Bruce LaBruce - Hardcore homo punk

U okviru festvala queer filma „Merlinka" koji se održao u Domu omladine bio je prikazan i film poznatog "underground" reditelja Brucea LaBrucea „OTTO".

Pre nego što upoznaš naše čitaoce sa filozofijom Tvog rada, objasni kako si osmislio svoje umetničko ime, ljude to veoma zanima?
Bruce LaBruce je kao persona nastao tokom osamdesetih. Tada sam bio uključen u punk pokret. Izmislio sam hardcore homo punk lik, zasnovan na meni samom, lik koji je ekstreman, snima porniće i živi divlje. Taj lik, odnosno ja, glumio je u eksplicitnim scenama gej seksa u sopstvenim filmovima pod imenom Bruce LaBruce. Inače Bruce je ime koje se u Americi često vezuje za gej muškarce, La je nešto što se u imenima pripisuje ženama. Zapravo, to je ime pobunjenog feminiziranog pedera koji se bori protiv homofobije u hetero svetu i protiv svih predrasuda koje gej svet upućuje prema njemu. Osmislio sam i homo punk fanzin, koji je promovisao borbu protiv svih nepravdi koje su doživljavale muškobanjaste lezbejke i feminizirani gej muškarci, koji se takvi suprodstavljaju svemu što je prihvatljivo u patrijarhalnoj kulturi.

Pre nego što si postao reditelj bio si fotograf. Šta više voliš da radiš?
Fotografijom i filmom sam počeo da se bavim skoro istovremeno. Zapravo, pre toga bio sam pisac. Tokom studiranja proučavao sam odnos filma, društva i politike na Katedri za film na Univerzitetu u Torontu. Istovremeno sam pohađao kurseve fotografije i snimanja filmova. Moja intencija je bila da postanem filmski kritičar. Kada sam počeo da zujim po punk sceni sreo sam ljude koji su radili sa Super 8 kamerom i sa njima počeo da snimam kratke eksperimentalne filmove. Takođe, osnovao sam homo punk magazin koji se zvao MD što je skraćenica za maloletničku delikvenciju. Za taj magazin sam pisao priče i radio foto editorijale. Ali, snimanje filmova sam oduvek smatrao revolucionarnom praksom.

Zašto neki od Tvojih filmova koji se bave ozbiljnim temama, poput fašizma, sadrže eksplicitne scene gej pornografije?
Mislim da svaki moj film ima bar jednu gej porno sekvencu. Smatram da je seksualno političko. Još u fanzinima sam počeo da koristim eksplicitne gej slike kao vid protesta protiv homofobije koju sam sreo na punk sceni za koju sam verovao da je radikalna, subverzivna i subkulturna. Takođe, važno je da budem direktan u ovome što radim i da ljudima kažem sve u lice. Veoma često oni koji sebe nazivaju liberanim prema homoseksualcima, kada vide kako dvojica muškaraca tucaju jedan drugog postaju gadljivi i krenu da morališu. Eksplicitni gej seks je brz i jednostavan način da testiram nečiji odnos prema homoseksualnosti. Moji radovi često istražuju i ruše tabue. Kao filmski stvaralac i fotograf, zainteresovan sam i za ono što sam scenario ne može da ponudi. Nažalost, danas postoji puno konzervativnih i cenzorskih tendencija u okviru novog gej establišmenta. Tokom osamdesetih moja prijateljica lezbejka i ja smo bili okrenuti punku jer smo primetili da gej pokret postaje buržujski i veoma, veoma dosadan. Danas, u zapadnim zemljama to je gore nego što smo mogli da zamislimo jer se gej pokret bori da uđe u dve najkonzervativnije institucije: brak i vojsku. Zbog svega toga, gej pornografija je poslednje uporište gej radikalizma.

Šta podrazumevaš pod pojmom politička korektnost? Tvoji filmovi su često na ivici ovog pojma, zar ne?
Hm, recimo u filmu Skin Flick/Skin Gang pripadnici neonacista imaju seks međusobno, ali oni takođe seksualno terorišu buržuje, rasno mešane parove, siluju crnca. Sve je to iznad granice politički prihvatljivog. Ja sam kontraš i đavolji advokat, kadgod mi neko kaže da nema šanse da uradim film na određenu temu - još sam odlučniji da to uradim. Neke stvari ne činim da bih šokirao, već zato što je to sveta dužnost, otvaranje novih pitanja i ideja, bez obzira da li su neukusne ili politički nekorektne. Jedna od stvari koja me privlači pornografiji je mogućnost da u seksu, kao nečemu što je jednostavno i prirodno, neprestano tražimo nove dimenzije i osvajamo nove teritorije.

Pornografija je jedna od Tvojih ključnih reči?
Uvek tvrdim da pornografija deluje kao kolektivno seksualno nesvesno. Ona je prostor u kome vidimo dela naših najmračnijih fantazija, od kojih je većina politički nekorektna i koje često uključuju maštarije zasnovane na rasnoj dominaciji ili potčinjenosti. Ima mnogo licemerja u mainstream svetu zabave. Ona redovno koristi najbrutalnije scene pokolja i mučenja, što nije ništa drugo do pornografsko golicanje. Ali, kada prikažem eksplicitni seks na filmu onda sam pokvarenjak. Ja sam iskren u onome što radim.

Šta te još fascinira?
Fenomen ekstremnih desničarskih pokreta i neonacističkih grupa kao legla homoseksualaca i homoseksualnog ponašanja. Mnogi neonacistički lideri su pederi. Takođe, interesuju me homoseksualci kao tradicionalno autoritarne, hipermuževne i homofobične ličnosti u seksualiziranim fetiš uniformama. Valjda ne treba da nas iznenađuje zamah desnice u američkom gej pokretu.

Da li sebe definišeš kao gej aktivistu?
Smatram se nekom vrstom gej aktiviste. Deo mog stvaralačkog projekta je istraživanje odnosa umetnosti prema homoseksualnosti. Smatram da je promocija mog posla najvažniji deo mog posla. Razgovor sa medijima je deo mog umetničkog procesa. Kao što sam već rekao, gej pokret u Americi je posao buržoaski i konzervativan, u najgorim snovima pre trideset godina to nismo mogli ni da zamišljamo. Ugnjeteni su postali ugnjetavači - to je tema mog rada. Dok sam studirao, gej pokret je predvodila grupa marksističkih i feminističkih mislilaca. Oni su svaki autoritet dovodili u pitanje i osporavali svako institucionalizovanje i buržuizaciju gej pokreta.

Ne govoriš o gej pokretu sa optimizmom?
Naravno, gej pokret je pod kontrolom kapitalističkih i konzervativnih lidera čiji je prvenstveni cilj da imaju pravo na ravnopravno učestvovanje u političkom sistemu koji je u celini korumpiran. Nema klasne svesti, ne postoji građanska neposlušnost, nema radikalizma. Sve stvari koje su interesantne i subverzivne u gej pokretu - seksualno oslobođenje, stav protiv autoritarizma, društveno i seksualno eksperimentisanje - potpuno su skrajnute iz opsednutosti prihvatanjem i integracijom u društvo.

Ne mogu da odolim a da ne pitam. Radio si sa velikim zvezdama gej porno industrije. Da li je izazov imati tako lepa tela pred kamerama?
Zadovljstvo. U mom najnovijem filmu, L.A. Zombi, imao sam veliko zadovoljstvo da radim sa Fransoaz Sagatom, koji je moja omiljena savremena porno zvezda. On je potpuno profesionalan i posvećen projektu, ozbiljna osoba koja radi protiv klišea i zabluda koje vladaju o porno zvezdama. Generalno, skup porno zvezda na snimanju nije seksi mesto, ljudi su tamo da bi napravili neki proizvod za koji je potrebno puno rada i mudrosti. Tu nema nikakvih divljih orgija iza scene. Pornografija stvara iluziju vrućeg, savršeno izvedenog seksa na ekranu, ali iza kamere sve je poslovno i formalno.

Zombiji su očigledno Tvoja opsesija?
Zombiji su diskriminisana grupa čudovišta: oni su tretirani kao bezvredni, beskućnici, rutinski su ih tukli i šikanirali, spaljivali ih do smrti, a ponekad služe samo kao zabava - tradicionalni tretman homoseksualaca. Konačno, ako ste noću zujali po parkovima ili javnim toaletima, to je kao noć živih mrtvaca! Sva ta anonimnost je opasna i možete imati seksualni kontakt koji je potpuno lišen emocija, koji je jedino usmeren na telo. To može biti uzbudljivo i zabavno, ali je i veoma zombi.

Znači - iskustvo kao inspiracija?
Da. Čitao sam da je stopa samoubistava kod gej tinejdžera znatno veća nego kod ostalih. Razmišljam o tome koliko je taj period života bio težak za mene: pretnje nasiljem, neodobravanje, prezir usmeren prema meni. Tako sam dobio ideju za snimanje filma o dečaku koji je gej i misli da je mrtav, obračunava se sa zombijima, živim mrtvacima. Njegovo ponašanje je spoljni izraz njegovog unutrašnjeg nemira i uznemirenosti činjenicom da je gej. Mislio da je zombi savršena metafora za homoseksualnost jer zombiji prenose viruse, a ljudi su se oduvek plašili da je homoseksualnost zarazna i da su gej muškarci nosioci seksualno prenosivih bolesti.

Šta bi poručio Tvojoj publici u Srbiji?
Mislim da je neizmerno važno da postoji bilo kakav gej aktivizam u zemljama u kojima su homoseksualci i dalje diskriminisani. Ja bih samo apelovao da ljudi u vašim gej organizacijama izbegnu zamke gej pokreta u Americi i Zapadnoj Evropi. Ne treba raditi na prihvatanju većine ako je nužno da odustanete od svega što vas razlikuje.