Biti peder u svakom smislu (osim karakterno) No. 3: i pederi hoće ići na more

Marko i Karlo su 30-godišnjaci koji su već šest godina u vezi. Poslednje dve godine žive zajedno u iznajmljenom stanu u Španskom. Zajedno su, na lizing, kupili Dačiu s klimom. Svi oko njih, koje poznaju imalo duže, znaju da su pederi. I znaju da su pederi zajedno. Prijatelji, roditelji, poznanici, komšije. Čak i ona baba s drugog sprata, s iritantnom lajavom čivavom.

I ove godine idu na more. Iako je leto vreme godišnjih odmora, vreme za rešavanje od stresa i svakodnevnih problema, određenih se briga nikako ne mogu rešiti ni na letovanju.

Na moru, čak i za one koji su odavno izašli iz ormara, vrebaju mnoge opasnosti. A nije reč samo o morskim ježevima, jakom suncu ili pijanom idiotu na iznajmljenom skuteru.

Primera radi, problemi za njih mogu nastati već kod odabira apartmana. Logično, Marko i Karlo u Španskom spavaju u istom krevetu. Tamo nikome ne moraju objašnjavati zašto dva dečka koji žive zajedno imaju jedan krevet. Svi već odavno sve znaju. I sa svakom imalo bitnijom osobom u njihovom životu prošli su tu fazu, često i napornu, da iznova na isti način odgovaraju na ista pitanja. Konačno to ne moraju raditi već godinama. Sa svakim letovanjem, izgleda da opet i opet moraju izlaziti ormara. Ili ne moraju? Hoće li potpuno neopterećeno iznajmiti apartman s bračnim krevetom u "Vili Marica" kod babe Marice u Baškoj Vodi ili im se jednostavno neće dati opet prolaziti ista pitanja?

"Strateško" razbacivanje posteljine na drugom krevetu

Na kraju krajeva, letovanje je za opuštanje. Zašto se uopšte dovoditi u situaciju da neko bilo šta zapitkuje ili ima još goru reakciju? Pa se letovanje iz snova pretvori u letovanje iz noćne more. Kako kažu, bolje sprečiti nego lečiti. Zašto se dovoditi u moguću neugodnu situaciju, ako bi ih to moglo sprečiti u opuštenom uživanju? Marko i Karlo ne bi bili niti prvi niti zadnji par pedera koji bi iznajmili dvokrevetni apartman, po mogućnosti s dve sobe, pa makar možda bio i skuplji od apartmana s jednim bračnim krevetom.

Ionako su obojica mršaviji, pa se mogu stisnuti na jednom krevetu. A ujutro lako malo razbacaju posteljinu na drugom krevetu, ako baba Marica dođe počistiti apartman ili promeniti posteljinu. Nema šta, definitivno opušteno letovanje koje podrazumeva 10 dana neudobnog spavanja i pravljenja rasporeda za razbacivanje posteljine na drugom krevetu, koji se ne koristi.

U redu, priznajem, letovanje se ne svodi samo na boravak u apartmanu. Ima puno drugih aktivnosti koje Marko i Karlo mogu obavljati zajedno, bez opterećenja.

Mogu se rashladiti u moru, uloviti malo boje na plaži. Opustiti se, pročitati neku knjigu uz šum talasa, zaboraviti sva sranja koja ih čekaju na poslu i napuniti baterije da još godinu dana mogu trpeti idiotskog šefa. Ali, opet i opet novi ljudi oko njih. Ljudi svašta vole znati i posmatraju svakoga. Znaju da je tako jer i sami to rade. Ako su oni takvi, verovatno su i drugi, možda su još i gori. I sami se međusobno došaptavaju i smejulje, komentarišući druge. Je li onom tipu mlada ženska koju voda ljubavnica ili žena? Jesu li ona dva 50-godišnjaka stvarno prijatelji ili su "prijatelji"? Malo je čudno da su u tim godinama baš tako dobri frendovi, samo njih dvojica bez ekipe, a žena nigde na vidiku. Kako oni posmatraju druge, tako sigurno posmatraju i njih. Ne da im se ponovo prolaziti moguće upitne poglede, smejuljenje. Možda i reskiraju neku "slučajnu" bocu piva u glavu. Prema niti Karlo niti Marko ne piju pivo.

Sitnice koje "spašavaju" od privlačenja pogleda

Postoje mnoge sitnice koje ih mogu spasiti od privlačenja pogleda samo zato što su dva pedera u vezi koji su došli na letovanje. Nema smisla da leže na jednom velikom, zajedničkom peškiru. Svako će poneti svoj peškir, a postaviće ih na sigurnoj međusobnoj udaljenosti od oko 50 centimetara. Kad obojica legnu, svaki na svoj peškir, ruke im se ne smeju dodirivati. Svako nosi svoju torbu sa stvarima. Nepotrebno je bilo kakvu moguću bliskost drugima pokazati kopajući po zajedničkoj torbi za sendviče. Na kraju krajeva, tada ne postoji mogućnost da neko od njih dvojice iznenađeno uzvikne "Neeee, nisi nam stavio mozzarellu u sendviče" i time da do znanja da su to njihovi, a ne njegovi i njegovi sendviči.

U redu, priznajem, letovanje se ne svodi samo na boravak u apartmanu i ležanje na plaži. Ima puno drugih aktivnosti koje Marko i Karlo mogu obavljati zajedno, bez opterećenja.

Budući da je Karlu i Marku godišnjica baš za par dana, Karlu može pasti na pamet da izvede Marka na večeru u fini restoran. I još mu pre deserta pokloni knjigu Just Kids, memoare Pati Smit. Koju je Marko, kao njen veliki obožavatelj, već dugo želeo. Ali, opet... konobari, drugi gosti. Ima li smisla reskirati da tako važan događaj bude obeležen upitnim pogledima i smejuljenjem? Možda i reskiraju neku slučajno pokvarenu dagnju. Prema niti Karlo niti Marko ne jedu dagnje.

Postoje mnoge sitnice koje ih mogu spasiti od privlačenja pogleda samo zato što su dva pedera u vezi koji slave godišnjicu. Obavezno će sesti jedan naspram drugog. Ako sednu jedan kraj drugog, to je definitivan signal da su u vezi. Ako konobar dođe upaliti sveće na njihovom stolu, samo će se s nelagodom promeškoljiti i jedan od njih će sarkastično komentarisati: "A sad, nije da nam treba, ali ajde... O.K.".

Kad im konačno dođe naručeno piće, kucnuće se čašama vina i ispod glasa čestitati godišnjicu. Sve bez osmeha, naravno, samo se pederi osmehuju jedan drugom. Kad Karlo odluči Marku predati poklon, on (poklon, ne Karlo) nikako ne sme biti zamotan. I samo će mu ga ovlaš gurnuti preko stola. Marko će biti iznenađen i oduševljen poklonom, ali neće smeti pokazati koliko mu to znači. Ipak, nekako mora dati do znanja da mu je drago zbog poklona.

Sreća s odlaganjem

Najbolje rešenje je blago se osmehnuti, onako frendovski potapšati partnera po levom ramenu i reći: "E, svakako ti hvala!". Poljupce zahvaljivanja, razdragani smeh i iskreno oduševljenje Karlo će, podrazumijeva se, dobiti tek kad se vrate u apartman. I videće koliko je Marko srećan! Srećan s odlaganjem, ali i to je sreća!

U redu, priznajem, letovanje se ne svodi samo na boravak u apartmanu, ležanje na plaži i slavljenje godišnjice obučen u heteromaskirnu uniformu. Ima puno drugih aktivnosti koje Marko i Karlo mogu obavljati zajedno, bez opterećenja.

Mogu, recimo, zajedno biti jednostavno neopterećeni.

Sve ove imaginarne letnje situacije i nisu baš tako imaginarne. Možda malo karikirane, ali već viđene na tuđem i vlastitom primeru. Situacije, razmišljanja i postupci koji su često zajednički pederima koji su u ormaru i pederima koji smatraju da su izašli iz ormara.

Za prve je tako nešto očekivano.

Za druge se na prvu čini neočekivano. Ako je neko jednom izašao iz ormara, zar nije zauvek završio s tim procesom? Da, izlazak iz ormara je završen u poznatom okruženju. U poznatom gradu, među poznatim ljudima kojima smo okruženi češće ili manje često.

Svaki izlazak iz poznate situacije u ormar vraća čak i one koji su odavno iz njega izašli. I tada opet moraju odlučivati žele li opet izaći iz ormara ili ne. Razumem da se mnogima tako nešto verovatno i ne da. Opet (možda) prolaziti stvari koje su, barem su tako mislili, davno ostavili iza sebe. Čak i argument Dannyja Glovera, I'm too old for this shit, zvuči razumljivo i legitimno.

Postoji opasnost da, čak i mi koji smo potpuno aut, u takvim situacijama budemo opet pospremljeni u ormar. Toliko sigurni u sebe i svoj aut život negde drugde, da mislimo kako i nema potrebe zbog 10 dana letovanja prolaziti iste stvari koje smo prolazili godinama. Da tako nešto možemo preživeti, ne ugrožavajući svoje mišljenje o tome koliko smo aut.

Nećemo valjda i sebe i druge opterećivati svojim pederlukom?

Sve pod izgovorom da je tako lakše, ne moramo sebe i druge opterećivati svojim pederlukom čak i na godišnjem. Ipak godišnji služi za opuštanje, beg od svakodnevice i rasterećivanje.

Međutim, biti peder ne bi nam smelo biti opterećujuće. Dok god jeste tako, mislim da imamo problem. Treba se samo setiti zašto smo uopšte odlučili prihvatiti sebe kao pederi i izaći iz ormara. Da bi nama bilo lakše, a ne drugima.

Baba Marica neka se sama bori s tim da joj u apartmanu dva muškarca spavaju u istom krevetu. Porodica na plaži neka se sama nosi s tim da pokraj njih leže dva muškarca na istom peškiru. Konobar neka se sâm suoči s tim da je upravo upalio sveće dvojici tipova koji se drže za ruke.

Nije potrebno da se i mi pederi, u vreme godišnjeg odmora i opuštanja od vlastitog stresa, brinemo još i za tuđi stres.

Oni koji žele zaraditi na vama, napraviće to podjednako bezobzirno, pokazivali vi da su u vezi ili ne. Novac nema seksualnu orijentaciju.

A ovi ostali ljudi oko vas, koji letuju kao i vi, žele se odmoriti od svoje rutine i ljudi oko sebe. I sigurno se ne žele, umesto toga, zamarati nekim drugim ljudima. Vama, recimo. I pitati se zašto ležite na istom peškiru, pijete iz iste flaše i mažete jedan drugom leđa.

Opušteno i samo hrabro! Znam da mnogi pederi imaju problema s nošenjem previše stvari na put, ali za montažni letnji ormar stvarno nema potrebe.

Na kraju krajeva, samo se setite ljudi koji nose sandale na bele čarape. Eto vidite! Odmah je nekako lakše i lepše biti peder na letovanju!