Deca su u redu

Pun iskričave odlične glume Džulijan Mur (Julianne Moore) i Marka Rafala (Mark Ruffalo), film Deca su u redu ("The Kids Are All Right") je na nivou, ako ne i iznad nivoa ranijih radova kao što boemske drame High Art i Laurel Canyon scenaristkinje i režiserke Lize Čolodenko (Lisa Cholodenko).  Fokus neuroze dvoje dobrostojećih hipstera koji žive relativno konzervativnim životom nastupa kada lezbejski par iz Loz Anđelesa, koji igraju Džulijan Mur i Anet Bening (Annette Bening) biva uzdrman neočekivanim upoznavanjem sa hipi donorom sperme (Rafalo) uz koga su dobile sada već tinejž decu.  Komercijalni potencijali za ovaj film su solidni, uzimajući u obzir simpatične sitkomovske elemente čiji pravi trenuci dolaze doduše malo kasno.

Čolodenko je pokazala neobično veliku količinu komike (u kombinaciji sa njenim uobičajeno visokim budžetima) kojoj u najvećoj meri može da zahvali na mogućnosti da alternativne porodične vrednosti proda i mejnstrim publici.  Deca lezbejskog para su u redu, zapravo, čak da je ovaj par otakčen na već uobičajen način. Ipak je ovo tip filma u kome se zabranjeni ljubavnici zaklinju da se neće više vraćati jedno drugom, a zarim sledi dugi kadar post koitusa u krevetu.  Prethodni radovi Čolodenkove su se bavili problematikom kako je komplikovano da veza ne postane komplikovana, a ovaj film jednostavno ima i suviše od jednog drugog filma "It's Complicated."

Režiserka svojim formulaičnim pristupom pokazuje gotovo zaraznu i vidljivu ljubav za svoje likove. Najmanje dopadljiv od svih jeste lik uštogljene doktorke Nik (Anet Bening) koja postaje oštra na zabavan način od momenta kada sazna da su osamnaestogodišnja Džoni (Mia Wasikowska) i petnaestogodišnji Lejzer (Josh Hutcherson) - da Lejzer (laser) krišom potražili i upoznali svog biološkog oca Pola (Rafalo). Odlično dočaran lik Džulz (Džulijan Mur) čiji  biznis uređenja bašti ide loše, postaje odjenom oštroumna i luckasta od momenta kada upoznaje Pola, koji uzgaja organsku hranu i vodi restoran, koji počinje da dolazi na porodične večere i nudi joj da se pozabavi njegovom zapuštenom baštom.

Naravno da ovakav razvoj događaja izjeda doktorku Nik, pošto se nesvršeni student Pol svojim toplim šarmom dopada deci kao očinska figura, a izgleda da privlači i Džuls na seksualan način.  Trenutak kada Nik konačno shvata da se Džulz i Pol nisu bavili samo njegovom zapuštenom baštom, je dočaran sloumošn krupnim kadrom koji prikazuje povređenu Nik, dok se u pozadini čuje lagana buka, nešto poput scene tuče iz filma "Raging Bull."

Manje više od ovog trenutka film, kao i njegovi likovi, počinju da spuštaju svoje odbrambene štitove i dobijaju mnogo više vrednosti na emotivnom nivou.  Odnos između Mur i Bening koji varira između nežnog i oštrog, dostiže svoj vrhunac kada njih dve počinju da se udaljavaju jedna od druge.  Scenario filma je najbritkiji u poslednjim scenama, kada kulminaciju dostizu posledice sukoba koji su se odigravali na više frontova, muško-ženskom, gej -strejt, obrazovani protiv neobrazovanih.

Kao i ranije Čolodenko velikodušno deli svoje simpatije prema pop muzici.  Saundtrek sadrži klasične rok stvari kao što su Wendy & Lisa, kao i "All I Want" od Džoni Mičel (Joni Mitchell) koju čujemo u trenutcima kada Nik i Pol doživljavaju jedan redak trenutak međusobne bliskosti. Uz pomoć izuzetne scenografkinje Džuli Beghof (Julie Berghoff) Čokodenko je publici prikazala svoj izuzetan geografski osećaj za funki i levičarske enclave Los Anđelesa.

Variety