Da li gej parovi u Srbiji treba da usvajaju decu?

U Srbiji je veoma izražena netrpeljivost prema ljudima s homoseksualnom orijentacijom.

Srbi važe za veoma konzervativan narod, a to je posebno izraženo kad je u pitanju porodica i porodični odnosi. Veoma teško se prihvata sve što je novo, a kad je u pitanju gej populacija, većina Srba je, na žalost, homofobna.

Protivnici ideje da gej parovi usvajaju decu kao razloge navode da to nepovoljno utiče na psihološki razvoj deteta, na njegovo izgrađivanje ličnosti, ali i na celokupni napredak. Međutim, ima i onih koji smatraju da je to potpuno normalno.

U tradicionalnom društvu kao što je naše i sam pomen mogućnosti da gej parovi usvajaju decu izaziva burne reakcije. Međutim, ima i onih koji smatraju da je to potpuno normalno, pozivajući se na istraživanja koja pokazuju da nema nikakvih posledica po razvoj deteta.

Protivnici ideje da gej parovi usvajaju decu kao razloge navode da to nepovoljno utiče na psihološki razvoj deteta, na njegovo izgrađivanje ličnosti, ali i na celokupni napredak.

Iz udruženja Labris pak poručuju da nema nikakve razlike između dece koja su odgajana u raznorodnim porodicama od one koja su rasla u istopolnoj porodici.

- Ne postoje apsolutno nikakve razlike (to potvrđuju istraživanja iz raznih zemalja poput SAD, Kanade, Australije, Portugala, Belgije...) ni u sposobnostima te dece, nitu u zdravstvenom pogledu, ni u interesovanjima i inteligenciji, niti u socijalizaciji. Seksualna orijentacija roditelja ne utiče na seksualnu orijentaciju te dece. Priče o zlostavljanju dece od strane istopolnih roditelja nemaju empirijsku potporu. Ne postoji nijedno istraživanje koje će pokazati da je zanemaravivanje i zlostavljanje češće nego u porodicama heteroseksualnih roditelja - kažu iz Labrisa, pa nastavljaju:

- Štaviše, istraživanja pokazuju suprotne podatke, tj. da je nasilja manje u istopolnim porodicama. Nažalost, nasilja i zlostavljanja ima svugde. Seksualna orijentacija s tim nema nikakve veze i ona ne može biti uzrok. Vidite da smo zatrpani vestima iz crne hronike koje govore o brutalnim ubistvima, reč je u 95% slučajeva o ljudima koji žive u tradicionalnim porodicama - ističu u ovom udruženju.

Jovanka Todorović iz Labrisa podseća na nasilje u porodici koje je u večini slučajeva počinjeno u heterogenim porodicama.

- Na svakih nedelju dana jedna žena strada od strane svog muškog partnera (momka, muža, nevenčanog supruga...) Samo društvena represija i neprihvatanje ovakvih "netradicionalnih" porodica može učiniti da se deca istopolnih parova osećaju odbačeno i neprihvaćeno. U Srbiji je rano pričati o usvajanju jer ono što je sledeći korak jeste usvajanje zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, koji je Labris pripremio s timom pravnih eksperata, a koji reguliše socio-ekonomske odnose između dve osobe istog pola - kaže predstavnica Labrisa za naš portal.

Predrag Azdejković, dodaje da je potrebna zakonska regulativa koja bi zaštitila ovu populaciju.

- Srbija je daleko od toga da se usvajanje dece među gej parovima realizuje. Još dugo će se čekati da to postane tema, a kad dođe na red, nadam se da će postojati organizacija koja će se time baviti. Ako neko želi da se iskaže kao roditelj trebalo bi da ima pravo na to, pogotovo što što ne postoji zakonska zabrana - kaže Azdejković.

Psiholog Zoran Milivojević kaže za Telegraf da još uvek nema dovoljno istraživanja na ovu temu i da samim tim nemamo jasnu sliku o tome kako bi izgledao život deteta u homoseksualnoj porodici.

- Pojava je nova i nije masovna i ne znamo kakvi su efekti. I među homoseksualnom populacijom možemo imati funkcionalne i disfunkcionalne porodice - ističe Milivojević.

Sociolog Ratko Božović kaže da je za decu bolji bilo kakav vid porodice nego da budu prepuštena ulici.

- Za dete je svakako bolje da bude u porodici, pa i takvoj, nego na ulici. Ovo je nova civilizacijska varijanta porodice koja postoji u svetu i ne vidim razlog zašto ne bi mogla biti prihvaćena i kod nas. Pre usvajanja deteta, bilo da ide u homoseksualnu ili heteroseksualnu porodicu, trebalo bi buduće staratelje podvrgnuti stručnoj proceni. Najvažnije je da se pre usvajanja zna u kakav ambijent odlaze deca - kaže sociolog Božović.

Naše društvo nije dostiglo nivo na kojem bi "škakljive" pojave slične ovoj postale opšteprihvaćene i zakonski regulisane. Nijedna krajnost nije dobra, kao ni osuđivanje drugih smo zato što su različiti od nas.