Deset malo poznatih činjenica o HIV-u/AIDS-u

Danas smo daleko bolje opremljeni da se suočimo sa HIV-om i sidom nego što smo bili pre 20 godina. Ipak, bolest i dalje odnosi preko milion života godišnje. Predstavljamo deset nesvakidašnjih činjenica o ovoj bolesti.

1. Na svetu sa HIV-om živi oko 35 miliona ljudi, od čega su dve trećine u podsaharskoj Africi. Jedna od najteže pogođenih zemalja je Južnoafrička Republika, tamo je zaraženo više od šestine stanovnika. Ta bolest je u tolikoj meri postala deo svakodnevice, da tamošnje izdanje dečje emisije Sezam Strit sa čuvenim Mapetovcima ima i HIV-pozitivan lik. U pitanju je žuta krznena lutka po imenu Kami.

2. Tokom seksualnog kontakta, HIV se lakše prenosi od muškarca prema ženi nego obrnuto. Ipak, obrezivanje može da smanji rizik da muškarac zarazi ženu za oko 60 odsto.

3. Sida je neizlečiva, ali ne i nepobediva. Antiretroviralni lekovi mogu da drže virus i bolest u šahu, tako što sprečavaju razmnožavanje u ljudskom telu. Terapija se sastoji od tri ili četiri različita preparata koja pacijent mora da uzima čitavog života. Zbog korišćenja ove metode lečenja, smrtnost u Brazilu i Kini opala je za 80 odsto.

4. Prosečan životni vek u mnogim afričkim državama upadljivo je opao nakon 1990. godine zbog smrti od side. Nakon uvođenja retroviralnih lekova, stanovnici tih zemalja u proseku žive po nekoliko godina duže. Na primer, životni vek u Južnoj Africi je sredinom prošle decenije iznosio 54 godine, a već u 2011, porastao je na 60 godina.

5. Retoviralni lekovi protiv HIV su veoma skupi - cena ponekad dostiže i više hiljada američkih dolara mesečno. Zbog toga valja prevladati još puno izazova da bi terapija bila dostupna svima u Africi. Po procenama Svetske zdravstvene organizacije, oko 19 miliona zaraženih HIV-om još uvek nemaju pristup pravim lekovima.

6. Već postoji vakcina protiv HIV-a, i već su sprovedene i velike kliničke studije na ljudima. Problem je efikasnost seruma. Smeša sastojaka vakcine koja je do 2009. testirana u Tajlandu, smanjuje rizik od infekcije za oko jednu četvrtinu.

7. Virus mutira veoma brzo, čak i u telima zaraženih - pa je teško napraviti delotvornu vakcinu. Uprkos tome, verzije virusa koje mogu da zaraze ljude seksualnim kontaktom relativno su malobrojne. Do zaraze dolazi u manje od jedan odsto polnih odnosa bez zaštite - što ipak nije razlog da se odreknete upotrebe prezervativa.

8. Nakon infekcije, organizmu je potrebno tri do šest nedelja da razvije antitela u krvi. Ako se u tom periodu radi testiranje na HIV, rezultat može da se pokaže kao negativan.

9. HIV i tuberkuloza su opasna kombinacija: nosioci virusa imaju dvadeset puta veći rizik da obole od tuberkuloze. Zapravo, tuberkuloza je i najčešći uzrok smrti kod osoba zaraženih HIV-om u Africi.

10. Politika Južne Afrike prema HIV-u godinama je iznenađivala svetsku javnost - za vreme predsednika Taba Mbekija 2008, Ministarstvo zdravlja je preporučivalo beli luk, cveklu i maslinovo ulje kao sredstva za lečenje. Građani Južne Afrike tada nisu imali pristup retroviralnim lekovima. Na sreću, to doba je prošlo.