Biti peder u svakom smislu (osim karakterno) No. 4: ako ste aut i tražite nešto više, skinite se... s interneta

Razvoj interneta i raznih stranica za dejtove mnogim je pederima moje generacije (i starijima) omogućio barem nekakav uvid u svet pedera, sve u diskreciji, iz udobnosti naslona i vlastitog ormara.

To je bilo toliko davno da će se te godine tek održati prvi Pride u Zagrebu. Jelena Rozga je još bila poznatija kao balerina, Severina se još nije upustila u "filmsku" karijeru. GIF-ovi su, zbog brzine interneta, bili vrhunac bacanja majmuna u nesvest na pokretne slike. A internet se, pazite sad ovaj kopernikanski obrt, još uvek prvenstveno plaćao po vremenu provedenom online, a ne po potrošnji.

A ja sam tada još uvek bio strejt. Barem sam tako tvrdio sebi i drugima. I visio sam po dejting stranicama, u pokušaju da nađem nekog "normalnog i OK", kao što traže mnogi. Ma vraga, dovoljno mi je bilo nekada i da se samo napalim na dobru fotku nekog profila.

Nekoliko godina kasnije, 2007., eto mene u vezi s dečkom kog sam "našao" preko interneta.

Rasadnici "ormaruša"?

Čemu onda ovakav naslov, ako je ta veza trajala šest godina, a od toga smo dve godine živeli zajedno? Kažete, možda je teško naći nekog normalnog, ali i ja sam primer da se to ipak može, koliko god bilo teško. Tako nešto me podseća na film Glup i gluplji i razmišljanje Jima Carreya u ulozi Lloyda Christmasa, kad se raspituje kolike šanse ima kod žene u koju se zaljubio. Na njen odgovor da su šanse otprilike jedan prema milion, Lloyd je ugodno iznenađen, "Znači, kažeš da šanse ima. Odlično!".Rekao bih da tako nekako i razmišljaju svi oni koji se nadaju naći neki kvalitetan odnos preko interneta. Pogotovo ako su aut.

Kad kažem aut, nije čak niti nužno da "svi znaju". Dovoljno je i da su sebi osvestili da su pederi i da su počeli izlaziti iz ormara, da barem njihov najbliži krug ljudi to zna i da se ne srame svog pederluka. A ja to nisam napravio tada, pa je jedina mogućnost za nalaženje nekoga i bila preko interneta.

Zašto tvrdim da internet dejting i izlazak iz ormara ne idu zajedno? Zašto mislim da pederi koji su aut pucaju u prazno kad i dalje, uprkos svemu, vise na internetu u "potrazi" za nekim?

Problem je često u profilu ljudi na takvim stranicama.

Prvi su oni koji prvenstveno traže seks, jednokratnu avanturu. Drugi su oni koji čeznu za nečim dubljim (mislim emotivno, bez prljavih misli), normalnim odnosom i razgovorom, po mogućnosti da se pretvori u vezu; "ako odgovaramo jedan drugom", naravno.

Obema grupama zajedničko je da se, u većini slučajeva, radi o pederima koji su duboko u ormaru, a za njih je to plodno tlo.

"Kriptovani" sastanci

Mogu se skrivati iza tuđih ili vlastitih slika bez glave, niko ne zna ko su. A na prvi znak opasnosti, stisnuti iksić u gornjem desnom uglu ekrana je najlakša stvar. Stineš iksić i prestaješ biti peder. Znam kako je, prošao sam to davno. To je prvi razlog za jalovost cele ideje.

Drugi razlog je to što se kroz takav način "traženja" događa pornifikacija (postoji li uopšte ta reč?) nekoga kao osobe, čemu svi doprinose. I oni koji to rade i oni koji prihvataju takav princip funkcionisanja.

Zašto ta dva razloga čine traženje dečka preko interneta gotovo nemogućom misijom?

Dakle, ako ste aut i tražite dečka, verovatno u startu možete isključiti većinu korisnika. Jer većina traži seks. Ako se i orijentišete na one koji, barem prema profilu traže isto što i vi, sva je prilika da ćete komunicirati s nekim ko je u ormaru. To samo po sebi nije problem, sve dok stvar ostaje na površnoj komunikaciji putem interneta.

Međutim, nalaženjem uživo s tom osobom mogu početi prvi problemi. Izbegavanje nalaženja na nekom napučenijem javnom mestu, "kriptovani" sastanci u stilu "Ajde ti sedi u tu birtiju, javi mi kad dođeš, a ja ću ti se pridružiti pet minuta kasnije; video sam frendove na Trgu, pa da ne posumnjaju nešto.". Nervozno okretanje oko sebe dok, barem bi tako trebalo biti, opušteno pijete pivo i pokušavate se upoznati. Izbegavanje otkrivanja bilo čega o sebi. Pa na pitanje šta studira, odgovoriće "Jedan društveni fakultet". Na pitanje odakle je inače, odgovoriće "iz jednog malog mesta, nije bitno kako se zove, između Čepikuća i Cavtata".

A kad se rastanete, za pet minuta ćete dobiti SMS u kojem vas dotični moli da izbrišete njegovu fotku koju vam je poslao da biste znali kako izgleda. I da nikome ne pričate da ste se našli s njim na piću, to se podrazumeva.

Mislite ostvariti vezu s nečijim bicepsom?

Neko ko je aut teško da će imati posebnog strpljenja za takve osobe. Za nekoga ko je izašao iz ormara, malo je verovatno da će se na ovaj posredan način poželeti tamo vratiti. Odbaciti svu energiju uloženu u oslobađanje sebe od straha, da bi se radi drugih vratio u isti taj strah? Ne bi išlo! Dakle, u većini slučajeva, eto vas kod još manjeg broja potencijalnih ljudi s kojima možete nešto ostvariti.

Pornifikacija, kao drugi razlog nemoguće misije, znači sledeće. Budimo iskreni, slike na profilima postoje s razlogom. Nećete nasumično kliktati na profile, kliknućete na onaj koji vam se sviđa. Logično je, ista stvar se događa i u dejtingu uživo. Prići ćete nekome ko vam je fizički privlačan. Razlika je u tome što ćete na dejting stranici biti osuđeni na "sviđanje" i kliktanje na profil sa slikama dobrog torza, zadnjice, bicepsa ili mišićavih listova. Slažem se, to su svakako privlačni detalji. Međutim, nećete komunicirati sa zadnjicom ili bicepsom. Ova pornifikacija svodi se na to da omiljene kategorije s pornostranica koristite kao kriterijum za odabir onih s kojima bi "moglo biti nešto".

Tražim mlađe od ovoliko, starije od ovoliko, ne niže od toliko. Pale me twinkovi, pa ću takve i tražiti. Pale me mrcine, pa ću takve i tražiti. Međutim, vi time vrlo verovatno ne tražite osobu za vezu, nego realizaciju svoje seksualne maštarije. Za koju se nadate da će se ostvariti i pretvoriti u "nešto ozbiljno". Mislite ostvariti vezu s nečijim bicepsom?

Takav način nalaženja nekoga za vezu neretko je osuđen na propast. Nadam se da je jasno koliko pornifikacijom ionako relativno malen broj ljudi koji vam mogu biti potencijalni momci, sami još dodatno smanjujete. I onda se čudimo kako nema uspeha? Hm, stvarno čudno. Sad smo već na verovatnosti da ćete dobiti džekpot.

Za razliku od internet potrage, uživo se stvari događaju puno drugačije. Glavna razlika je što, recimo, ljudi u birtije obično ne dolaze goli ili polugoli i, kad se upoznajete, neće vam okrenuti zadnjicu da je pipnete i odlučite želite li se upoznati s tom osobom. Niti ćete ga tražiti da pokaže torzo, da znate hoće li vam biti privlačan za slučaj da se ipak nekako nađete kod njega kući i krenete u akciju. Ne zvuči li takav princip, prenesen uživo, blesavo i smešno? Onako kako funkcioniše upoznavanje uživo, dopuštate da vam se neko svidi zbog niza drugih stvari i sitnica, koje se sigurno ne vide preko interneta.

Vreme je da i pederski flert izađe iz ormara

Možete konačno ljude početi tretirati kao ljude i isto to dobiti od drugih. Nije li to ono što tražite?

Možete sebi dopustiti da sto do vašeg primetite nekog bradonju kom baš seksi stoji ta brada, premda se generalno ne palite na bradate. Ali on vam se baš sviđa. Dok sedite za šankom, možete čuti nekog lika kako razgovara s konobarom, ima fenomenalan bariton i način govora, pa odmah obratite pažnju na njega. Inicijalno ga možda ne biste niti primetili. Ali, kad malo bolje razmislite, zapravo i nije loš. A tek taj glas!? Ufff!

Možete primetiti lepo sređenog gospodina u četrdesetim koji stilom jednostavno pleni pažnju. Možda inače tražite puno mlađe. Ali ovaj "starkelja" je totalno hot. Primetićete koliko ćete zgodnih, zanimljivih i privlačnih ljudi videti, samo kad se odmaknete od "pornificiranog traženja" veze - dakako, ako vezu uopšte tražite. Ako sami sebi pucamo u nogu, onda nema mesta čuđenju posledicama.

Mislim da je vreme da i pederski flert izađe iz ormara. Da napustimo skrivanje po mraku dejting stranica. Flert, uletavanje i "osvajanje" nekoga trebala bi biti igra, dopuštanje da te neko iznenadi nečim neočekivanim, privuče pažnju nečim što ni kod koga nisi primetio, da pomalo otkrivamo detalje o nekome, pa i fizičke. Sve što traženje preko interneta ne dopušta. Jer se svodi na traženje prema kategorijama osnovnoškolskog leksikona, uz komunikaciju lišene vizuelnog doživljaja kao celine i igranje na sigurno, jer već znate kako neko izgleda go i kakva mu je pozadina.

Dajte malo hrabrosti, pa da tek za par dana budete ugodno iznenađeni nečijom obdarenošću. A šta ako mu je mali? Ha, to je ono najbolje što se događa kada upoznajete nekog novog. Iznenađenje!

Izlaskom flerta iz ormara automatski i efikasno izbeći ćete oba razloga za beskorisnost internet-potrage. Isključujete mogućnost da naletite na nekoga ko je u ormaru. Jer, na vaše signale, onaj unutra sigurno neće niti reagovati i želeće sakriti od drugih da se tu možda događa nešto uzbudljivo. Ako ste aut, onda tražite aut ljude tamo gde se oni i nalaze. Svuda oko vas, ne skrivaju se. Što je, na kraju, poenta.

Takođe, mislim da je vreme da se traženje dečka konačno i svede na traženje osobe, a ne porno kategorije. Verujem da ćete s takvim pristupom ređe kukati kako "ne možete naći nikog normalnog".