Ako te trenutno muče misli o samoubistvu, daj sebi malo vremena da pročitaš ovaj tekst. Trebaće ti samo pet minuta. Ne želim da te odgovaram od tvojih loših osećanja jer nisam ni psihoterapeut niti bilo kakav drugi stručnjak za mentalno zdravlje, već samo neko ko zna kako je kada se osećaš loše.

Ne znam ko si ti ni zašto čitaš ovaj tekst. Jedino što znam to je da ga čitaš i to je dobro. Mogu da pretpostavim da si ovde zato što si u nevolji i razmišljaš o prekidu svog života. Ako je tako, rado bih voleo da budem sa tobom u tim trenucima, da sedimo i pričamo, licem u lice i iz srca iskreno, ali pošto je to neizvodljivo, biće dovoljno i ovako.

Znam mnogo ljudi koji su želeli da sebi oduzmu život, pa imam nekakvu sliku o tome kako se osećaš. Znam i da ti se sigurno ne čita nekakva dugačka knjiga o tome, pa ću se truditi da budem kratak. Dok smo zajedno narednih pet minuta, postoji pet jednostavnih, praktičnih stvari koje bih voleo sa tobom da podelim. Ne želim da se prepirem oko toga da li bi trebalo da sebi oduzmeš život, ali pretpostavljajući da već o tome razmišljaš, mora da to čini da se osećaš prilično loše.

Pa pošto si još uvek tu, što je veoma dobro, želio bih da te zamolim da ostaneš sa mnom do kraja teksta. Nadam se da to znači da si barem malkice nesiguran, negde duboko iznutra, oko toga da li stvarno nameravaš da okončaš svoj život. često se ljudi tako osećaju, čak i u trenucima najveće tame i očajanja. Takva vrsta nesigurnosti je normalna i sasvim OK. činjenica da si u ovom trenutku još uvek živ znači da si ipak pomalo neodlučan, da iako želiš da umreš, jedan deo tebe ipak želi da živi dalje. Dobro, zadržimo se na tome za narednih nekoliko minuta.

Pogledajmo sledeću rečenicu:

"Samoubistvo se ne bira;
ono se dogadja kada bol nadjača mehanizme
koji inače služe da ga ublaže."

To je sve. Ti nisi loša osoba, ludak, slabić niti ti bilo šta fali zato što razmišljaš o samoubistvu. To čak ni ne znači da ti zaista želiš da umreš - to jedino znači da trenutno pokušavaš da istrpiš više bola nego što možeš da podneseš. Ako ti neko stalno dodaje teret na pleća, u jednom trenutku ćeš neminovno da poklekneš kada tereta bude premnogo...bez obzira na to koliko ti želeo da stojiš. (Eto zašto je besmisleno da ti neko kaže "razvedri se!"--pa, naravno da bi uradio to kada bi mogao!)

Ne prihvataj ako ti neko kaže "nije to ništa, nije toliko strašno da bi te nateralo na samoubistvo". Ima mnogo vrsta bola koje mogu dovesti do samoubistva. Koliko je neki bol podnošljiv zavisi od osobe od osobe. Ono što je nekome podnošljivo, ne mora da bude i tebi. Trenutak kada bol postaje nepodnošljiv zavisi od toga kako si inače naučio da se sa njim nosiš. Ljudi se veoma razlikuju u sposobnostima da podnesu bol.

Kada bol postane suviše snažan da bismo mogli da ga pravazidjemo, tada se javljaju razmišljanja o samoubistvu. Samoubistvo nije ni dobro ni pogrešno; nije nedostatak karaktera; ono je moralno neutralno. To je prosto nesrazmera izmedju bola i načina da se on ublaži.

Postoje dva načina da se otrgneš od razmišljanja o samoubistvu: (1) da pronadješ način da umanjiš bol ili (2) da unaprediš metode kojima se bol može prevazići. Obe mogućnosti dolaze u obzir.

Sada bih želeo da ti skrenem pažnju na nekoliko stvari o kojima bi trebalo da porazmisliš:

1	Treba da znaš da ima ljudi koji zaista uspevaju da prebrode sva svoja razmišljanja o samoubistvu -- čak i ljudi koji se osećaju isto tako loše kao i ti sada. Statistički, šanse da i ti to ostvariš su sasvim dobre. Nadam se da ti ova informacija pruža barem nekakvu nadu.
2	Dozvoli sebi da zauzmeš distancu. Reci "Sačekaću 24 sata pre nego što bilo šta učinim." Ili nedelju dana. Nemoj zaboraviti da su osećanja i postupci dve različite stvari-- to što bi eventualno želeo da se ubiješ ne znači da treba to i da uradiš istog trenutka. Ostavi sebi malo vremena izmedju tvoje želje za samoubistvom i onoga što konkretno planiraš da preduzmeš. Možeš to da učiniš kroz 5 minuta kada završiš čitanje ovog teksta. Nastavi da radiš bilo šta što si prethodno radio i primeti da iako još uvek želiš da sebi oduzmeš život, to do ovog trenutka još nisi učinio. Meni to zvuči veoma ohrabrujuće, a nadam se i tebi.
3	Ljudi često pribegavaju samoubistvu kada traže sklonište od bola kome su izloženi. Zapamti i da je osećaj olakšanja od bola samo osećaj i da moraš biti živ da bi ga osetio. Nećeš nikako moći da osetiš to olakšanje koje ti je tako potrebno ukoliko si mrtav.
4	Neki ljudi će loše reagovati na tvoja osećanja o samubistvu, obično ako su uplašeni ili ljuti; oni zapravo mogu da nanesu još veći bol umesto da ti pomognu, uprkos namerama, govoreći ili postupajući nepromišljeno. Moraš razmueti da se njihove negativne reakcije ne odnose na tebe, već na njihove sopstvene strahove. Ali ima i ljudi koji mogu da budu sa tobom u ovim teškim trenucima, koji te neće osudjivati, prepirati se sa tobom, slati u bolnicu ili pokušavati da te odgovore od toga što se tako loše osećaš. Njima je prosto stalo do tebe. Pronadji nekoga od njih. Sada, iskoristi svoja 24 sata ili nedelju dana i reci mu/joj/im šta ti se dogadja i kroz šta prolaziš. Nije sramota ni potražiti pomoć, na primer....pozovi psihoterapeuta, pažljivo pronadji prijatelja kome ćeš se obratiti ili bilo koga ko želi da sasluša. Bitno je da ne izlažeš sebe nepotrebnom teretu pokušavajući da samostalno to prebrodiš. Jedan razgovor o tome kako si dospeo u situaciju da o tome razmišljaš oslobadiće te ogromnog pritiska,a može biti i dodatno sredstvo protiv bola koje ti je potrebno da bi povratio ravnotežu.
5	Razmišljanja o samoubistvu su sama po sebi traumatična. Nakon što ona izblede, moraš nastaviti da brineš o sebi. Terapija je zaista dobra ideja.

Pa, kao što vidiš, prošlo je već nekoliko minuta i ti si još sa mnom. To mi je zaista drago.

Pošto si stigao dovde, zaslužuješ nagradu. Mislim da bi mogao sebe da nagradiš jednim poklonom-- neka to bude, recimo, jedan novi način za prevazilaženje bola. Seti se, gore na početku teksta, rekao sam da je glavna ideja da imaš više sredstava i načina da prevazidješ bol od samog bola. Pa, zašto ne bi sebi pronašao još jedan takav način, ili dva, ili deset...! sve dok ih ne bude više od onih stvari koje ti nanose bol.

Iako je ova stranica možda uspela da ti pruži neku malu utehu i olakšanje, najbolji način da savladaš bol jeste drugo ljudsko biće i razgovor. Ako pronadješ nekoga ko želi da sluša i kažeš mu/joj kako se osećaš i kako si dospeo do razmišljanja o samoubistvu, tada si već uvećao broj svojih sredstava za odbranu od bola za jedan. Uz malo sreće, prva osoba na koju naidješ neće biti i poslednja. Ima zaista puno ljudi oko tebe koji bi želeli da te saslušaju. Krajnje je vreme da počneš da tragaš za nekim/nekom od njih.

Sada: vreme je da se nekome obratiš.

Dok misliš o tome, ostani sa mnom još malo i pogledaj sledeće:

CENTAR SRCE, CENTAR ZA PRUŽANJE EMOTIVNE PODRŠKE OSOBAMA U KRIZI I PREVENCIJOU SAMOUBISTVA
TELEFON: 021/6623-393, od 14 do 23 časova ili 0800 300 303 besplatan broj za sve mreže
E-MAIL: vanja@centarsrce.org

Internet savetovaliste za mlade http://www.savetovaliste.org/

Psiholoska podrska - dr Maja Kandido Jaksic: mmjaksic@eunet.rs

SOS TELEFON ZA ŽENE I DECU ŽRTVE NASILJA
ADRESA: Tiršova 5a 11000 Beograd
TELEFON/FAX: 011/362-6006 ili 062/221-010
E-MAIL: itcentar@eunet.rs
KONTAKT OSOBE: Katarina Jeremic, Biljana Maletin

INCEST TRAUMA CENTAR
ADRESA: Leonarda da Vinčija 17 11060 Beograd
TELEFON/FAX: 011/3243 963
E-MAIL: itcentar@eunet.yu
KONTAKT OSOBE: Dušica Popadic, Ljilja Bogavac