Bez oglašavanja organizacija za ljudska prava ili zaštitu LGBT populacije u Srbiji

Skoro polovina pripadnika kriminalističke policije nema nikakvu predstavu o tome šta je diskriminacija. Kako onda da štite sugrađane i provode.

Niti jedna od brojnih organizacija za ljudska prava ili zaštitu LGBT populacije u Srbiji nije se oglasila nakon što je kragujevački policajac Dragiša Petković svoju pretnju sa „Fejsbuka" („Ma trebalo je da ih ubiju, a ne tuku"), objasnio cehovskom solidarnošću sa žandarmima koji su morali da čuvaju, kako je rekao, „pedere". Odmah posle privođenja na informativni razgovor objasnio je našem dopisniku Brani Kartaloviću da nije bio za to da žandarmi biju premijerovog brata već da - „ubiju pedere".

Petković je, da podsetimo, na sajtu dnevnog lista „Kurir" video mnogo komentara protiv homoseksualaca, pa je, kako kaže, hteo da se solidariše sa svojim kolegama. Za „Politiku" je rekao da je u trenutku kada je pročitao tekst „Vučića tukli 10 minuta u haustoru", pomislio da je reč o nekom „poznatom pederu".

To ga je, kaže, navelo da se i on pridruži komentatorima, jer je „Srbija slobodna zemlja u kojoj pravo na mišljenje treba da imaju i porodični ljudi".

Ovo objašnjenje nije samo cinična dosetka već i skandal prvog reda. Policajac Petković prima platu da štiti građane, a ne da im preti. Teško je verovati da posle 14 godina službe u policiji ne ume čak ni da razlikuje govor mržnje od slobode mišljenja, te da je njegov poziv na ubistvo pripadnika seksualne manjine krivično delo, a ne postupak „porodičnog čoveka". U Srbiji od 2009. godine postoji Zakon o zabrani diskriminacije, a on bi po prirodi svog posla morao ne samo da zna za taj zakon, već i da zna da je upravo on jedan od tih koji bi morali da ga sprovode. Njemu je u opisu posla da hapsi i juri one koji pozivaju na bilo čije ubistvo.

Božo Prelević kaže da je poznato to da najobičniji policajci ne znaju zakone koje sprovode.

- Neko bi to morao da im objasni, ali je pitanje koliko i njihove starešine znaju to - kaže Prelević.

On je podsetio i na slučaj Radomira Počuče, bivšeg portparola Protivterorističke jedinice (PTJ), koji je pozivao na ubistvo „Žena u crnom". I to je, po Prelevićevom mišljenju, isti slučaj - kršenje zakona od ljudi koji bi morali da ih sprovode.

U članu 13. Zakona o zabrani diskriminacije kao teški oblik diskriminacije navodi se „izazivanje i podsticanje neravniopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta. U teške oblike spada i propagiranje diskriminacije putem javnih glasila.

Jedan od sagovornika „Politike" iz MUP-a Srbije ovaj problem opisuje rečima da je „sva materijalna i nematerijalna šteta koju napravi MUP manja od lopovluka i neznanja, s tim da se sa lopovlukom može izaći na kraj".

On objašnjava da ne postoji analiza poznavanja propisa pripadnika MUP-a, tačnije da ne postoji tačna evidencija koji su pripadnici MUP-a pohađali treninge i iz kojih oblasti. On objašnjava da policajci imaju takozvano mentorsko učenje u kojem mlađi uče od starijih, pa je pitanje koliko znaju i oni koji podučavaju, kao i oni koji treba da nauče.

- Ne treba svaki policajac da bude pravnik i da poznaje sve zakone, ali je neophodno da znaju one propise sa kojima se svakodnevno suočavaju - kaže jedan policajac sa dugogodišnjim iskustvom.

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević kaže da izjava Dragiše Petkovića jasno sadrži govor mržnje ili netrpeljivost prema homoseksualcima.

On kaže da postoji istraživanje u kome su ispitani stavovi pripadnika kriminalističke policije. Reč je o projektu „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Srbiji", koje su uz podršku Evropske komisije radile Kancelarija za ljudska i manjinska prava i služba poverenika za zaštitu ravnopravnosti uz pomoć Kriminalističko policijske akademije.

Po tom istraživanju, samo 25 odsto ispitanika u kriminalističkoj policiji, od 20 do 29 godina, smatra da je izjava „cigani smrde" govor mržnje. Najizraženiju distancu pripadnici kriminalističke policije imaju prema LGBT i HIV pozitivnim osobama, značajno više nego građani.

Policajci ne pokazuju nikakvu spremnost da prijavljuju diskriminaciju na koju naiđu. Skoro polovina ispitanika (47 odsto) iz kriminalističke policije nema čak ni stav prema tome šta je diskriminacija.

- Problem je što pripadnici kriminalističke policije smatraju da zakon može da onemogući efikasno obavljanje policijskih zadataka. Pripadnici kriminalističke policije smatraju da je suzbijanje kriminala primarni zadatak, a zatim zaštita ljudskih prava - kaže Đorđević.