Bredli Mening - gej heroj modernog doba

Bredli Mening, američki vojnik koji je sajtu Vikiliks omogućio svetsku slavu dostavivši njegovom osnivaču Džulijanu Asanžu ogromne količine poverljivih podataka, juče je pred vojnim sudom u Fort Midu konačno dočekao presudu. Posle čak tri godine pritvora, stavljena je tačka na slučaj ovog mladića koji je za jedne heroj uzbunjivač, a za druge izdajnik.

Ako je Asanž bio medijski savršeni, drčni heroj kao stvoren za neobičnu sagu o Vikiliksu, koja je uzdrmala 2010. godine, Mening je bio sve suprotno tome.

Antiheroj, gej vojnik koji je navodno upao u depresiju nakon propasti veze i postovao na Fejsbuku "Bredli Mening nije deo opreme", malo pre nego što će izazvati bes Pentagona skidanjem i deljenjem sa javnošću dokaza o američkim "kolateralnim štetama" u Iraku i diplomatskim depešama koje su delimično pokazale kako Amerika vidi svet.

U bazi marinaca Kvantiko Mening je proveo devet meseci bez optužbe, a prema tvrdnji njegovog advokata, pri tome je bio pod prismotrom 23 sata dnevno, u kratku šetnju je izlazio okovan i povremeno mu je zabranjivan pristup odeći i naočarama.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže za "Blic" da je u Meningovom slučaju i faktički i pravno vrlo komplikovano razlučiti šta je bilo važnije, državna tajna ili javni interes.

- Nema sumnje da je Mening Asanžu i Vikiliksu stavio na raspolaganje veliki broj informacija čija sadržina ukazuje na grube neetičke i protivpravne postupke vlasti, na nepoštovanje i teško ugrožavanje ljudskih prava. U slučaju odavanja takvih informacija sigurno se može reći da je javni interes važniji od činjenice da su informacije formalno nosile oznaku „top secret". Međutim, količina poverljivih informacija koje je Mening prosledio bukvalno je ogromna, pa je, naravno, veliki problem tvrditi da je u slučaju odavanja svake od njih javni interes bio pretežan - navodi Šabić.

On dodaje da uzbunjivač treba sebi da postavi granicu u onome što otkriva, a da to važi posebno za neke kategorije lica.

- Pozicije Asanža ili Edvarda Snoudena, bivšeg operativca CIA, kvalitativno su različite u odnosu na Meningovu poziciju s obzirom na to da je on kao vojni službenik preuzeo i niz formalnih obaveza koje oni sasvim sigurno nemaju, naprotiv - smatra Šabić.

On kaže da će medijski natpisi o torturi nad Meningom, bez obzira u kojoj meri su te informacije tačne, izvesno biti veoma destimulišuće za druge potencijalne uzbunjivače.

- To bi mogao biti i deo koncepta kao što su to, mislim i optužnica i tok postupka. Lično, kao i mnogi drugi, ne mogu u akciji koju su sproveli Vikiliks i nekoliko najvećih i najuticajnijih medija, uključujući i neke iz SAD, da prepoznam Meningovu nameru i umišljaj da pomogne na primer Bin Ladenu ili nekom drugom teroristi. Ali veliko je pitanje da li taj „problem" ima i vojni tribunal - zaključuje Šabić.

700.000 dokumenata bez selekcije

Mening nije vršio selekciju informacija koje obuhvataju 700.000 poverljivih dokumenata, diplomatskih depeša i vladinih video-snimaka američkih vojnika u borbama. Jedan od svedoka odbrane je i Moris Dejvis, bivši glavni tužilac u vojnom zatvoru u Gvantanamu.

- Mislim da Beninga treba kazniti, ali odgovarajućom kaznom za ono što je uradio, a ne kažnjavati ga za ono što je vlada mislila da bi moglo da se desi - ističe Dejvis.