Dokumentarac Circus of Books istražuje kako je gej porn postao porodični biznis jednog strejt para

U svom novom dokumentarcu, Circus of Books, režiserka i umetnica Rejčel Mejson pita svoje roditelje, Karen i Berija, vlasnike sada već zatvorene institucije Zapadnog Holivuda, po kojoj film nosi ime, da opišu svoj porodični biznis. Nakon što je suprugu uputila nesiguran pogled, Karen kaže "to je knjižara i hardkor gej biznis." Kasnije u filmu vidimo Karen kako u radnji pretura po kutijama sa seks igračkama, a zatim su tu i časopis Handjobs, kao i DVD-jevi sa pornićem Don’t Drop the Soap.

Pre nego što je zatvoren u februaru ove godine, Circus of Books je bio institucija Zapadnog Holivuda čitavih 37 godina ili kako jedan bivši zaposleni u filmu kaže "središte gej svemira tog kraja." Film je premijerno prikazan u julu, a zatim je postao dostupan na Netflixu. On nije samo pohvala jednoj, sada već zatvorenoj radnji - instituciji, već je on istovremeno i portret jednog finog jevrejskog para, koji je, dok je odgajao svoje troje dece, tiho postao ikona u lokalnoj gej zajednici. 

"U početku sam mislila da će ovaj film biti za LGBTQ arhivu", izjavila je Rejčel u jednom intervjuu, iskazavši svoju nevericu kada je saznala da će film zapravo biti dostupan za gledanje širom sveta. “Rečeno mi je da moram da sačuvam ovu priču od zaborava, jer je gej istorija nedokumentovana istorija. Zato je za mene ovaj film kulturni artefakt."

Kao i mnogi drugi, Karen i Beri su se slučajno našli u XXX industriji. Njih dvoje su se upoznali na jevrejskog zabavi za samce. Karen je bila reporterka, koja je pisala za Cincinnati Enquirer i Washington Post, dok je Beri, koji je studirao film na UCLA (u njegovoj klasi su bili Džim Morison i Rej Menzarek), radio za kompaniju za specijalne TV i filmske efekte. Beri je zatim izumeo dodatke za mašine za dijalizu, ali je njegova karijera u prodaji medicinskih aparata bila kratkotrajna. U potrazi za novim prihodima, Karen i Beri su naišli na oglas kompanije Larija Flinta u kome se traže nezavisni distributeri za njihove proizvode, među kojima su bili Hustler i davno ugašeni gej porno časopisi Honcho, Mandate i Blueboy. Ubrzo su Karen i Beri iz kamiona distribuirali ove časopise kioscima i prodavnicama alkohola. 

Circus of Books, prvobitno Book Circus, je bila prodavnica na ruti isporuke ovog para. Nakon što su saznali da vlasnik nije više mogao da plaća rentu, Karen i Beri su lokal preuzeli u zakup 1982. godine i počeli da prodaju knjige, periodične publikacije, seks igračke, kao i porniće, koji su se svi nalazili naslagani iza dvokrilnih vrata, kao iz vestern barova, na kojima je bio znak “za 18 godina i starije”. Iste godine je izašao i film Making Love, ljubavni trougao sa Kejt Džekson, glumicom iz Čarlijevih anđela i Herijem Hemlinom.  Film je bio jedan od prvih gej, mejnstrim holivudskih filmova - koji je prikazivao scenu snimljenu u takozvanom “Vazelinskom prolazu” auličici iza Karenine i Berijeve radnje, inače ozloglašene kao mesto gej susretanja. 

Mejsonovi su posao proširili na Silver Lejk, deo Los Anđelesa i kasnije još jednu lokaciju. Prodavnica u Silver Lejku, zatvorena 2016. godine, je prvobitno bila Black Cat Tavern, u kojoj su 1967.godine izbili protesti za gej prava, dve godine pre Stounvola.

Posao je tako dobro išao, da je par početkom 90-ih pokrenuo i vlastitu produkcijsku filmsku kompaniju, iz koje su izašli naslovi poput Cop Shaft, Meat Me at the Fair i Rimnastics Gold #2. Njihova najveća zvezda bila je porno legenda Džef Strajker, koji se u filmu pojavljuje kako ponosno drži lutkicu sa svojim likom i velikim penisom.

Ali prodaja gay pornića je bila rizična i radikalna tokom konzervativne Reganove ere. Mis (Meese) komisija iz 1986. godine, imenovana po glavnom državnom tužiocu Edvinu Misu, vodila je rat protiv obscenosti. Pritom je epidemija AIDS-a zaharala među homoseksualcima, uključujući i zaposlene kod Karen i Berija, od kojih su mnogi umrli. 

"Moji roditelji su posedovali celu zgradu i bilo je stanara koji su imali AIDS. Sećam se da su moji roditelji razgovarali sa njima i pomagali im u različitim stvarima", priseća se Rejčel. "Bili su vrlo bliski sa tim ljudima koji su izgubili kontakt sa svojim porodicama i umirali sami. Napušteni bez ikakvog valjanog razloga. Upoznala sam odbegle koji nisu imali gde da odu i rečeno im je da idu u Circus od Books. Tako je radnja postala i sigurno utočište. Pornografija je imala svoju svrhu, pružila im je odušak u trenutku kada je zavladala panika. 

Mejsonovi su čak preživeli i FBI optužbe za ilegalnu distribuciju obscenog materijala preko državnih granica u Pensilvaniji 1991 godine: slučaj je odbačen. Ali zato Mejsonovi nisu mogli da umaknu internetu, koji je učinio pornografiju besplatnom i lako dostupnom, tako da je njihova radnja postala gotovo stvar prošlosti. Kao što Rejčel u filmu primećuje, radnja njenih roditelja je bila takođe i mesto susretanja gej muškaraca, čega više nema sada kada je nastupilo vreme dejting aplikacija. 

U filmu Circus of Books, Rejčel razgovara sa režiserima, aktivistima, nekadašnjim zaposlenima i kupcima, uključujući i Alasku Tanderfak, široj publici poznatiju po učestvovanju u RuPaul-ovoj emisiji Drag Race, pa čak i Flinta, koji su se podsećali radnje u prošlosti. Koristeći kućne video zapise i porodične fotografije, Rejčel razmišlja i o tome kako je porodični posao uticao na njen i život njene braće. Kao decu, roditelji su ih većinom držali u neznanju zbog straha od osude, a kada bi bili u radnji uvek su ih upozoravali da gledaju u pod. Sve dok nisu dospeli u tinejdžerski uzrast, Rejčel i njena braća su bili poprilično naivni kada je bio u pitanju posao njihovih roditelja. 

"Nikad nam ništa nisu rekli", Rejčel kaže o svojim roditeljima. “Moji drugovi su mi otkrili istinu. U srednjoj školi to su bila umetnički nastrojena, pomalo nekonvencionalna deca, koja su išla u radnju mojih roditelja. Ono što je bilo neobično u svemu tome je da je stav mojih roditelja bio da ne pridaju značaj tome što vode takav biznis. Mantra im je bila: "Ne pričamo o tome." Mi smo kao deca dobili manje seksualnog obrazovanja od onih čiji roditelji nisu bili u porno biznisu." I to je jedna od ironija koju Rejčel istražuje o svojoj porodici u ovom dokumentarcu, a posebno o svojoj majci. 

Iako je Karen živela od “zabave za odrasle” i bila očevidac krize AIDS-a, ona je bila Jevrejka, koja je išla u sinagogu i teško prihvatila da je jedan od njenih sinova gej. "Ljudima bi to moglo da bude šokantno ", kaže Rejčel "ali moji roditelji su videli kako svi ti mladići umiru. Oni su razumeli kakve sve izazove sa sobom nosi biti gej. Iskrena zabrinutost moje majke je dolazila iz njenih konzervativnih verskih ubeđenja i vrednosti, što opet nije za očekivati, s obzirom na to u kakvom je poslu bila." Rejčel je u filmu zabeležila i transformaciju svoje majke, kroz godine, gotovo kao i promenu LGBTQ zajednice. 

"Na neobičan način ona je celo sidro filma", kaže Rejčel za svoju majku. "Njena verska ubeđenja su je mogla odvesti drugim putem. Umesto toga ona se pridružila PFLAGu [Roditelji, porodice i prijatelji lezbejki i gejeva]. Izašla je sa druge strane i prihvatila ovu zajednicu. Ljubav jevrejske majke briše sve. I u tome je snaga ovog filma i moj cilj je bio da se postaram da moja majka bude uzor drugim roditeljima koji prolaze kroz istu borbu."