Gay-Serbia.com | Diskusije

Dakle, sta koristite protiv tih napasti?
Protiv komaraca je tu Raid, koji ja nemam, pa se protiv komaraca borim mehanickim sredstvima (novine, patike, sakom)
U ormare stavljam lavandu, protiv moljaca, koje nisam sretala, ali bolje da budem obazriva.
Neke zgrade imaju kuhinjske bube. To je ono sto kod njih najvise nervira...ako ih ima jedan stan imace ih cela zgrada.
Zatim, one vretenaste za koje moja mila sestrica vice da su uholaze (a nisu, ja tvrdim... ko bi jos ulazio u covecije usi ) koje setaju po tapetama i hrane se celulozom iz istih?
Da ne nabrajam dalje te nezvane podstanare...kako izlazite na kraj sa njima? Da, zanima me i dobro sredstvo protiv biljnih vasi, jer mi one grickaju biljke...
Mada, ako malo bolje razmislim, koliko je moralno uskratiti bubama pravo na zivot i hranu?

Moja sestra je kupila muhotuk (tj ?etvrtastu lopaticu) koja ubija komarce samo tako, samo ako ih naciljaš dok mirno stoje. Loša strana je što se raspalo pošto smo udarali o razne tvrde površine. Dakle, kupiti više od jednog muhotuka.

Postoji poseban otrov za bubaruse i poseban za mrave (moja mama zna uputstva za koriš?enje). Zanimljivo je da se pre upotrebe mešaju sa žumancem jajeta (ili bar jedan od ta dva). Tako da ako naðete male žute gromuljice strateški razbacane oko radijatora, to je ustvari insekticid i ne jedite ga...

(BTW ja sam godinu dana jeo u studentskoj menzi pre nego što sam video da moj drug sipa u hranu onaj beli prašak koji je stajao u tanjiri?u na stolu; prašak je ina?e prošaran gromuljicama hrane. Ispostavilo se da je to so; ja sam godinu dana mislio da je otrov za bube...

Isto tako je u Botani?koj bašti postojalo lavor?e sa vodom ispred vrata naše u?ionice; jednom je izletela besna asistentkinja da vi?e što svi bacaju opuške na stazu i biljke, kada lepo stoji lavor?e da se baci u njega i da voda ugasi opušak; a ja sam do tada mislio da lavor?e služi da ma?ka i pas piju vodu iz njega...)

Vretenaste životinjice nisu uholaže, nego še?eraši ili srebrne ribice, a prepoznaju se po kon?astim cercima (njihovi granati repi?i). Kod uholaža ti repi?i su masivni i li?e na klešta. Kod še?eraša bi trebalo da postoje tri cerka a kod uholaža dva. I uholaže su obi?no sjajne glatke površine kože, tamnobraon do crne, dok su še?eraši srebrnasti i ljuspasti pa ih zovu i srebrne ribice. Še?eraši ina?e spadaju u onu malu grupu insekata koji su primarno beskrilni (zajedno sa skokunima), dok su uholaže dalji offshoot taksona (nadred?) sa bubarusama i skakavcima...

Hajde lepo vas dvoje da nam malo napisete sta i koje bolestine mogu da se dobiju ako voce i povrce nisu dobro oprani ili kako god se najedemo bilo koje hrane koja je nije prskana a trebalo bi. I kako leciti ako nije bilo preventive. Ozbiljno pitam. Zapravo, sta sve moze da bude 'napadnuto' insekticidima, koji organi....sve.

Posto sam ja ovo studirao...hajde da probam da objasnim sto je moguce jednostavnije.
Pesticidi (insekticidi, fungicidi, herbicidi......) u poljoprivrednoj proizvodnji imaju za cilj zastitu biljaka od stetocina (mikroorganizmi, zivotinje, ......) da bi se dobio sto veci prinos (Jebo majku svoju, ovo je kao "Znanje - Imanje"). Dakle, pesticidi su namenjeni zastiti biljaka, a ne coveka.
U osnovi, to su otrovi koji, u malim kolicinama ne bi trebalo da stete coveku. Medjutim, i kao takvi, oni imaju stetno dejstvo za coveka jer se najcesce deponuju u jetri. Zato je veoma bitno da voce, povrce...sta god...dobro operemo pre konzumiranja i barem na taj nacin smanjimo unosenje pesticida u organizam.
Mozda ce da vam bude interesantan podatak da se u nasoj zemlji (ponekad je dobro sto smo siromasni) pesticidi koriste u mnogo manjoj meri nego u ostalim drzavama. Npr....U SAD se jabuka godisnje tretira raznim sredstvima u proseku 16 puta, a kod nas maksimalno 9. Zato mi (sto ovo lepo zvuci) jedemo manje "otrovanu" hranu.

Joj...ja sam tek sada pazljivo procitao Kupperovo pitanje Na to bi medicinari mogli da daju bolji odgovor...Ali.....Obicno ti sleduje dijareja ako konzumiras pokvarenu hranu.

Originally posted by Kupper
Hajde lepo vas dvoje da nam malo napisete sta i koje bolestine mogu da se dobiju ako voce i povrce nisu dobro oprani ili kako god se najedemo bilo koje hrane koja je nije prskana a trebalo bi. I kako leciti ako nije bilo preventive. Ozbiljno pitam. Zapravo, sta sve moze da bude 'napadnuto' insekticidima, koji organi....sve.

Pitanje je vrlo siroko, ali hajde da probam da odgovorim...
Moderni insekticidi ne bi trebalo da skode sisarima, vec samo insektima. Medjutim, mnogi od njih u sebi sadrze arsen, koji je dokazano toxican, a znam i da je DDT vrlo ozloglasen posle nekih istrazivanja. Bolesti... od akutnog trovanja i propratnih efekata pa do raka. Cesto se simptomi pojave kasnije, zbog akumulacije stetnih materija u organizmu. Organi koji mogu biti napadnuti...na udaru je najcesce digestivni sistem, ali i oci, nervni sistem...
Posebno su stetni za decu, i osobe sa slabim imunim sistemom. Materije koje sadrze pesticidi mogu biti i mutageni, te napraviti problem kod jos nerodjene dece.
Mislim da je zatrovanost zemljista postao globalni problem. Preventiva je tzv organic food, ali mislim da kod nas ne stavljaju oznake prirodno uzgojene hrane, bez pesticida...
Naravno, treba i obrazovati one koji ih koriste, kako bi izabrali one proizvode koji manje stete konzumentima, a opet su efikasni protiv stetocina.
Kad budem znala vise, nastavicu..

[Izmenjeno 13-12-2004 MinaHarker]

Najbolje je zvati deratizaciju ako vam se pojave neke od pomenutih buba, mrava i slicno. Onda morate da skonite svu hranu, na prskanju nedostupno mesto, namestaj iz coskova, i onda vam oni lepo zaprskaju sve coskove i treba da luftirate stan ceo dan, posle nedelju dana lepe bele povrsine perete besomucno dok vam ruke ne otpadnu...


Pesticidi su do sada optuživani kao uzro?nici raznih bolesti, od raka i neplodnosti do o?nih abnormalnosti i psihi?kih sindroma u vojnika.
No u mnogim slu?ajevima veza izmeðu pesticida i razli?itih bolesti ne može biti slu?ajna.

Stoga je u nekim zemljama zabranjena uporaba odreðenih pesticida, s obzirom na mogu?nost da se naðu i u ?ovjekovom prehrambenom lancu.
Ipak, u uporabi su nebrojene stotine pesticida za koje se ne može znati kakav bi dugoro?no nepovoljan u?inak na ljudsko zdravlje mogli imati.
Primjer za to je i kontroverza sa korištenjem pesticida DDT koji se koristi za iskorjenjivanje malarije.


Biti zabrinut
Pesticidi su otrovi, pa su i sami po sebi opasni. No poljoprivrednici tvrde da su koncentracije koje se upotrebljavaju za uništavanje nametnika preniske da ugroze ljude.
Ali nije u tome cijeli problem, jer svi mi jedemo špricane jabuke i drugu zelen.
Pitanje je nakupljanje otrova kroz godine u organizmu i dugoro?an kumulativni u?inak pesticida ili njegovih metabolita na organizam u razvoju raka i drugih bolesti.
Stoga neki ljudi ne žele riskirati i konzumiraju organsku hranu. Ovaj trend je u razvijenim zemljama u naglom porastu.


Postoji li ikakva zaštita?
Sve europske vladine službe postavile su odreðena ograni?enja u uporabi pesticida. Ona se odnose na maksimalno dopuštene koncentracije pesticida u hrani koja dolazi na naše stolove.
No da li se doma?i proizvoða?i toga uistinu striktno i drže i jesu li nam kontrole redovite?

Osim toga, djeca su uvijek u pove?anom riziku, jer su manja te primaju ve?e koli?ine otrova po jedinici mase od odraslih.
Djeca i ina?e konzumiraju više svježeg vo?a i povr?a, pa se postavlja pitanje da li ?e nam u budu?nosti ispaštati naša djeca, kad se dovoljne koli?ine pesticida akumuliraju u njihovom organizmu.

Glavni krivci
Istraživa?i ukazuju na nekoliko pesticida s potencijalno velikim rizikom pri dugoro?nom izlaganju.

Klordekon: Uzrokuje nastanak abnormalnih spermija i pogaða njihovu mogu?nost kretanja

DDT: Povezuje se s karcinomima te s muškom neplodnoš?u, nakon što je dokazano da blokira muške spolne hormone. U industrijaliziranim je zemljama njegova uporaba zabranjena, a UN-ov program za razvoj pokušava zabraniti njegovu uporabu u cijelom svijetu. Neki stru?njaci za borbu protiv malarije se protive tome, jer je DDT koristan za tamanjenje komaraca malari?ara.

Lindan: Povezuje ga se s rakom dojke i drugima. Otkriveno je da negativno utje?e na endokrini sustav blokiraju?i vezivanje estrogena na receptore, te utje?e na nastanak raka i neplodnosti.

Organski fosfati: Povezuje ih se sa simptomima poput izraženog umora, poreme?aja sna, promjena raspoloženja, glavobolja, smanjene koncentracije i sl.