Slavimo 20 godina postojanja
Gej Srbija
Umetnost

"Đovanijeva soba" Džejms Boldvin

.xxzmagazin.com  ·  Odabrao: JM  ·  Dodato: 15. NOV 2020
Foto:John Edmonds

Đovanijev dodir uvek je u meni budio želju; međutim, sada me njegov vrući, slatkasti dah terao na povraćanje. Odmakao sam se koliko sam god mogao i otpio gutljaj konjaka.

Ipak, dok sam skretao od reke niz dugu ulicu koja je vodila prema kući, dozvao sam u pamet da u stvari želim decu. Želeo sam ponovo biti unutra, okružen svetlom i sigurnošću, gledati kako žena stavlja decu u krevet, svestan da je moja muževnost neosporna. Želeo sam noću isti krevet, iste ruke; želeo sam da se ujutru budim znajući gde sam. Želeo sam da mi žena bude čvrsto tlo, poput same zemlje, gde se uvek mogu obnoviti. Jednom je bilo tako, gotovo da je bilo. Mogao sam učiniti da opet bude, da uistinu bude tako. Trebalo je samo malo čvrste volje pa da opet budem zdrav.

Dok sam išao kroz hodnik, opazio sam svetlo ispod naših vrata, a pre nego što sam stavio ključ u bravu, vrata su se otvorila iznutra. Na njima je stajao Đovani, s kosom na očima, i smejao se. Držao je čašu konjaka. U prvi mah učinilo mi se da je veseo, a onda sam video da to lice ne izražava veselje, nego histeriju i očaj.
Hteo sam da ga pitam šta radi kod kuće, ali me je uvukao u sobu, držeći me rukom čvrsto oko vrata. Drhtao je.

„Gde si bio?“. Pogledao sam ga u oči, odmičući se malo od njega. „Svuda sam te tražio.“
„Zar nisi otišao na posao?“, upitao sam.
„Nisam“, odgovorio je, „Da popijemo nešto! Kupio sam bocu konjaka da proslavim svoju slobodu.“
Natočio mi je konjak. Stajao sam kao uzet. Došao je do mene i gurnuo mi čašu u ruku.
„Đovani, šta se dogodilo?“
"Ljudi su prljavi, znaš?". Pogledao me. Oči su mu bile pune suza. "Naprosto su prljavi, svi, niski i jeftini i prljavi." Ispružio je ruku i povukao me na pod do sebe. "Svi osim tebe. Svi, osim tebe." Držao mi je glavu među rukama, i mislim da takva nežnost gotovo nikada nije izazvala onakav strah u meni kakav me tada obuzeo. "Nemoj da me ostaviš da propadnem, molim te", rekao je i poljubio me u usta s nekom čudnom, nepopustljivom nežnošću.

Đovanijev dodir uvek je u meni budio želju; međutim, sada me njegov vrući, slatkasti dah terao na povraćanje. Odmakao sam se koliko sam god mogao i otpio gutljaj konjaka.

*Iz romana "Đovanijeva soba"

svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi