Bavljenje bilo kakvom LGBT temom u Srbiji je rizik

Mladi reditelj Petar Lakić autor je kratkometražnog igranog filma „Pustoš" koji ćemo moći da pogledamo na predstojećem izdanju filmskog festivala Merlinka. U ovom ostvarenju radnja prati tri prijatelja koji idu na kratak izlet u prirodu, a između dvojice se javljaju tajne strasti. Film „Pustoš" biće prikazan u programskoj celini Revija domaćeg i regionalnog kratkog filma, koja će u nedelju 12. decembra trajati od 16:30 do 22 časa u Sali Amerikana Doma omladine Beograda
*Kako ste došli na ideju za priču filma „Pustoš" i šta vam je bilo bitno da prikažete u odnosu glavnih junaka?

„Pustoš" je nastao kao neko moje sećanje na čežnju u toku srednje škole, kada još nisam bio siguran u to ko sam i zato su strasti morale da budu skrivene. Bilo mi je bitno da pokažem tu zatvorenost za spoljašnji svet i mogućnost postojanja ljubavi, na žalost, samo u „svoja 4 zida".

*Imate li uzore u svetu filma i da li ste se na neke od njih oslanjali radeći ovaj film, u smislu ideje ili rediteljskog postupka?

Imam. Za ovaj film nam na fakultetu nije bilo dozvoljeno da koristimo dijalog, tako da sam se setio nekih režisera koje volim i koji mogu da naprave izvanredne filmove gde je sve ispričano kroz pogled, dodir i postupak. Konkretno Kišlovski, iako vizuelno ne podseća na njega jer sam hteo da imam neku širinu vesterna u sinemaskop formatu, zbog važnosti prirode u filmu.

*Još kao srednjoškolac ste na Slobodnoj zoni prikazali film ,,Yaaas queen". Koliko vam je to iskustvo pomoglo u definisanju filmskog jezika i tema kojima želite da se bavite na filmu?

Ne volim kada ljudi kažu za neki film „gej film". Ta kategorija ne postoji. Film može da se bavi gej likovima, na primer. Želim to da objasnim ljudima. „Yaaas Queen" mi je pomogao u definisanju smera u kom želim da idem sa dokumentarnim filmom. Beogradska dreg scena je izvanredna i puno inspiracije izvlačim iz nje.

*Kako je teklo vaše filmsko obrazovanje do danas?

Film me je zanimao od osnovne škole. Nisam mislio da je moguće baviti se time, pa sam hteo da budem molekularni biolog. Onda sam iz bunta to odbacio i rešio da upišem FDU. Učestvovao sam na brojnim radionicama filma i radio kao konobar posle srednje škole kako bih se spremio za fakultet. Sada sam tek druga godina i nadam se da ćete videti još mojih filmova u budućnosti.

*Kako ste se već dvaput bavili LGBT temama u svojim kratkim filmovima, koje su to još teme na ovom polju koje bi vam bile interesantne, možda i za neki budući dugometražni film? Koliko vam je u ovoj tematici bitan aktivizam šireg tipa, a koliko intiman pristup njenoj obradi?

Nisam nikad razmišljao da se bavim LGBT tematikom, to je nekako došlo prirodno jer taj svet najbolje poznajem. Neizbežno je baviti se sobom. Nikad nisam hteo da budem aktivista. Bavljenje bilo kakvom LGBT temom u Srbiji je rizik, tako da me je to malo iznerviralo i preusmerilo da razmišljam o tome kako bih mogao da ljudima približim te teme. Mislim da film mora da bude intiman. Ako vam je cilj filma neka vrsta provokacije ili aktivizma, to ne može biti dobar film, ali se često to postiže spontano kroz bavljenje ličnim temama. Voleo bih da se bavim ovim temama i u dugometražnim filmovima, ali za sad treba savladati i kratke.