Mini u plavom odelu

Uprkos buri u javnosti, „Dizni" će u svojim filmovima ubuduće promovisati pripadnike manjina i LGBT zajednice, usput čisteći „politički nekorektne junake" uz koje su odrastale generacije.

Kompanija „Volt Dizni" najavila je da će do kraja godine najmanje polovina likova u njenim filmovima biti pripadnici LGBT zajednice ili etničkih manjina, a ovu promenu na svom tviter nalogu objavila je izvršna direktorka kompanije Keri Burk, koja je objasnila da nadaleko odavno poznata „fabrika crtanih filmova" želi da drastično poveća inkluzivnost u svojim produkcijama.

„Ja ovde govorim kao majka dva kvir deteta - jedno je transrodno, a drugo panseksualno, ali vam to govorim i kao lider", pojasnila je Burkova, dodajući da podržava brojne karaktere koji imaju LGBT identitet i da je kompanija „Dizni" posvećena „stvaranju iskustava koja podržavaju porodične vrednosti za svaku porodicu", zbog čega neće tolerisati diskriminaciju u bilo kom obliku.

Ovo nije prva, već poslednja u nizu promena koju je donela poznata kompanija u poslednjih godinu dana. Dok se svet borio s pandemijom virusa korona, čelnici kompanije „Dizni" rešili su da povedu borbu s politički nekorektnim „mangupima" u svojim redovima i sa repertoara su počeli da skidaju sve animirane likove za koje su se retroaktivno dosetili da bi mogli da promovišu rasne ili rodne predrasude.

S platforme „Dizni plus", namenjene deci mlađoj od sedam godina, prvi je „odleteo" Petar Pan, jedan od omiljenih likova iz bajki i večiti dečak koji može da leti uz pomoć vilinske prašine i srećnih misli, s objašnjenjem da širi rasističke sadržaje i neprihvatljive stereotipe. Zajedno s njim zabranjeni su „Maza i Lunja" jer podstiču rasne predrasude, kao i „Dambo" zbog promocije surovog odnosa prema divljim životinjama. S repertoara su skinute i „Mačke iz visokog društva" jer afirmišu rasne razlike, kao i „Kralj džungle" jer predstavlja rasističku karikaturu Afroamerikanaca. Umesto njih, „Dizni" je prošle godine prvi put uveo LGBT lik - reč je o biseksualnoj devojčici koja se pojavljuje u seriji „Sovina kuća" i koja je dominikansko-američkog porekla.

Na meti „kensel kulture" našao se i crtani junak Pepe le Fuj, čije su scene izbačene iz nastavka filma „Svemirski basket", u kome Lebron Džejms menja košarkašu legendu Majkl Džordana, a omiljeni tvor je udaljen zbog optužbi da svojim ponašanjem promoviše „kulturu silovanja" jer se besomučno udvara svim mačkama u svom okruženju.

Nakon što je Suzan Arnold proteklog decembra izabrana za predsednicu Upravnog odbora kompanije „Dizni", kao prva žene na toj poziciji u istoriji kompanije, modna kreatorka Stela Makartni je povodom 30. godišnjice pariskog Diznilenda „obukla" Mini Maus u plave pantalone i sako, u kosu joj je umesto crvene mašne stavila plavu, a njene žute cipele sa štiklom zamenila crnim ravnim salonkama. Ovaj redizajn omiljene mišice čelnici „Diznija" objasnili su željom da promovišu „snažne i zdrave pojedince", odnosno uklone rodne predrasude koje se, između ostalog, oličavaju u tome da devojčice po pravilu nose crvene haljine, a dečaci plave pantalone.

Svaka od ovih promena izazvala je veliku buru u javnosti, koja se s pravom pita šta je smisao ove cenzure crtanih filmova ako deca žive u svetu u kome se svaki dan čekaju vesti o početku trećeg svetskog rata. I dok većina roditelja negoduje zbog činjenice da njihova deca neće moći da odrastaju uz animirane junake koji su obeležili odrastanje generacija, psiholozi podsećaju da bi retko koji crtani film dobio „dozvolu" za emitovanje - ako bi se pristupilo njihovoj psihoanalizi, jer su prepuni nasilja i ubistava. Počevši od Vuka i Crvenkape, preko Tri praseta, pa sve do Ivice i Marice.

- To su veoma nasilne priče koje su se deci decenijama pričale pred spavanje. Međutim, crtani filmovi su neka vrsta pripreme za život, koja nosi puno preterivanja u predstavljanju životnih situacija, ali sadrži i puno lekovitog humora. Ipak, ne treba zaboraviti da su najveći modeli za identifikaciju roditelji, pa tek onda vršnjaci - ako u porodici postoji nasilje, mizoginija ili rasizam, dete će usvojiti model ponašanja koji promoviše „problematični" junak crtanog filma. Međutim, ako ponašanje nekog animiranog junaka nije potkrepljeno životnim iskustvom deteta, crtani film će imati svrhu zbog koje je i kreiran, a to su humor i zabava. Obrazloženje da se crtani filmovi zabranjuju deci mlađoj od sedam godina nema psihološko opravdanje jer tako mala deca i ne primećuju klasne i rasne razlike među likovima. Deca dobijaju „lekcije" o rasizmu i klasnim razlikama od roditelja koji im, manje ili više suptilno, objašnjavaju s kim (ne) treba da se druže i koga treba da izbegavaju - objašnjava psiholog Maja Antončić.