Kolumna
Biti peder u svakom smislu (osim karakterno) No. 44: Briga ubija
crol | tihomir babić ·
Odabrao: m ·
Dodato: 20. APR 2017
Ne treba ići na drugi kraj sveta da bi se videlo kako ovde ima i previše brige za tuđe živote. Romana Tejlor je pre nekoliko dana takođe osetila na svojoj koži tuđu brigu. Neki muškarac ju je prepoznao i odmah se zabrinuo za njen život. Strašno ga je počela brinuti Romanina transrodnost, pa joj je šakama pokušao reći da nije u redu kako živi svoj život. Dandaru dos Santos je pak ubilo to što su drugi preterano brinuli o tome kako ona živi svoj život. Grozan je ovaj svet. Mržnja, ratovi, ubistva, mentalno i fizičko uništavanje drugih. Čovek je sposoban proizvesti fascinantnu količinu užasa. Sposoban je, naravno, proizvesti jednako fascinantnu količinu divote. Mnogi tvrde da se užasi ovog sveta mogu ugušiti samo ako ono dobro i divno prevlada. Večni dualizam, borba dobra i zla. Tvrde da se zlo može pobediti samo ljubavlju i dobrotom, da ljudima mora više biti stalo do drugih ljudi. Da će nas briga za druge spasiti. Kao nepopravljivi hipi, još uvek verujem da ljubav i nežnost prema sebi i drugima može rešiti puno veći deo problema nego što ljudi shvataju. I da nam to nasušno treba u što većoj količini. To, naravno, ne znači da se moramo vratiti u 1968. godinu u San Francisko. Ljubav nije ograničena na vremenski period niti lokaciju. Osim toga, ovde se isto može nabaviti sasvim dobra trava. Dakle, dajte ljubavi što više i što češće! Međutim, ovo da trebamo više brinuti jedni o drugima? Ne, potpuno suprotno. Trebamo manje brinuti jedni o drugima. Što manje! Briga za druge obično je rezervisana za najbliže ljude oko nas, one koje dobro poznajemo i koje zaista volimo. Zato što ih poznajemo. Briga obično znači da smo dobili dozvolu od tih ljudi petljati se u njihov život. Zato što oni žele da se petljamo u njihov život. I to, u pravilu, samo do određene mere. Govorim, naravno, o svim onim ljudima kojima se okružujemo i izolujemo od spoljnog sveta. O onim ljudima koji čine naš svet. I oni koji razumeju naš svet. Za sve ostale nas ne bi uopšte trebalo biti briga! Iz preterane i neovlašćene brige o drugima i njihovim životima upravo se i događaju, da prostite, sranja. Primera radi, preterana tuđa briga ubila je Dandaru dos Santos. Ubilo ju je to što su drugi preterano brinuli o tome kako ona živi svoj život. Ne da su samo bez ovlašćenja ušli u njen život, bez ovlašćenja su ušli i u njen dom, bez ovlašćenja su je izneli od tamo. Brinulo ih je to šta ona radi sa svojim telom, brinulo ih je to što je ona peder, premda nije. Brinulo ih je i to kakve sise ima. Svoju brigu su iskazali udarcima šakama, nogama, letvama i vožnjom u tačkama. Dandara dos Santos im je na edukaciji i ukazivanju na ispravan način življenja vlastitog života zahvalila tako što je obilno krvarila. Na kraju ju je ta briga i ubila. Jebiga, ne može svako podneti ispravno življenje. Ne treba ići na drugi kraj sveta da bi se videlo kako na ovom svetu ima i previše brige za tuđe živote. Romana Tejlor je pre nekoliko dana takođe osetila na svojoj koži tuđu brigu za njen život. Neki muškarac ju je prepoznao i odmah se zabrinuo za njen život. Strašno ga je počela brinuti Romanina transrodnost, pa joj je šakama pokušao reći da nije u redu kako živi svoj život. I da ona nije ona, nego on, pomogao je Romani u njenoj zbunjenosti. I još joj je vrlo fokusirano i hirurški precizno objasnio da je ona samo pederčina bolesna, ništa drugo. Uz preporuku da mu se, u slučaju da Romana i dalje ostane zbunjena, obrati kako bi joj sledeći put bolje objasnio na šta je mislio. Tako će joj dobro objasniti da od njegove umnosti i dubine misli jednostavno više neće moći hodati. Tako su se, kako sama kaže, o njoj brinuli već 21 put. Toliko puta su ljudi odlučili fizički joj ukazati na ispravan put. Dragi ljudi. Nisu ostali samo na rečima, to je alibi-briga. Ovo je prava požrtvovnost i briga za druge! Pokazali su svojim delima koliko ih je briga i koliko im je stalo do toga da neko vodi ispravan način života. Umesto toga da nas treba biti više briga za druge ljude, puno bolje bi bilo da nas jednostavno boli neka stvar za druge. Za to kako drugi izgledaju, kojeg su pola, s kim se ljube, kako se odevaju, jesu li lezbe, pederi, biseksualni, trans*, interseksualni, queer, kako govore, o čemu pričaju, kako hodaju, čime se bave u životu. Za sve to i za sve ostale sulude načine na koje žive svoj život. Sve to divno oslobađa od bilo kakve obaveze prema drugima, osim prema sebi i onima do kojih nam je zaista stalo. Oslobađa od razmišljanja o tuđem mišljenju o našem izgledu, polu, s kim se ljubimo, kako se odevamo, jesmo li lezbe, pederi, biseksualni, trans*, interseksualni, queer, kako govorimo, o čemu pričamo, kako hodamo i čime se bavimo u životu. Zašto bi ikoga bolela neka stvar za mišljenje nekoga za koga ga ionako zaboli neka stvar? Zvuči logično kad se ovako postavi. Zar ne bi to bio divan svet? Svet u kom ljude jednostavno nije briga za bilo koga osim za sebe i za one koji čine njihov svet. Zvuči vrlo egoistično i sebično. I bilo bi kad bi to prelazilo granice tuđeg egoizma i sebičnosti. I kad nedostatak brige ne bi, već sam po sebi, značio da ne postoji čak niti interes za prelazak granice tuđeg egoizma i sebičnosti. Osim uz dopuštenje. To bi bio prekrasan veselo-mizantropski svet. Bio bi to savršen svet, a znamo da savršenstvo ne postoji. Što ne znači da ne treba težiti prema savršenstvu. A svima je dobro poznata još jedna mudra i besmislena izreka da se vežbom dolazi do savršenstva. Osmislio sam jednu inovativnu vežbu. Nazvao bih to "anti-krkan mantrom". Svaki put kad neko oseti potrebu nekome direktno objasniti šta ne valja s njegovom seksualnom orijentacijom, rodnim identitetom, polom, izgledom i stilom života, preporučujem duboko disanje. Disanje je osnova svega. Udahni. Zatvori oči. Misli usmeri na samo jednu činjenicu. Činjenicu da osoba koju želiš usmeriti na, usput budi rečeno, svoj ispravan put, do tog trenutka nije bila niti svesna tvog postojanja i tvog mišljenja. A ono čega neko nije svestan, ne može niti uzeti u obzir. A za ono što se ne može ili ne želi uzeti u obzir na hrvatskom se kaže još i "boli me k****". Redovno ponavljanje ove mantre ublažava sve tegobe i s vremenom dovodi do potpunog nestanka svih simptoma bolesti.
Vai Komentari
Citajuci ovaj tekst sam se najezio,jos uvek ne mogu i ne zelim da verujem da ljudi mogu biti tako zli,ali istorija da ga nazovem tzv. str8 sveta u globalu,a pogotovo odnosa njih prema nama razlicitima od njih samo po tome sto nas privlace osobe istog pola ili imamo tu nezgodu da smo rodjeni ili rodjene u pogresnom polu(namerno ne pisem telu) ni po cemu drugaciji,nismo ni bolji,ni gori od njih...A ovakve uzasne stvari koje se desavaju NAMA,nisu nazalost ogranicene na prostore bivse SFRJ..Mnogi moji prijatelji,pa cak i u Holandiji(zemlji sloboda cvrc) koji rade obicne poslove,kancelarijske,kao medicinski tehnicari,moraju da kriju svoju seksualnost(ovo govorim iz prve ruke)..Dakle nije to nas lokalni problem,jer je mrznja prema drugacijima inkorporirana u tim tzv.STR8 osobama,a indoktrinacija pocinje od malih nogu i prisutna je u svim sferama zivota..Kod nas je to otvorenije jer su kao doneti zakoni o zastiti od diskriminacije po bilo kom osnovu u Srbiji pre par godina,a situacija je od tada krenula rapidno nizbrdo,ne samo za LGBT populaciju,vec i za Rome,invalide,i sve one koji odstupaju od njihove savrsene slike sebe i njih kao vecine...Izvinjavam se,obicni ne dajem komentare na ono sto pricitam ovako javno..Ali ova prica me je bas potresla...
Beograd,Srbija ·
21.04.2017, 14:35
|
svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi |
v3.6.5 | Copyright Notice © 1999-2015 GAY-SERBIA.COM. ALL RIGHTS RESERVED. GEJ-SRBIJA.COM. SVA PRAVA ZADRŽANA. |