Destinacija: Ibica – povratak gej posetilaca

Sam Feller putuje na Ibicu kako bi otkrio da li je zaista tako stereotipna i da li je došlo vreme da gej posetioci ponovo otkriju ovo ostrvo.  Kao i svaki dobar jevrejski gej dečak, njegovo putovanje po ostrvu i poseta nekim od svetski najvećih noćnih klubova je bila obeležena odličnom hranom, a ne drogama A klase kao što bi se očekivalo.

Haus muzika, esktazi, hedonizam, kokain, žurke, alkohol, ekipa iz Eseksa, barovi, Manumission žurke, ketamin, seks. Iako nisam od onih koji prihvataju stereotipe, ovaj put sam se raspitao kod nekih prijatelja pre svog puta na Ibicu, i gore nabrojani su njihovi odgovori.  I sam sam čuo o neprestanim žurkama koje traju i nakon izlaska sunca, alkoholu i naravno, drogama. Ali do koje mere je Ibica jedan raskošan rejv potpomognut drogama, i da li postoji još nešto što ostrvo može da ponudi?

Ibica i njeni gej posetioci su uspotavili vezu još davnih pedesetih godina prošlog veka, kada je ostrvo postalo turistička destinacija. Tolerantna i živahna zajednica koja se formirala ovde, ne bi ni trepnula na pojavu gej para. Zatim je došao period kada je ostrvo izgubilo na popularnosti kod gej turista koji su odlazili sve više na Kanare, koji postaju omiljena gej destinacija. Ibiza pak ima mnogo toga da ponudi: predivne plaže, zalaske sunca od kojih zastaje dah, odlične i tolerantne klubove i svoju spitirualnu stranu. 

Gej scena je mala, ali to nije ni bitno, jer su gej turisti svuda dobrodošli.

Moj saputnik, Ben Cohen, iz PinkNews.co.uk i ja smo stigli na ostrvo tri dana pre otvaranja nove sezone u klubu Space, što predstavlja i signal u turističkom kalendaru da je vreme letnjih žurki počelo.  Odseli smo u hotelu Es Vive tokom naše prve tri noći. Hotel je na zapadnim obodima grada Ibica, poseduje male, ali praktične sobe sa kupatilom, minibarom i tv-om, prijatan i prostrani bar/restoran u kome se doručkuje i otvoreni bazen sa udobnim ležaljkama, idealno za oporavak od noćne zabave.  Ovaj desetogodišnji hotel, nekadašnji zapušteni hostel, je poznat među evropskom klijentelom (većina ih je iz Engleske i Nemačke), ali je izgubio na svojoj reputaciji kao epicentru dobrih žurki, nakon što je policija zatvorila njegov noćni klub, zbog žpanskih zakona o služenju alkohola.  Tokom našeg boravka gosti su bili mešavina strejt i gej parova.

Na prvu večeru smo otišli u restoran La Olivia u donjem delu D'Alt Vila, starog grada Elvisse, koji datira još iz 654 pre nove ere. Restoran je otvoren pre dvadeset pet godina i vlasnik i osoblje su Francuzi. Za predjelo sam naručio tartar stejk od tunjevine sa semenkama susama, sosom od soje i đumbira, dok je moj saputnik naručio salatu od kozjeg sira, paradajza i avokada, samo bez sira.  Zatim sam za glavno jelo imao brancina, a moj vegan saputnik je dobio pastu sa grilovanim povrćem i rukolom. Časa domaćeg Šardonea je odlično išla uz naš izbor.  Za dezert smo se odlučili za svez ananas preliven zlatnim sirupom i tart od jagoda sa  sladoledom od maskarpone sira, što je naravno bilo izvrsno, ukusno i osvežavajuce. 

Četvrtak veče smo proveli u klubu Pacha.  Glavni hram hauz muzičke scene, imperija Pacha obuhvata dvadeset klubova u četrnaest zemalja sveta, dok je ovaj na Ibici najpoznatiji i najprestižniji od svih. Bili smo na otvaranju letnje sezone F**k Me I'm Famous, ovo je Davidu Guetti režident veče, dok je gost bio Calvin Harris. Posetioci su bili šaroliki, čuo sam neke američke studente koji su specijalno zbog ove večeri doputovali na Ibizu, a tu su bili i Španci iz Madrida, koji su međusobno nazdravljali.  DJ set je bio sve bolji i bolji kako je veče odmicalo, i masa se već zagrejala kada je Guetta nastupio sa svojim poznatim hitovima.  Iako je podijum bio prepun i atmosfera uzavrela, gosti su ostali začuđujuće trezni i zadržali su svoje lepe manire: niko se nije onesvestio, ispovraćao ili napravio budalu od sebe, svu su se dobro zabavljali kao i mi. Sto se tice ekipe iz Eseksa, i oni su bili prisutni, ali ne u velikom broju i nisu bili problematični kao što sam očekivao. Iako smo napustili klub u 5.30 ujutru, sigurno nismo bili poslednji, jer je bilo onih koji su nastavili da igraju do ozbiljnijih prepodnevnih sati.

Sledeći dan smo proveli na gej plaži.  Kao i u većem delu Evrope, gej plaža Es Cavaller na Ibici, je kompletno nudistička i nije namenjena porodicama. Iako je sama plaža bila poprilično tiha, mirna i voda čista, nedostajalo je mladih gej muškaraca, većinom su na plaži bili stariji heteroseksualni parovi ili stariji singl muškarci.  Možda je ovo samo početak sezone? Možda. Ili možda gej plaže postaju stvar prošlosti ...

Na ručku smo bili u Sandsu, relativno novom baru na plaži, koji bitno osvežava deo plaže preko puta kluba Space. Ben je ručao artičoke i salatu od kantalupe dinje sa pesto prelivom, rukolom i bosiljkom, dok sam ja uživao u hamburgeru i krompirićima. Za kraj smo se osvežili  voćem i biljnim čajem uživajući u poslednjim zracima sunca pre njegovog zalaska.

Drugi deo odmora smo proveli u hotelu Can Pere, nekadašnjoj seoskoj kući na predivnom brdašcetu, nekih dvadeset minuta vožnje od Elvisse. Sam hotel je predivno romantično utočište.  Od debelih kamenih zidova, sa predivnim otvorenim bazenom okruženim ležaljkama sa belim satenskim navlakama i restoranom iz koga se pruža božanstven pogled. Hotel ima samo devet soba, miran je i malo zavučen, tako da vam se na momente čini da ste jedini gosti.  Ovo je bilo izvanredno mesto na kome smo odseli, ali smo takođe očekivali da će među gostima biti parova sa kojima bismo mogli da se družimo.  Hotel može da bude predivna lokacija za medeni mesec nakon sklapanja građanskog braka.

U petak smo jeli u Klubu Amante u mestu Cala Llonga, koje nije baš blizu Elvisse, ali je ipak vredno posete zbog božanstvenog pogleda koji se pruža na obalu iz restorana koji je smešten na litici. Iako je samo mesto izuzetno, hrana nije bila za pamćenje, salata je bila bezukusna, stejk lososa suv i prepečen, a čokoladni kolač previše gust i jak.  Ben je svoju hranu isto ocenio.

Gej deo Ibice je pomalo izolovan između uzanih kamenih ulica u severno istočnom delu grada D'Alt Vila.  U glavnoj ulici Carrer de la Verge je smeštena većina gej barova i jedini isključivo gej klub na ostrvu, Club Anfora.

Ovo veliko i glasno mesto je poznato po razumnim cenama u odnosu na ostatak ostrva, gde je ulaz pre 2 ujutru skromnih 10 evra uključujući i jedno besplatno piće.  U klubu se uglavnom puštaju dens i hauz muzika, uz povremene kemp melodije radi dobrog raspoloženja.  Klub se retko kad napuni pre 3 ujutro, ali pošto smo bili krajem maja, rečeno nam je da je još rano za letnju sezonu, i da bi trebalo da dođemo ponovo u julu ili avgustu kada je klub pun.

Ben i ja smo osećali obavezu da posetimo San Antonio, betonsku džunglu od odmarališta na poznatu po šiš kebab kioscima, pijanim momcima, ekipom iz Eseksa i naravno zalascima sunca.  "Idite tamo i uživajte u zalasku" bio je jedan od saveta, "kada to uradite, pobegnite odatle glavom bez obzira."

Posetili smo i Tijuana Tex-MexWe, koji iako ne baš blizu, ima odličnu hranu, velike salate, fahitase, naćose i kesadilje, uz gratis šotove tekile koji dočaravaju Meksiko.  Otvoren tokom cele godine, restoran privlači uglavnom lokalce, Špance i britanske turiste, koji su glavni gosti rano uveče tokom sezone u letnjim mesecima.

Nakon lepe večere, prebacili smo se u Café Mambo, gde smo pijuckajući mohitose gledali kako sunce lenjo zalazi iza safirno plavog mora, ostavljajući za sobom skarletno crvenu traku na horizontu.

Naravno da naš odmor ne bi bio kompletan da nismo posetili Space, bez sumnje najpoznatiji klub na Ibici, koji se nalazi između namenski podignutih betonskih blokova malo zapadno od grada Ibice.  Tokom žurke kojom je sezona otvorena, zadnji parking se koristio, a glavna bina je podignuta kako bi svi posetioci mogli da uživaju.  Posto se Space otvara u 4.30 popodne, dobija se osećaj festivalskog dešavanja, a ne kluba, dok je klijentela mnogo hrabrija po pitanju odeće u odnosu na Pachu, likra je omiljena, kao i kostimi superheroja i naravno dregova, ali razlika izmedju ova dva kluba nije samo u odeći posetilaca.  Space pušta daleko žešću varijantu hausa, sa veoma malo mejnstrim muzike, dok njeni svetski poznati gostujući DJ-ejevi sviraju originalne setove uz zaista ekspertsko miksovanje. Muzika privlači dilere droge i droga je svuda lako dostupna.

Mi smo relativno rano napustili Space, i otišli u Las Salinas, koji se nalazi negde između kluba Space i aerodroma kako bi uživali u još jednom zalasku sunca. Las Salinas su izgradili Kartaginjani pre više od dve hiljade godine, i dan danas se upotrebljava za dobijanje soli iz mora putem isparavanja vode.  Kao što možete da vidite na fotografiji ovo je bilo savršeno mesto da se uživa u roza skarletnom zalasku sunca.

Savršen kraj letnjem odmoru na suncu Baleara nas je uverio da Ibica kao ostrvo ima mnogo više da pruži od klubova i hauz muzike.

Smeštaj:

hotel Es Vive
tri noći od 150-350 €

hotel Can Pere
tri noći od 125- 245 €