Možda je do sada više trebalo da se baviš time da sretneš nekoga i budeš homoseksualac koji voli i oseća a ne da fasciniraš okolinu svojim outovanjem od kog nemaš ništa ako pritom spavaš sam. U protivnom ćeš postati usedelica sa 30 kao neki ovde. A verujem da to ne želiš.
Ja sam u 18. godini imao prvog dečka a do 23. sam živeo skoro godinu i po sa tadašnjim dečkom i nije me zanimalo da li će mi srce iskočiti zbog ovoga ili onoga, iskakalo mi je od ljubavi koju sam prema njemu osećao. Outovanje prijateljima je dolazilo spontano.
Sada ne osećam potrebu da se outujem roditeljima jer nas razdvajaju neke druge stvari i nesuglasice koje su za mene mnogo krupnije od outovanja. Ponoviću onu krajnost koju neki ljudi imaju od outovanja- majka bivšeg dečka mog najboljeg druga ga je konstantno ispitivala kako mu je sa njim i kakav je u krevetu, govorila mu šta da radi u vezi i kako da se ponaša.
Radi na tome da budeš svoj, da voliš i ako je moguće da ne budeš deo Popeyeve statistike. Ti nisi on, on nije ti, ono što je njemu išlo od ruke ne znači da će i tebi. A nemamo svi isti želudac.
Za sve će doći vreme. Ali sebi si najbitniji.
