Dugine boje u centru grada

Organizatorke okupljanja delile su letke u kojima konstatuju da "Srbija poriče svoju nedavnu zločinačku prošlost", odnosno da "današnja vlast u Srbiji, ista ona koja je pokrenula ratove, najodgovornija za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine širom bivše Jugoslavije, podstiče fašizam i klerikalizam"

Protestnim stajanjem ispred Predsedništva Srbije, zgrade Patrijaršije SPC i u Srebreničkoj ulici, kao i polaganjem cveća na spomenik žrtvama fašizma kod Igumanovljeve palate, aktivistkinje i aktivisti Žena u crnom, novosadske Art klinike, Qirie i drugih LGBT organizacija obeležili su Međunarodni dan borbe protiv fašizma 9. novembar. Na platou između zgrade Predsedništva i Skupštine grada, uz prisustvo uobičajenog policijskog obezbeđenja i novinara, učesnici protesta istakli su parole: "Sramota me je što je predsednik Republike četnički vojvoda", "Vukovar nije srpski grad", "U Srebrenici se dogodio genocid", "Priznajem nezavisnost Kosova", "Fašizam ubija rečju i delom, ovde i sada", "Zahtevam da se u Beogradu podigne spomenik žrtvama genocida", "Priznajem da je Draža Mihailović ratni zločinac", "Priznajem da su ratni profiteri politička i ekonomska klasa u Srbiji".

"Na Međunarodni dan borbe protiv fašizma ovde su se okupili su se odgovorni građani, antifašistkinje i antifašisti koji pokazuju da su protiv onoga što sadašnja vlast radi poričući zločine i kršeći međunarodne sporazume", rekla je aktivistkinja Žena u crnom Staša Zajović.

Organizatorke okupljanja delile su letke u kojima konstatuju da "Srbija poriče svoju nedavnu zločinačku prošlost", odnosno da "današnja vlast u Srbiji, ista ona koja je pokrenula ratove, najodgovornija za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine širom bivše Jugoslavije, podstiče fašizam i klerikalizam".

Kolona učesnica i učesnika protesta koji su nosili transparente i zastave duginih boja prošla je Terazijama, praćena interesovanjem prolaznika koji su se raspitivali o kakvim je demonstracijama reč. Cveće je položeno na spomenik rodoljubima koji su 1941. streljani, a potom obešeni u glavnoj beogradskoj ulici. Na semaforu u Kolarčevoj kolonu su zvukom sirena i psovkama "pozdravili" vozači, a na ulazu u Knez Mihailovu došlo je do razmene "stavova" sa aktivistima Srpske radikalne stranke koji su prodavali knjigu haškog optuženika Vojislava Šešelja „Vikilis mi javlja".

Ispred Patrijaršije SPC u prvi plan istaknute su parole "Ja sam ateistkinja", "Priznajem da se stidim što je Srbija crkvena država". U Srebreničkoj ulici Staša Zajović i umetnik Nikola Džafo iz Art klinike, postavili su na ogradi zgrade Narodne biblioteke srušene u bombardovanju 6. aprila 1941. plakat sa crnom pozadinom na kojem je ispisana konstatacija "8372 - broj žrtava genocida u Srebrenici".