Čekajući istopolne brakove

Ponoćni Prajd u Beogradu, Nedelja ponosa, strategija Vlade Srbije o prevenciji i zaštiti od diskriminacije za period od 2013. do 2018, promocija i primena preporuka o merama za borbu protiv diskriminacije na temelju seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, koje je 2010. usvojio Komitet ministara Saveta Evrope, samo su neki od događaja koji su obeležili prošlu godinu kada je reč o LGBT populaciji u Srbiji, smatraju sagovornici Danasa Dragoslava Barzut iz Labrisa i Boban Stojanović iz Kvirija centra.

Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava - objavila je u decembru 2013. Izveštaj o napretku Srbije u usvajanju CM Preporuke Saveta Evrope za LGBT prava. U izveštaju je zaključeno da iako se Srbija obavezala da će promovisati, poštovati i jačati prava LGBT zajednice, ratifikacijom mnogih međunarodnih dogovora i dokumenata, i usvajanjem brojnih sektoralnih, nacionalnih zakona koji bi trebalo da štite LGBT prava, ovi zakoni se u praksi ne sprovode adekvatno.

U Labrisu očekuju da se u 2014. usvoji Akcioni plan, kao i da se uvaže sugestije LGBT organizacija oko toga šta bi on trebalo da sadrži i kako bi Strategija počela efikasno i neodložno da se primenjuje. „Očekujemo usvajanje zakona koji bi regulisali istopolna partnerstva i proces promene pola i njegovo zakonsko priznavanje, osiguravanje slobode mirnog okupljanja LGBT populaciji, stvaranje sveobuhvatnog statističkog sistema koji bi uključivao i podatke o učestalosti i prirodi diskriminacije i nasilja na temelju seksualne orijentacije i rodnog identiteta", kaže za naš list Dragoslava Barzut. U očekivanja dodaje i stvaranje radne grupe za analizu svih udžbenika za osnovnu i srednju školu i univerzitet, kako bi se eliminisao diskriminatorni i netačan sadržaj, a uključile afirmativne i tačne informacije o LGBT osobama. Tu je, ističe naša sagovornica, i uvođenje kontinuirane obuke za nastavno osoblje na svim obrazovnim nivoima, đake i studente, zaposlene u Ministarstvu obrazovanja, Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Nacionalnom prosvetnom savetu, te obuke o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu za zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova, tužioce i sudije, medicinsko psihijatrijsko osoblje i osoblje zaposleno u socijalnim službama. Labris očekuje i realizovanje redovnih medijskih kampanja kako bi se homofobija i transfobija u srpskom društvu smanjila, intenzivnije uključivanje nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima, ali i drugim oblastima, kao i veću zainteresovanost sindikata, strukovnih udruženja i poslodavaca.

„Postoje dokazi koji ukazuju na to da državne vlasti nisu u stanju da se efikasno nose s nasiljem i pretnjama bilo usled nedostatka kapaciteta, bilo zbog nedostatka političke volje. Iako relativno adekvatan zakonski okvir i zakonski lekovi za žrtve postoje, ne primenjuju se efikasno. Dokazi ukazuju na to da LGBT osobe često odbijaju da prijavljuju incidente zbog straha od dalje viktimizacije, a i ako odluče da prijave incident, često se događa da sud ne inicira nikakvu zakonsku akciju ili odloži završavanje ovakvih slučajeva. Iako postoje dobri primeri efikasnosti policijskog i sudskog rada, retki su", ističe Barzutova.

S druge strane, Boban Stojanović u ovoj godini očekuje održavanje Parade ponosa, ali onako kako to planiraju organizatori, među kojima je i on. „Kako god da bude, to neću videti ni kao pobedu ni kao poraz, jer je uspostavljanje vladavine prava veoma važan proces. Mislim da danas većina ljudi ne veruje besmislenim opravdanjima vlasti, zbog čega je Prajd zabranjen. To se nikada ne bi desilo da su organizatori prihvatali različite ponude saradnje sa državom koje idu na štetu LGBT zajednici. Neke stvari traju duže, ali je njihov rezultat mnogo jasniji", navodi Stojanović.

Inače, kako kaže, „ponoćni Prajd" je pokazao da je volja ljudi da ostvaruju svoja ljudska prava mnogo jača od svakog zastrašivanja, pretnji i zabrana. „Energija i snaga koja je postojala u toj relativno kratkoj šetnji od Vlade do Skupštine Srbije bila je velika i pokrenula je mnoge ljude na promišljanje. Po meni, taj događaj je bacio u senku sve druge stvari koje su vezane za LGBT prava, jer je ideju LGBT prava vratio LGBT zajednici", smatra Stojanović. Generalno, naš sagovornik je protiv toga da se ljudska prava dovode u vezu sa bilo kojom aktuelnom političkom situacijom. „Ljudska prava trebalo bi da budu neupitna stvar u jednom društvu. Ako je politika države nesposobna, onda bi ljudi trebalo da se oslone na sebe, a ne na političare i da ih primoraju da shvate koliko smo im važni, ne samo kao „siguran glas" već i kao neko ko može da ih svojim nepoverenjem ukloni sa političke scene", zaključuje Stojanović.

Najvažniji događaji za LGBT prava 2013. u Srbiji

Boban Stojanović, Kvirija centar

Ponoćni Prajd - taj događaj je bacio u senku sve druge stvari koje su vezane za LGBT prava, jer je ideju LGBT prava vratio LGBT zajednici.

Nedelja ponosa - jedna mala inicijativa je pretvorena u pravi gradski festival koji po kvalitetu može da parira svim drugim događajima u gradu. Na koncertu Army of Lovers bilo je preko 1.200 ljudi, što ovaj događaj svakako čini najposećenijim gej dešavanjem u Srbiji ikada.

Sve veći broj LGBT osoba se odvaži da napravi coming out, odnosno da sredini kaže svoju seksualnu orijentaciju.

Sve veći broj LGBT osoba prijavljuje nasilje i diskriminaciju sa kojom se suočava, što je direktan rezultat otvaranja priče o LGBT pravima u javnosti.

Na privatnom planu - učešće u rijaliti šou programu Veliki brat, nakon kojeg sam prvi put počeo da nailazim na masovnu podršku običnih ljudi, van NVO i aktivističkih krugova i napad na moj stan od strane neonacističke organizacije Borba 18, od čega me više plaši ćutanje države, koja ni posle skoro tri meseca nema nijedan odgovor na ovaj napad.

Dragoslava Barzut, Labris

Vlada Srbije usvojila je Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2013. do 2018. godine, što je pozitivni pomak u poboljšanju prava LGBT osoba u Srbiji.

Počeo je da se primenjuje Zakon o amandmanima i dopunama Krivičnog zakona u okviru kojeg se zločini iz mržnje na temelju seksualne orijentacije ili rodnog identiteta ubrajaju u otežavajuće okolnosti Krivičnog zakona.

Predstavljen je Model zakona o rodnom identitetu kojim se regulišu prava transrodnih osoba.

U saradnji Foruma za etničke odnose i Labrisa izrađen je Nacrt inicijalnog predloga javne politike - podrške razvoju javnih politika u oblasti zaštite prava i poboljšanju kvaliteta života LGBT građana/ki.

Srbija je počela da promoviše i primenjuje CMCE Preporuku članicama „o merama za borbu protiv diskriminacije na temelju seksualne orijentacije ili rodnog identiteta", koju je 2010. godine usvojio Komitet ministara Saveta Evrope.

Kako je bilo u svetu

Na sajtu Labrisa postavljen je tekst Dragoslave Barzut o LGBT događajima u svetu koji su obeležili 2013, a mi ga objavljujemo u skraćenoj verziji. „Pobeda u vidu legalizovanja istopolnog braka u SAD, Velikoj Britaniji i Francuskoj bila je presudna za aktiviste LGBT prava. Možda je upravo zbog toga prihvatanje ruskog zakona o „gej propagandi" dirnulo u živac zapadnjačke aktiviste. Taj zakon zabranjuje propagiranje „netradicionalnih seksualnih odnosa maloletnicima". Loše vesti za LGBT populaciju su se nizale kako se godina bližila kraju - u Indiji je vraćen zakon o sodomiji, parlament Ugande je prihvatio predlog zakona poznat kao „ubiti homoseksualce", dok je Nigerija na granici prihvatanja najsurovijeg zakona na svetu u vezi sa LGBT pravima. Građani Hrvatske i Zimbabvea glasali su za zabranu uvođenja istopolnih brakova u Ustav. Na Tajlandu i u Vijetnamu se ozbiljno razmatraju predlozi o građanskoj zajednici. U Čileu je izabrana predsednica koja podržava istopolne brakove, a pomak je napravljen u vezi sa građanskim zajednicama u Peruu, koja se smatra jednom od najkonzervativnijih zemalja Južne Amerike. Ipak, čini se da se svet deli na dve strane kada je reč o LGBT pravima. Bitka sve više prelazi u međunarodnu sferu, gde LGBT prava sve češće postaju centralna tema, dok se jaz među narodima produbljuje."