BRITANSKE LEZBEJKE U SRBIJI I PRVI SVETSKI RAT (2)

Ovo istraživanje polazi od arhivske građe - zaostavštine Vere Holm (Vera Holme) - i rekonstruiše jednu moguću „lezbejsku istoriju" britanskih žena koje su s Prvim svetskim ratom došle u Srbiju, nakon toga održale međusobna prijateljstva i kroz stečena poznanstva ostale vezane za Jugoslaviju. Britanskim ženama Veliki rat je otvorio neke prilike za redefinisanje rodnog i društvenog položaja koji su do tada žene zauzimale. Istraživanje pokazuje koliko je sam Balkan bio plodno tlo za takav razvoj. Beleške Vere Holm na kojima je baziran ovaj tekst otkrivaju stepen njihove integrisanosti u visoko društvo ratne Srbije, i daju primer za transponovanje i održanje nekonvencionalnih životnih stilova u novi kontekst i podneblje. Analiza arhivske građe svedoči o kompleksnoj međuigri promenljivosti i modifikovanju rodnih i klasnih statusa, ali govori i o karakteru veze koju su britanske žene uspostavile sa Srbijom. Na kraju, istraživanje govori o tome koliko rodne uloge mogu postati nestabilan koncept kada se dovedu u vezu sa socijalnim i klasnim statusom i proklamovanim nacionalnim ciljevima, te koliko je kompleksno preklapanje društvenog statusa, klase i etniciteta.

Vera Holm je žena živopisne biografije, a podaci koje imamo o njenoj mreži prijateljica svedoče o razgranatoj elitnoj lezbejskoj mreži. Po svoj prilici omiljena u društvu, angažovana u pozorištu i u music hallovima kao male impersonator pre rata, Vera je učestvovala u nekim od zvučnih sufražetskih akcija (Crawford 1999, 289). Bila je lični vozač Emeline Pankhurst, kao jedna od retkih žena koje su u prvoj deceniji XX veka vozile automobile i posedovale automehaničarske veštine. Marting Pugh, autor knjige The Pankhursts, pretpostavlja da: "je verovatno da je Vera Holm naučila da vozi na turnejama pozorišne trupe po provinciji; pošto u to vreme vozački ispiti još nisu postojali, glavna kvalifikacija je bila sposobnost snalaženja sa čestim mehaničkim kvarovima i konjima u saobraćaju." (Pugh, 153)

U njenoj arhivi nalazimo i šaljive stihove koje joj je posvetila osoba potpisana sa „M", i koje Veru opisuju svim terminima koji su se tih godina uzimali kao odrednice novonastajućih slobodnijih ženskih seksualnih identiteta, poput kratke kose, zanimanja za sport i konzumiranja duvana (Doan and Garrity 2006):

Bila je jedna mlada žena po imenu Vera

Kad je govorila svi su se sakupljali da je čuju

Izazivala je senzaciju

Kroz celu naciju

Kakvu još nije videla ova era

Bila je mlada osoba po imenu Džek

Koju su sve tračerke htele da ubiju

Jer je imala kratku kosu

Imala je strast za sport

I trošila je dosta duvana!

Vera Holm i Evelina Haverfild su se najverovatnije upoznale za vreme svojih aktivističkih dana. Živele su zajedno u Devonu od 1911., a negde oko 1912. u testamentu Vere Holm pisalo je da svu svoju imovinu ostavlja Evelini. (Crawford 1999, 289). Među dokumentima koji svedoče o njihovoj romansi nalazi se i nekoliko pesama koje je Holm posvetila svojoj ljubavnici: alfabet za Evelinu iz 1911. i romantična „Poema za Iv Haverfild (A poem to Eve Haverfield) iz 1909. godine.

Piše: Olga Dimitrijević