Biti peder u svakom smislu (osim karakterno) No. 9: stereotip naš svagdašnji

Stereotip. Može se definisati kao određeni skup osobina ili oblika ponašanja za koje smatramo da ih poseduje određena grupa ili pojedinac koji pripada toj grupi. U pravilu, to se odnosi na grupu kojoj ne pripadamo. Obično je ljudsko ponašanje licemerno kad je reč o stereotipima. Pojedince iz "njihovih" grupa ćemo lako promatrati kroz prizmu stereotipa, dok ćemo se sami boriti protiv stereotipa koji pripadaju "našoj" grupi. Naravno, u pravilu uzimajući sebe kao dokaz da stereotipi ne vrede. Barem ne uvek.

Ljutimo se na heterosvet, koji nas često gleda kroz prizmu istih nekoliko stereotipa. Svako ko je aut verovatno se susreo s mnogim pitanjima i reakcijama heterosveta, koje se u pravilu ponavljaju. Uz veće ili manje varijacije.

Meni su najzanimljivije tri reakcije koje ću navesti. Zato što se često ponavljaju, zato što u pozadini imaju stereotipno viđenje pedera, zato što uglavnom izazivaju ljutnju i, najvažnije, zato što ih sami primenjujemo na svet pedera.

Izmislio sam tri naziva za tri reakcije:
"Nikad ne bih rekao za tebe"
"Jesi ti muško ili žensko u vezi/seksu?"
"On ti je isto gej"

Gaydar je samo skup stereotipa koje koristimo u prepoznavanju "kolege pedera"

Verujem da su mnogi doživeli prvu reakciju. Odnosno, oni koji se ne uklapaju u stereotipno viđenje kako bi peder trebao izgledati, ponašati se, pričati i razmišljati. Često, namerno ili nenamerno, poprima konotaciju komplimenta. Na neki način, odaje se priznanje pojedincu da je netipični predstavnik, upravo redak primerak, neke grupe. Razumljivo je zašto to mnogi shvate kao kompliment. Većina nas istovremeno želi potpuno pripadati nečemu i istovremeno biti posebna. Što je, naravno, neostvarivo i potpuna glupost. Suprotna izjava iste poente bi bila "Oduvek sam znao da si peder"; naravno, za one koji se uklapaju u stereotip.

Ovakva reakcija podupire mišljenje mnogih da postoje posebne tehnike kako otkriti pedera na prvi pogled. Samim tim, može se odabrati neboravljenje u njihovom prisustvu. I to nas ljuti jer "nikome na čelu ne piše da je peder". Barem kad heteroseksualci pokušavaju prepoznati pedera. Spomenuh da je najvažnije kod ovih stereotipa da ih sami primenjujemo na svet pedera. Da, tačno. Ovaj stereotip koji nas ljuti inače, ne ljuti nas kad peder pokušava prepoznati pedera. Takođe, čak ima i svoj poseban naziv: gaydar.

Budimo iskreni, gaydar ne postoji. Gaydar je samo skup stereotipa koje koristimo u prepoznavanju "kolege pedera", za koji smo umislili da je neka posebna sposobnost unutargrupnog prepoznavanja. Što je stereotipniji onaj kog skeniramo, to je veća pouzdanost gaydara. Gledamo koliko je neko feminiziran, kakvu frizuru ima, stil odevanja, način hoda. Ako smo u prilici, način pričanja (da, da, svima nam je signal taj gay voice, nemojmo se praviti grbavi) i gestikulaciju. Pa ako još saznamo da studira na Filozofskom, vegetarijanac je i obožava Lady Gagu, greške nema, zar ne? U prevodu, taj čudesni gaydar bi brzo kao pedere prepoznao iste one ljude koje bi i hetero ljudi strpali među pedere. A šta kad gaydar snima malo netipičinije "primerke"? Kad nema stereotipnog ponašanja koje može registrovati?

"Jesi li ti muško ili žensko u vezi"?

Onda se svodi na čistu projekciju vlastite želje da je neko peder. U prevodu, peder je svako ko nam se sviđa. Tada to postaje čista maštarija i nada, koja se nekad ostvari, nekad ne. Da citiram i malo parafraziram Džordža Karlina u ovom kontekstu: Half the time I get what I want, half the time I don't. Same as the four-leaf clover and the horseshoe, the wishing well and the rabbit's foot, same as the Mojo Man, same as the Voodoo Lady who tells you your fortune by squeezing the goat's testicles, it's all the same: 50-50. So just pick the cute guy, sit back, wish that he's gay, and enjoy yourself.

Druga tipična reakcija pojavljuje se u obliku pitanja: "Jesi li ti muško ili žensko u vezi"? Ovo, naravno, ima koren u heteronormativnosti i to nas jako ljuti. Jer automatski povlači zaključak da veza između dvojice muškaraca ili dveju žena ne može biti potpuna, da nešto nedostaje i da je neizbežno da neko u paru "glumi" suprotni pol. U seksualnom smislu, muško je onaj koji ima kitu. Žensko je onaj koji će dobiti tu kitu u neku od rupa. Kako se to prevodi u pederskom svetu? Upravo tako da će mnogi za feminiziranije momke pretpostaviti da su isključivo pasivni. Dok će se, obrnuto, za "prave muškarčine" pretpostavljati da su isključivo aktivni.

Lično, dok se nisam upustio u virtuelni svet pedera i upoznao se s raznom terminologijom, podelama i ulogama, nisam ni znao da postoji takva podela uloga u seksu. Smatrao sam da je to samo još jedan od stereotipa koji dolazi od onih koji nemaju nikakvog doticaja s pederima. Za mene je seks uvek bio seks. Aktivan ili pasivan, nebitno, sve zavisi šta želiš u tom trenutku. Kad ono, shvatih da stvarno postoje ljudi koji sebe smatraju isključivo aktivnima ili isključivo pasivnima, odnosno dele uloge. Koje se, uz male modifikacije, kod nekih svodi na to da zaista i misle da su muško u vezi ako daju, a žensko ako primaju.

"On ti je isto gej". Pa?

Zaista nema nikakvih problema u tome da svako radi ono što mu odgovara. Ako u seksu funkcioniše samo kad je aktivan ili samo kad je pasivan i to zaista proizlazi samo iz lične preferencije i znači samo to: uloga u seksu. Ne uloga u životu, ne uloga u vezi. Međutim, bojim se da mnogi, pogotovo mlađi, pod raznim uticajima igraju te uloge mimo svoje želje. U prevodu, prihvataju stereotip o karakteristikama tipičnog aktivca ili pasivca.

Zavisno od toga koliko se vizuelno i ponašanjem uklapaju u jedan od stereotipa, automatski sebi dodeljuju ulogu za koju misle da moraju igrati. Ovde je reč o seksu, ali se obično ne zadržava samo na tome. Zašto je to problem? Jer merilima onih kojima ne pripadamo vrednujemo sebe i sve one za koje su ta merila neprimenjiva. U prevodu, radimo isto ono što nas ljuti kad se to radi nama. Želimo da nas se prihvati kao jednakovredne muškarce u heterosvetu. I da zbog seksualne orijentacije nismo manje muškarci. S druge strane, preferencija određene uloge postaje način da svoju muževnost uvećamo, a tuđu umanjimo.

Treća tipična reakcija se svodi na dodatak opisivanju nekoga: "On ti je isto gej". Korišćeno u kontekstu neke osobe o kojoj se priča ili nekoga ko je prisutan u društvu. Naravno, u pravilu hladnokrvno reagujemo na te stvari. Smatramo tako nešto nebitnom informacijom. To što je neko peder, ne znači da ćemo automatski imati više tema za razgovor. Niti to nekoga čini poželjnijim društvom, zanimljivijom osobom niti nešto zbog čega bismo trebali biti fascinirani, pa oduševljeno ići upoznavati nekoga ko je "peder isto kao i ja". Koren svega toga je verovatno želja da se na nas lično ne gleda samo kroz prizmu pederluka. Jer to nije nešto što nas obeležava kao osobe, ne čini nas lošijima, niti želimo da to bude osnova za isključivanje iz društva u užem i širem smislu.

"Spoznaj samog sebe i drugi će te spoznati"

S druge strane, šta radimo? Idemo po gradu i zabavljamo se time da promatramo ko je "peder kao i ja", ko nije. Idemo po gay ili gay friendly klubovima, samo zato što imaju reputaciju okupljanja, u većem ili manjem broju, pedera. Visimo na najpoznatijem pederskom forumu u Hrvata, idemo na LGBT hangoutse, idemo na pederske večeri društvenih igara. Dobrim delom se okružujemo pederima i dobrim delom je upravo ista seksualna orijentacija osnova za upoznavanje, u kojem god smislu. Čemu se onda buniti kad heterosvet misli da je pederluk dobar razlog da nas upoznaju s nekim? I zašto glumiti da nam seksualna orijentacija apsolutno nije bitna? Kod nekih, nažalost, postaje isključivi kriterijum. Kod većine ljudi je, ako ništa, jedna od stvari koja ipak doprinosi zainteresovanosti za upoznavanjem nekoga.

Ništa od ovoga samo po sebi nije niti dobro niti loše. Poenta je prihvatiti da stereotipi postoje i da se mnogi od nas, svesno ili nesvesno, u svom unutarpederskom ponašanju povode za tim stereotipima. Istim onima koji nam smetaju kad ih primenjuju ljudi iz heterosveta. A tada je licemerno od njih tražiti da se ne povode za istim stereotipima kao i mi. I šta napraviti? Ako nam smetaju tuđi stereotipi i smatramo da nisu utemeljeni, prvo se moramo odreći vlastitih stereotipa. Tek tada je legitimno tražiti isto to od drugih. Ili jednostavno prihvatiti da su neki stereotipi utemeljeni u stvarnosti i da je svako od nas barem po nečemu stereotipan. Je li biti stereotipan nužno loše, a iskakati iz svih stereotipa nužno dobro? I jedno i drugo je loše ako se protivi onomu što zaista jesmo.

Namerno preuzimati stereotipno ponašanje da bismo se negde na silu uklopili ili namerno iskakati iz stereotipa da bismo na silu bili posebni, oboje mi zvuči podjednako loše. Jer postajemo robovi tuđih očekivanja, nezavisno od toga želimo li ih potvrditi ili opovrgnuti.

Svi koji su učili filozofiju u školi setiće se da je Stereotipije Atenjanin, poznati filozof, jednom rekao: "Spoznaj samog sebe. Spoznaj samog sebe i drugi će te spoznati. A možda i neće. Ali će te barem, da prostiš, boljeti k.... za tuđu spoznaju tebe."

Veliki Stereotipije Atenjanin.