Odlazak Džejmsa Bidguda, performera i praoca kemp filma

Ovaj multitalentovani umetnik i performer umro je u 88. godini ostavljajući za sobom kolekciju vrhunskih gej filmova i fotografija.

„Umetnost podstaknuta samo pohvalama ili profitom nije umetnost", rekao je Džejms Bidgud. „Ako se ne rađa iz bola ili muke, ponosa ili stida ili želje, ili silne radosti, ona ima samo dekorativnu vrednost." To je uverenje po kome je ovaj vrhunski umetnik živeo i umro - juče, u svojoj 88. godini. To je uverenje koje je uticalo na njegov nastup, fotografije, njegove filmove, kostim i scenografiju, i ono koje je oblikovalo retko nasleđe, koje je on nesumnjivo ostavio iza sebe, piše „Gardijan".

Bidgud je rođen u Medisonu, u Viskonsinu 1933. godine, a preselio se u Njujork sa 18 godina. Počeo je da radi kao krojač tokom dana, a noću je odlazio u drag klub u Ist Vilidž 82, preuzimajući ličnost žene koju je zvao „Teri Hau", a ponekad i glumice Kerol Čening. Zakoni o preoblačenju u suprotni pol mogli su dovesti do hapšenja tokom 50-ih i 60-ih, ali Bidgud je nastavio sa tim, sa ostatkom svoje zajednice. To doba je prikazano u dokumentarcu "P.S. Burn This Letter Please", koji su režirali Majkl Seligman i Dženifer Tijeksira, a koji intervjuiše nekolicinu drag izvođača tog vremena, uključujući Bidguda.

Džejms je nastavio da studira na Parsons School of Design. Počeo je da da se bavi fotografijom. Njegovi portreti su erotični, nečuveno postavljeni i bez izvinjenja - gej. Oni su opsceni, ali ne tehnički. Prljavi su i jezivi, ali na romantičan, šaljiv način. Bidgudovi modeli bili su mladići: okupani obojenim svetlom i sjajem, smešteni na ljuljaškama na verandi, i krevetima sa baldahinom i granama drveća. Želeo je da prikaže svoje subjekte „isto raskošno i pažljivo kao one profesionalne dame koje se pojavljuju u časopisima kao što je Plejboj".

Njegovo umetničko remek-delo bio je film "Pink Narcissus" koji traje nešto više od sat vremena i prikazuje fantazije Bobija Kendala, muškog seksualnog radnika koji je gej. Snimljen je u potpunosti u Bidgudovom stanu u Njujorku, tokom sedam godina: bez dijaloga, težak u simbolizmu i insinuacijama, bogat kičem. "Pink Narcissus" je pušten anonimno, nakon spora između režisera i njegovih urednika. Postigao je ogroman uspeh u andergraundu, ali nije pripisan Bidgudu sve do početka veka.

Bidgud nikada nije zaista zaradio novac, a tek je nedavno počeo da dobija institucionalno priznanje za svoj rad. Njegov svet snova i dalje živi - uprkos toj ogromnoj nepravdi - kao i snazi njegovog uverenja: „Ono što je umetnost nikada ne bi trebalo da određuju isključivo oni koji to mogu da priušte. Morate osetiti umetnost. To zahteva fizički odgovor."