Biti gej u Srbiji

Zakon protiv diskriminacije još nije znak da homoseksualci mogu da izađu iz duboke ilegale. Čelni ljudi gej udruženja za Pressmagazin kažu da im Zakon neće pomoći da žive slobodno, da se venčavaju, ljube na ulici i da su od pomena Zakona sve češće pretnje smrću i prebijanja. Protojerej dr Žarko Gavrilović: U vrhu države i crkve su homoseksualci.

Poslednjih nedelja veliku polemiku u političkom i javnom životu Srbije izazvao je Zakon protiv diskriminacije, i to najviše zbog prava na slobodu javnog izražavanja seksualne orijentacije. Osim burnog reagovanja srpskih stranaka, najviše reakcija na donošenje ovog zakona dolazilo je iz crkvenih krugova. Posle svega, Zakon je usvojen, ali su stavovi suprotstavljenih strana i dalje ostali nepromenjeni.

Predrag Azdejković, urednik sajta „GayEcho", kaže da je gej-lezbijska populacija dobila zakonsku garanciju da iskaže svoju seksualnu orijentaciju i da mogu, u slučaju diskriminacije, da podnesu tužbu. To lepo zvuči u teoriji, ali on se plaši da će praksa biti drugačija.

- Sumnjam da će većina gej muškaraca i lezbijki preko noći odlučiti da javno iskažu svoju seksualnu orijentaciju i kada ovaj zakon bude stupio na snagu. Jednostavno, atmosfera u ovom društvu im to ne dozvoljava. Zakon nije dovoljan. Ova država mora da radi više na menjanju svesti građana - smatra Azdejković.

O njima nema šta da se priča, pa to su bolesni ljudi koji bi trebalo da se leče, a ne da paradiraju i traže neka svoja prava. To za šta se oni zalažu kosi se sa pravoslavljem, a i sa srpskom istorijom i tradicijom.

Vladimir Šavija, vođa „Delija"

Što se tiče crkve, on kaže da je legitimno da ona iznese svoje mišljenje, ali mu nije jasno zašto crkva toliko mrzi homoseksualce, a vernici imaju potrebu da se sa njima fizički obračunaju. Homoseksualci su u ovoj državi nesrećni, jer ih ljudi mrze samo zato što su drugačiji. U poslednjih nekoliko meseci, od kako je počela priča o Zakonu protiv diskriminacije, drastično se povećao broj pretnji smrću, kao i napadi na gej diskoteke - dodaje Azdejković.

- Ne prođe dan a da preko sajta ne dobijemo pretnje, a ako odete na nacionalističke i navijačke forume, digne vam se kosa na glavi. Najfascinantnije mi je to što osobe koje govore da pedere treba pobiti, zaklati, spaliti i baciti u jamu, sebe smatraju apsolutno normalnim i zdravim, a mene koji voli drugu osobu, samo što je ona istog pola, smatraju nenormalnim i bolesnim! Od kada je biti ubica normalno?! - pita Azdejković.

Boris Milicević

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi kažu da su na ovu temu već rekli šta su imali i da ne žele da komentarišu usvajanje Zakona protiv diskriminacije dok se ne pojavi njegova zvanična verzija, kao i da li su „prošle" neke izmene koje je crkva tražila.

Protojerej u penziji dr Žarko Gavrilović kaže da je polemika u vezi sa Zakonom iznela na videlo da naša vlast uopšte nije samostalna u odlučivanju i da joj diriguju globalisti. Dodaje i da će doći vreme kada nećemo moći krst da stavimo na sebe, pošto globalizam ima i to u planu. Članice Evropske unije donele su zakon po kojem versko obeležje ne sme da se ističe ni na grudima, niti bilo gde. Od svih predloga koje je crkva uputila Skupštini, ništa nije prihvaćeno, i to pod pritiskom javnosti i homoseksualnog lobija, koji je vrlo jak, kako u crkvi, tako i u državi, kaže Gavrilović.

- U vrhu crkve i države su homoseksualci. Ima ih puno i ne moram da ih imenujem. Paragrafi ne mogu da reše ono što je u glavama ljudi, a kada bi narod znao šta je u glavama onih koji vode crkvu i državu, uzeo bi motku i sve rasterao. Javnost je dobro upoznata sa „slučajem Pahomije". I šta se na kraju desilo? Ništa! Zato što je Pahomije rekao: „Ako me stavite pred crkveni sud, progovoriću, a ako progovorim, teško onda svima". Da je, kojim slučajem, otkrio neke stvari, pukla bi bruka - kaže Gavrilović.

Došao sam u sukob s birokratijom i mafijom u crkvi i državi. Razbio sam gej paradu, organizovao otpor protiv predstave „Sveti Sava" i smatram da je nerazumno i štetno govoriti o pravima homoseksualaca, a ne pomenuti u isto vreme diskriminaciju Srba na Kosovu, koji nemaju osnovna ljudska prava - dodaje Gavrilović.

Boban Stojanović

On smatra da nam nije potreban ovakav zakon, jer će sutra homoseksualci doći da se venčaju u crkvi, a ako neki sveštenik to odbije, biće odgovoran za diskriminaciju. Nije zagovornik da homoseksualce treba vešati i ubijati, ali ih treba prevaspitavati i naći uzroke njihove devijacije.

Prema njegovom mišljenju, homoseksualizam nije urođen, ali nije ni bolest. To je perverzija i trebalo bi vaspitnim merama i ubeđivanjem te ljude vratiti na pravi kolosek života, jer ćemo ostati bez dece, a cilj svakog koitusa je da se biće razmnoži. Ipak, on napominje da crkva ne mrzi homoseksualce, ali prezire njihov greh, jer ne donosi ništa dobro čovečanstvu.

Ravnopravnost u kuhinji

Predsednik „Gej-strejt alijanse" Boris Milićević kaže da je daleko dan kada će se neko iz javnog života u Srbiji usuditi da prizna da je gej. Svesni svog okruženja, gej i lezbijke spremni su i na „pokrivalice", samo da bi ih ostavili na miru.

- Pokrivalica je kada se gej i lezbijka venčaju, naprave veliku svadbu zajedno sa frižiderima, zamrzivačima i brojnim zvanicama. To je čest slučaj u Srbiji, kome se pribegava ne bi li ih ostavili na miru prijatelji i familija. Ovi parovi idu čak i do dece, ali zapravo svako vodi svoj život. Pred zakonom i državom su bračni par koji podiže kredit za stan, a u stvarnosti nastavljaju život sa svojim partnerima - kaže Boris.

Boban Stojanović iz „Kvirije" otkriva da gej parovi funkcionišu po istim principima kao i hetero, a da podela na „muškarca" i „ženu" ipak postoji. Nije to striktna podela, ali ipak se u jednoj vezi zna ko „radi na struju", a ko „na baterije". Međutim, to često zavisi i od inspiracije, a moguće je i menjati „pozicije" u različitim vezama. Što se tiče raspodele kućnih obaveza, tu smo ravnopravni - objašnjava Boban.

- Ti ljudi znaju da rade to što ne treba da rade, svesni su toga i imaju osećaj krivice i ispoljavaju ga i tako što traže da ih zakon zaštiti. Nikoga zakon ne može zaštiti ako nije na prirodnoj ili božijoj osnovi stvoren. Homoseksualizam ne donosi ništa dobro čovečanstvu - smatra Gavrilović.

Ako na leto bude gej parade, kako se najavljuje, Gavrilović će na njoj najverovatnije opet prisustvovati, jer „deluje umirujuće na tu masu".

- Biće krvavih glava. Znam raspoloženje naroda. Dovoljno je samo da „Delije" dođu i napraviće rusvaj. Zato nije dobro da naša vlada svoju bruku, sramotu i pripadnost tom homoseksualnom klanu ozakonjuje - smatra Garvilović.

Predrag Azdejković kaže da bi lično voleo da se uveri u postojanje gej lobija i da mu činjenica to što je homoseksualac pomogne u životu.

- Kada se kaže gej lobi, ljudi mahom zamišljaju neku tajnu organizaciju koja vlada svetom. Takođe, misli se da homoseksualci bez problema mogu uspeti u modnoj industriji zato što na toj sceni vlada gej lobi. Tako nešto ne postoji. Pitanje lobija je zanemarljivo u odnosu na pitanje seksualnih sloboda, a tu je Srbija na začelju kolone u Evropi, i to ne samo kada su u pitanju homoseksualci. Smatram da su u Srbiji i seksualne slobode heteroseksualne populacije ugrožene. Zakoni su jedna strana medalje, dok je osećaj slobode i prihvaćenosti nešto sasvim drugo. Srbija je daleko od prihvatanja činjenice da postoje ljudi koji vole osobe istog pola i da se to ostatka sveta uopšte ne tiče, naročito ne šta ko gde stavlja i kako - zaključuje Predrag.

Predrag Azdejković

Predsednik „Gej-strejt alijanse" Boris Milićević navodi da u Srbiji postoji izražena želja da se sve ono što je različito - uništi i kazni.

- Od ranog detinjstva društvo nas uči da moramo biti heteroseksualni, jer je to socijalno prihvatljivo. To je kao sa kvakama na vratima, koje su napravljene isključivo za dešnjake, jer se podrazumeva da si dešnjak, kao i to da si heteroseksualac. Ukoliko se ispostavi da to nije slučaj i da se ne uklapaš u šablone, naročito po pitanju seksualnog opredeljenja, okolina te osuđuje, proglašava za bolesnika i odbacuje. To utiče na građenje ličnog identiteta na temeljima krivice - objašnjava Boris.

Trenutak otkrivanja sopstvenog seksualnog opredeljenja početak je drugačijeg života, koji je potrebno nekako približiti roditeljima, prijateljima, kolegama.

- Kada se sazna da je neko gej, onda se vrši nasilje nad tom osobom i diskriminacija. Ljudi ostaju bez posla, ne mogu da se školuju i uskraćena su im osnovna ljudska prava. S druge strane, heteroseksualni svet se ne bavi time, jer ih to jednostavno ne interesuje. Desilo se da dečko ne može da upiše završnu godinu srednje škole zato što su saznali da je gej. Najgore je to što se ljudi toliko plaše, da čak i ne govore o svojim problemima, a ne smeju da odu ni u policiju i prijave kada im neko preti i kad im je život ugrožen. To su problemi, ali i lične drame, s kojima se suočila svaka gej osoba u Srbiji. Očekujete da će velika većina da reaguje neprijateljski i borite se bukvalno da preživite i da vas se roditelji ne odreknu. Znam osobe koje su roditelji vezivali za radijatore i tukli kada su saznali da su gej. Neki nisu išli redovno u srednju školu, jer su ih deca svakodnevno prebijala - kaže Milićević.

Boban Stojanović iz „Kvirije" kaže da postoje neki klubovi u kojima se skupljaju homoseksualci, ali da oni nisu ni izdaleka onakvi kao što ih ljudi zamišljaju.

- Postoje mesta gde mogu da izađem sa dečkom, da se poljubimo i držimo za ruku i to je maksimum bezbednog prostora gde se osećam opušteno. Pored toga, postoje i veb portali kao što su „Kvirija" ili „Gej Srbija", koji se bave našim pitanjima. Isključivo gej mediji ne postoje u Srbiji - navodi Stojanović.

Pravo na paradu
U javnosti se često postavlja pitanje zašto je homoseksualcima toliko važno da imaju gej paradu, drže se za ruke i ljube javno. Azdejković objašnjava da oni insistiraju na tome zbog osećaja slobode.
- Ako morate svakog dana da krijete ono što ste, da trpite i gutate uvrede, verbalno i fizičko nasilje, onda je to daleko od sreće. Biti slobodan znači da možete da pokazujete emocije javno. Kada se heteroseksualni parovi masovno venčaju ispred Skupštine grada i prošetaju Beogradom i tako prave hetero paradu, onda mogu i homoseksualci da se prošetaju jednom godišnje - smatra Azdejković.

PressOnline
[12.04.2009.]