- 19 Dec 2004, 12:48
#186801
Meni je jednom natekla limfna žlezda na vratu, ne znam zbog kog upalnog procesa, ali nakon marihuane, autosugestivno sam se izle?ila... Smejte se. Ko nije doživeo nešto sli?no može da se smeje. Ko zna da je tako nešto i te kako mogu?e, može samo da potvrdi...
Mnogo bolesti su psihosomatske prirode, i mozemo ih izle?iti autosugestivno. THC je samo potpomogao, mozda je bio i placebo efekat...
Mo? sugestije - placebo efekat
Autor: Dr. med. Milica Erceg
Koliko nam se samo puta svima desilo da nismo u stanju da objasnimo sopstveno ponašanje, da znamo na koji na?in da razrešimo problemati?ne situacije a radimo potpuno suprotno i nesvrsishodno, da su nam stavovi potpuno destruktivni i krajnje odmažu?i. Da li ste ikada razmišljali o tome zašto u takve situacije uopšte dolazimo i zbog ?ega ?inimo stvari koje nam ni svest ni sopstveni zdrav razum ne blagoslove? Šta je to što pored svesti daje svoje uplive u oblikovanje naših života?
Naravno, to je podsvest! Nešto što ne možemo da prizovemo i vidimo šta je to sve u njoj nastanjeno i na koje sve na?ine može da izviri iz nas i po?ne da pravi probleme. Ako i nismo u mogu?nosti da štošta iz naših podsvesti izbrišemo i eliminišemo, bilo bi dobro da na nju uti?emmo bar toliko da može da nam radi u korist a nikako protiv nje. Kaže se da kada podsvest jednom prihvati naše svesne ciljeve i želje, njihovo ostvarivanje je prakti?no zagarantovano. Normalno, ne bi trebalo da ikada zacrtavamo nemogu?e zadatke, (promena boje o?iju, zaustavljanje procesa starenja ili "skidanje" 20 kilograma preko no?i). Izbegnimo nemogu?e! Ali, ako postavimo realne ciljeve i imamo normalne, zdrave želje, bi?e nam puno lakše da ih ostvarimo uz pomo? onog nepoznatog i nesvesnog dela naše psihe. Pre nekog vremena je izvesna gospoða u SAD, koja je kao posao imala javne prezentacije, poželela da pokuša da u svom poslu bude još uspešnija primenom samosugestije (autosugestije) - tj. delovanjem na sopstvenu podsvest. I, svaki dan je govorila samoj sebi da na slede?oj prezentaciji želi da bude hladna, mirna i sabrana. Njena psiha je obavila odli?an posao. Fantasti?no je interpretirala svoj govor, bez zamuckivanja, preznojavanja ili treme. Jedini je problem bio što je na kraju svog govora bukvalno drhtala od hladno?e- ne zaboravite da je sama poželela da bude "hladna", a to podsvest shvata kao ne topla! Dakle, kod samosugestije vodite ra?un! Formulišite želje jasno i precizno- nikako žargonski. Cela prethodna pri?a je pokazala snagu mentalnog, pa ostatak o placebo efektu ne?e zvu?ati nemogu?e i delovati kao nau?na fantastika. Izu?avanje placebo efekta naj?eš?e je u farmaceutskoj industriji, ali se sa ovim fenomenom susre?emo i u svakodnevnom životu. U farmaciji, placcebo je supstanca bez ikakvih medicinskih karakteristika koja ipak dovodi do poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta zbog njegovog verovanja u efikasnost primenjene supstance. U suštini, u ovakvim eksperimentima istražuje se kolika je mo? psihe i sugestije, a kolika je istovremeno snaga farmaceutskog dejstva leka ili bilo koje ddruge supstance.
Da li ste znali da možete biti u pripitom stanju a da niste popili ni kap alkohola? Verovali ili ne, napravljen je eksperiment. Grupi ispitanika je u ta?no oddreðeno vreme davana ta?no odreðena kolo?ina pi?a, pa su posmatrani efekti prizašli iz te primene. Svaki od ispitanika bio je ubeðenja da pije alkohol. Meðutim, odreðen broj njih, samo istraživa?ima poznat, dobijao je obi?nu bezalkoholnu smešu koja je ukusom i mirisom podse?ala na alkoholno po?e. Zna?i, da bi se bilo potpuno sigurno da je svaki pojedini efekat posle primene pi?a, nastao kao posledica ddejstva etanola, uvedena je ova kontrolna grupa. Ne treba mnogo ppameti da se predvidi da ?e oni koji su "pili" pokazati i izvesne promene ponašanja (sigurno su svima poznate), do potpunog pijanstva sa uzetim ve?im koli?inama. Ono što je veliko iznenaðenje jeste da su pripiti postali i neki iz kontrolne grupe koji alkohol nisu ni okusili! Dakle, samo njihova ubeðenost da "piju", bila je dovoljna da ih u?ini pripitim, zna?i potpuno nevezano za dejstvo etanola kao hemijskog jedinjenja. I u ovom slu?aju psiha je odradila svoje, a ovi ispitanici su živi dokaz za postojanje placebo efekta. Eksperimentom se takoðe došlo i do ta?nih procenata koliki je u konkretnom slu?aju farmakološki efekat leka a koji je udeo sugestije. Uraðena je aanaliza 39 studija na 3252 pacijenta le?ena od depresije, (izloženo u American Psyhological Association-APA), i dokazano da ?ak 50 % efekta leka (nije navedeno kog), dugujemo placebu. Još preciznije, psihijatri sa Univerziteta u Konektikatu analizirali su 39 studija raðenih na depresivnim pacijentima od 1974-1995. Grupa opserviranih bili su nasumice izabrani bolesnici le?eni od primarne depresije i to primenjivanjem fluoksitena i paroksitena. Kontrolna grupa nije uzimala nikakve lekove.
Gotovo neverovatan zaklju?ak je da je samo 27 % dejstva leka zavisno od farmakolškog mmomenta, 50% je placebo-psihološki odgovor, a 23% su ostali nespecifi?ni faktori. Dakle, poenta je više u verovanju da ?e nam neki lek pomo?i nego u specifi?nim hemizmima kojji on u organizmu izaziva ili menja ve? postoje?e. I opet na videlo izlazi snaga ljudske psihe i sugestije koja na nju deluje. U dodatku ove studije piše i da su veoma sli?ni rezultati postignuti i sa grupom pacijenata koji su bili isklju?ivo na psiho terapiji.
Da li vam se ikada desillo da samo minut - dva posle upotrebe nekog leka protiv bola, bol u potpunosti prestaje. Sigurna sam da ne mislite da je lek mogao da ima takvo, gotovo trenutnno dejstvo. To što se desilo je upravo placebo efekat, jer ste bol otklonili vi, sami sebi, sopstvenom sveš?u da ste lek protiv bola popili. Stvarni efekat analgetika mogao je da nastupi tek kasnije. Tretirana je, tako, i grupa ispitanika koji su verovali da dobijaju visoke doze C vitamina, a u stvari su im davane visoke doze še?era u prahu u obliku tableta. U sezoni gripa, bolest je spre?ena kod zna?ajnog broja ljudi, da bi drasti?no porastao broj obolelih kada su prah še?er prestali da uzimaju. Ono što je sigurno jeste da mleveni še?er nije dobio nikakva nova pozitivna svojstva u smislu ja?anja imuniteta. Ili, još jedan od primera. Veliki broj ljudi ima problema sa bradavicama koje su veoma otporne na mnoge oblike terapije, pa se ?ak i posle mehani?kog odstranjivanja mogu pojaviti na potpuno istim mestima. A isto su tako te nezgodne bradavice umele da nestanu posle upotrebe najobi?nije kreme za ruke, samo ako smo pacijenta prethodno uverili da mu aplikujemo jedan nov za?uðuju?e dobar lek. Isto je desilo i kada su odreðen broj ljudi sa ovim preoblemom smestili da sede u obi?noj mra?noj komori, a ranije im je objašnjeno da ?e u toj prostoriji biti primenjen odgovaraju?i medicinski tretman.
Koža je organ koji uvek veoma dobro "odgovara" na sugestiju, što se može iskoristiti u prakti?ne svrhe - da se uz malo truda doðe do lepog i ?istog tena - u svemu ovome ne izbegavajte lekara! Lista ovakvih primera je ogromna. Placebo efekat je registrovan u svakom istraživa?kom radu gde se za njim tragalo, ali i tamo gde nije postojala namera da se on dokaže. Naravno, niti jedan od prethodno opisanih slu?ajeva se ne dokazuje kod 100% ispitanika. Kod nekih se ovaj efekat, na žalost, ne desi, bez obzira što oni lli?no misle da veruju da dobijaju nešto što bi im moglo pomo?I. Možda oni sami blokiraju efekat primenjenih supstanci, sopstvenim jakim negativnim stavom da im bilo Šta može pomo?i. Možda je u pitanju i nešto drugo. Zato efefkat le?enja ne može kod svakog pojedinca biti isti ali, ?injenica da se ovako nešto ipak postiže kod nekih ljudi, u nekim situacijama i izvesnim momentima, pokazuje da smo mi kao ljudska vrsta sposobni za prili?no za?uðuju?e reakcije u odreðenim uslovima. Placebo efekat samo dokazuje vrednost i mo? sugestije. I eto nam oddgovora zašto poslednjih godina sa svih strana ?ujemo - mislite pozitivno, emitujte pozitivnu energiju, ne prizivajte zlo negatiivnim stavovima. Na ovaj na?in bismo bili prijatniji ne samo sebi i okolini, nego bismo sigurno bili i zdraviji - mentalno i fizi?ki (jedno bez drugog ne ide). Možda ?e nam svima pomo?i jedna lepa, mudra, iskustvena pri?a svetogorskog monaha starca Pajsija. " Iz iskustva znam da su ljudi podeljeniu dve kategorije. Prvi podse?aju na muvu. Glavna osobiina muve je da nju privla?i ne?isto?a. Kada se muva naðe u bašti punoj cve?a prekrasnog mirisa, ona ga ne?e ni primetiti. Zaustavi?e se na nekoj ne?isto?i koju naðe i u smradu ?e se ose?ati sasvim ugodno. Ako bi muva mogla da govori, a vi zatražili da vam u bašti pokaže ružu, odgovorila bi: "Ja uopšte ne znam kako ruža izgleda. Znam samo da pronaðem ðubre i blato. Postoje ljudi koji podse?aju na muvu. Oni su navikli da misle negativno i u životu uvek traže loše strane nipodaštavaju?i i Odbijaju?i prisustvo dobra. Druga kategorija ljudi su oni koji podse?aju na p?ele ?ija je osobina da uvek traga za ne?im slatkim i prijatnim da bi na njega sletela. Kada bi se p?ela našla u sobi punoj ne?isto?e sa komadom bombone u uglu, zanemarila bi svu ne?isto?u i sletela bi na bombonu. Kada biste od p?ele tražili da vam pokažer gde se nalazi baštensko ðubre, odgovorila bi : " Ne znam. Mogu ti re?i samo gde se nalaze slast, med i še?er." Ona zna samo za dobre stvari u životu, dok su joj one rðave nepoznate. To je druga kategorija ljudi koja ima pozitivne misli i vidi samo dobru stranu stvari."[page] O?igledno je da um ima ogromnu snagu i da su mogu?nosti ?ovekove beskrajne. Šta je to što nas ko?i i ne da da idemo napred, da budemo veseli, dobri i zdravi, ogromno je pitanje. Ovde smo ga samo na?eli. Ono što nam jedino preostaje je da se svi potrudimo da pomognemo sebi i pokušamo da bar malo budemo kao p?elice.
Istraživanja objavio Charles E. Henderson u tekstu HYPNOSIS SUGGESTIN FORMULATION AND APLICATION.
sve sto treba da popijem, pojedem ili popusim, tako da 
