Rečenica koja je probila led

Pre dve decenije je Klaus Voverajt postao prvi važan nemački političar koji je javno rekao da je homoseksualac. To je mnogima dalo hrabrost. Voverajt je potom postao maltene legendarni gradonačelnik Berlina.

Bila je to najvažnija rečenica koju je izgovorio u životu, rekao je nekadašnji gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt: „Ja sam gej i dobro je što je tako!". Nacija je bila u šoku. Po prvi put u istoriji Nemačke je jedan visoki političar javno rekao da je homoseksualac.

Revolucija, prekretnica u tada još uvek konzervativnoj Nemačkoj.

Rečenica partijskog druga je za današnjeg šefa Socijaldemokrata Norberta Valter-Borjansa bila prekretnica. „U to vreme je još uvek bilo izuzetno teško prihvatiti da postoje drugačiji načini života", kazao je Borjans u razgovoru za DW.

Voverajtova rečenica izgovorena je juna 2001. na Kongresu SPD u Berlinu. Kasniji dugogodišnji gradonačelnik Berlina (2001-2014) hteo je da u govoru za nominaciju bude jasan i svojim partijskim drugovima jednostavno saopšti da je gej. Valter-Borjans je rekao da je Voverajt tada „dokazao da je hrabar" i pokrenuo nešto u „pozitivnom smislu".

Ofanziva Špringerovih medija

Drugi deo rečenice „i dobro je što je tako", koji je kasnije postao krilatica, jednostavno mu je izleteo, kazao je kasnije Voverajt. Ali, javno obznaniti svoju seksualnost - to je već ranije planirao. I nije slučajnost što je rečenicu izgovorio jakim glasom i odlučno.

Voverajt je naima znao da konzervativni listovi Bild i Velt, koji pripadaju koncernu Špringer, planiraju da objave „istgraživačku" priču o homoseksualcima u politici. Tada bi to bio ogroman skandal. No, Voverajt je prešao u ofanzivu i oduvao moguće protivnike. Voverajtova izjava je u javnosti pretežno pozitivno primljena.

„Don‘t ask, don‘t tell" - deviza da se za seksualnost ne pita niti se o njoj priča, tog trena je postala prošlost. Klaus Voverajt se odavno povukao iz politike. Ali, ova njegova rečenica je ostala i odjekuje do danas.

Razbijač leda

Takođe 2001. u Hamburgu je političar CDU Ole fon Bojst izabran za gradonačelnika. No, ni on nije tajio svoju homoseksualnost. Kasnije se autovao i Gido Vestervele, nekadašnji šef Liberala i nemački šef diplomatije, koji je preminuo 2016. godine. On se u javnosti često pojavljivao sa svojim partnerom.

No, nije uvek bilo jednostavno biti na funkciji. Na primer, kada je Vestervele 2010. boravio u poseti Saudijskoj Arabiji, zemlji u kojoj za homoseksualnost sledi smrtna kazna.

Današnji šef Liberala Kristijan Lindner primer svog prethodnika Vestervelea i danas vidi kao neku vrstu obaveze za njegovu Liberalnu stranku. „Svaki čovek bi trebalo da bude u mogućnosti da ostvari svoj životni plan - bez obzira na seksualnu orijentaciju", rekao je Lindner za DW. „Takođe i za angažman u politici seksualna orijentacija ne sme da predstavlja prepreku."

Dug put do istih prava za homoseksualce

U današnjoj Nemačkoj, barem teoretski, homoseksualni parovi imaju ista prava kao i heteroseksualni parovi ili registrovana partnerstva. U Zapadnoj Nemačkoj je muška homoseksualnost bila kažnjiva zakonom do 1969. Homoseksualce su često pežorativno nazivali „175-aci" - što je aluzija na Član 175 Krivičnog zakonika prema kojem je bio kažnjiv „protivprirodni blud između osoba muškog pola ili ljudi i životinja".

Ovaj član je tek 1994. izbrisan iz Krivičnog zakonika. Od 2001. uvedena je mogućnost „registrovanog partnerstva" za homoseksualne parove. Najšire gledano, bili su jednaki „normalnim brakovima", ali ipak sa određenim ograničenjima - kada se radi o prihodima i porodičnom pravu. Sledeći korak je bilo istorijsko glasanje u Bundstagu 2017. za „brak za sve".

Liberalizacija je bila veoma sporna u redovima konzervativne Hrišćansko-demokratske unije. Ipak, zakon je usvojen čime je država u potpunosti priznala jednakopravnost istopolnih partnerstava.

Homofobija u politici

Sudeći po anketama, većina Nemaca već duže vreme može da zamisli da zemljom upravlja homoseksualna osoba. Ali, homofobije još ima u politici.

Najnoviji primer je intervju popularnog demohrišćanina Fridiriha Merca, koji je u jednom trenutku bio viđen kao kandidat za kancelara. On je na pitanje tabloida Bild prošlog septembra - da li bi bio rezervisan ako bi homoseksualac došao na mesto kancelara - izjavio: to se javnosti ne tiče „sve dok je u zakonskim okvirima i ne pogađa decu - jer to je za mene apsolutna granica". Prema viđenju mnogih kritičara, Merc je homoseksualnost svrstao tik uz pedofiliju.

Njegov partijski kolega, Jens Špan, koji je trenutno na funkciji saveznog ministra zdravlja i koji takođe javno živi svoju homoseksualnost, bio je blago iznerviran ovom izjavom.

U jednom intervjuu nedeljniku Cajt je prethodno izjavio da ga još uvek ocrnjuju zbog homoseksualnosti. U septembru je jedan homofobni negator korona-virusa Špana nazvao „pederskom svinjom". „To je tužno, i daću svoj doprinos da se to promeni", izjavio je Špan.

Udruženje lezbejki i gejeva Nemačke (LSVD) je na upit DW sa žaljenjem odgovorilo da seksualna orijentacija i dalje igra određenu ulogu i da „može da se odrazi na karijeru" političara.

Berlin: siromašan ali seksi!

A Klaus Voverajt, kojeg u Berlinu kratko zovu „Vovi", nije poznat samo po krilatici kada je izjavio da je gej. U novembru 2003. je za svoj rodni grad, u kojem je vladao toliko dugo, izjavio: „Berlin je siromašan, ali je seksi."

Rečenica je postala neka vrsta lajtmotiva za nemačku prestonicu. I ponovo je Klaus Voverajt hrabro potrefio pravu notu. Isto kao i pre 20 godina, kada je rekao da je „gej i da je dobro što je tako".