Ogromno naučno otkriće: Jajne ćelije napravljene od ćelija mužjaka miša

Japanski istraživač saopštio je na važnoj genetskoj konferenciji da je stvorio jaja iz ćelija mužjaka miša.

Istraživanje, još uvek u ranom stadijumu, uključivalo je pretvaranje muških hromozoma XY u ženske hromozome XX.

Profesor Katsuhiko Hajaši sa Univerziteta u Osaki radi na razvoju tretmana plodnosti.

Ovaj rezultat, koji je predao za objavljivanje u naučnom časopisu Nejčer, otvara mogućnost da muški parovi imaju vlastitu decu.

Profesor Džordž Dejli sa Medicinskog fakulteta sa Harvarda, koji nije učestvovao u istraživanju, kaže da još mnogo toga mora da se uradi pre nego što se društvo suoči sa jednom takvom odlukom.

„Hajašijev rad je neobjavljen, ali fascinantan. Uraditi to na ljudima teže je nego na miševima", rekao je on.

Još uvek ne razumemo dovoljno jedinstvenu biologiju ljudske gametogeneze (formiranje reproduktivnih ćelija) da bismo uspeli da ponovimo Hajašijev provokativni rad na miševima."

Detalji su predstavljeni na samitu uređivanja ljudskih gena na Institutu Krik u Londonu.

Profesor Hajaši, ekspert na ovom polju koji je cenjen u čitavom svetu, rekao je delegatima na konferenciji da je rad još uvek u veoma ranoj fazi.

On kaže da su jajne ćelije bile veoma niskog kvaliteta i da tehnika u ovom stadijumu ne može bezbedno da se ponovi na ljudima.

Ali je on rekao za BBC Njuz i da može da zamisli da se trenutni problemi prevaziđu za deset godina i da bi voleo da je vidi dostupnu kao tretman plodnosti i za muškarce, i za žene, i za istopolne brakove, ako se dokaže da je bezbedna za upotrebu.

„Ako ljudi to žele i društvo prihvati takvu tehnologiju, onda da, ja sam za to."

Tehnika podrazumeva prvo uzimanje kožne ćelije od mužjaka miša a potom njeno pretvaranje u matičnu ćeliju - ćeliju koja može da se pretvori u druge vrste ćelija.

Ćelije su muške i stoga imaju hromozome XY.

Tim profesora Katsuhika potom briše hromozom Y, duplira hromozom X i zatim spaja dva X zajedno.

Ova modifikacija omogućuje da matična ćelija bude programirana da postane jajna ćelija.

Ova tehnika bi mogla da se koristi za pomoć neplodnim parovima u kojima žene ne mogu da proizvedu vlastite jajne ćelije.

On je, međutim, istakao da je još daleko mogućnost da to postane dostupan tretman plodnosti.

„Čak i kod miševa ima mnogo problema sa kvalitetom jajne ćelije. Dakle, pre nego što možemo to da posmatramo kao tretman plodnosti, moramo prvo da rešimo te probleme, što bi moglo da potraje dugo vremena", kaže on.

Profesor Hajaši je rekao da on nije za to da tehniku upotrebljava čovek da napravi bebu uz pomoć vlastite sperme i veštački stvorenih jajnih ćelija.

„Tehnički je to moguće. Nisam siguran u ovom stadijumu da je to bezbedno ili prihvatljivo za društvo."

Profesorka Amander Klark, naučnica za matične ćelije sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, rekla je da bi LGBT zajednica trebalo da može da odlučuje u vezi sa upotrebom ove tehnologije za reprodukciju.

„LGBT zajednica ima jedinstvene potrebe kad je u pitanju zasnivanje porodice. Možda će u budućnosti biti moguće za istopolnu reprodukciju da bude zasnovana na aktuelnom istraživanju uz pomoć laboratorijskih modela koji će razviti tu tehnologiju.

„Međutim, danas ova tehnologija nije dostupna za ljudsku upotrebu, bezbednost i efikasnost nisu dokazani, a ne zna se koliko će vremena trebati da tehnologija stigne do klinike. Još uvek mora mnogo toga da se nauči o ljudskim zametnim stanicama a fundamentalne rupe u znanju služe kao barijera da se ovo istraživanje primeni na ljudima."

Kulturološke razlike
Alta Karo, profesorka prava sa Univerziteta Viskonsin Medison, rekla je da će različite kulture imati „temeljno drugačije stavove" o tome da li treba da se koristi ova tehnologija, ako postane dostupna.

„U nekim društvima genetski doprinos nečijem detetu smatra se apsolutno suštinskim i za njih je ovo pitanje 'da li načiniti ovaj korak?' za one koji nisu u heteroseksualnom odnosu.

„Za druga društva to nije ni približno važno, jer je usvajanje deteta savršeno prihvatljivo, zato što su za njih porodice više lični odnosi a manje biološka veza."

Profesor Haoji Vang iz Kineske akademije nauke misli da još mnogo toga mora da se uradi pre nego što ova tehnologija može da se uzme u razmatranje za upotrebu na klinici.

„Naučnici nikad ne kažu nikad, u načelu je to urađeno na miševima, dakle, naravno, moguće je i na ljudima, ali mogu da vidim da će biti mnogo izazova i ne mogu da predvidim koliko će godina morati da prođe."