona sede i reče- pobogu dete pa jesi ti normalan, pa nisi ni prvi ni poslednji!! Pa šti si mislio, da te se odreknem??? Ma idi bestraga, pomislila sam da si napravio neko veliko sra**e.
Auuu kakvo olakšanje... i još je rekla- i šta sad !? jel se juče razlikuje od ovog današnjeg dana?
Tek sada ovo razumem.
Rekao sam posle i ocu, kada je ona izašla sa setrom do prodavnice. Na neki način mi je dala prostor, sobzirom da će isto tok otvaranja biti sa njim. On je prvo pomislio da je neko od bližnjih preminuo. Ali mu je posle bilo jasno o čemu će se raditi. Rekao je da je pomišljao da sam gay ali se branio verom (časna porodica, nada u potomke...). Rekao mi je da mu je žao ali prihvata činjenicu i da svaki problem koji imam da mogu da podelim (vezano za odnose u društvu, na poslu, životne...) ali da u ljubavnim problemima ne može da učestvuje. Razumem to i prihvatam.
Posle dva dana sam rekao i sestri. To je isto bilo emotivno al na neki način sam bio iscrpljen u pređašnjem autovanjem i bilo je dosta normalnije. Sestra je rekla- samo nemoj neku glupst da učiniš sa sobom jer posle mame i tate imam samo tebe...
I eto, sklon dramaturgiji izrežirao sam najcrnje misli a sve je do poslednje tačke bilo suprotno.
Koliko je lepo kada ne moram više da čujem za čestitku- da nam se oženiš (masovno-familijarna čestitanja za novu godinu, rođendan...) zato što najmiliji znaju i žele ono što će mene stvarno usrećiti. Takođe, zezanje sa strejt prijateljima ima totalno nov, blesav i drugačiji nivo, što je vilo zabavno...Kakvo olakšanje...
(unapred se izvinjavam za dugačak post
ne znam drukč’e)
malčice nadrealan.
